За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 13.2.2015, Ђакомо Скоти: Беснило пљaчкаша
У Грачацу полиција ОУН, на гробљу, открива 22 свеже ископане јаме. Свака је дубока 50, широка 80 и дуга 200 сантиметара. У Кистањама пламен је прогутао 90 одсто кућа Шта се догодило са Крајином и избеглицама, Ђакомо Скоти, у свом дневнику, на страницама које следе, на основу извештаја мисије ОУН…
Вечерње новости, Танјуг, 11.7.2017, ПОДСЕЋАЊЕ НА СРПСКЕ ЖРТВЕ: Постављен „Српски зид плача – Сребреница“
Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, поставило је данас „Српски зид плача – Сребреница“ на којем су приказане фотографије убијених Срба током 1992 Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, поставило је данас „Српски зид плача – Сребреница“ на којем су приказане фотографије убијених Срба…
Вечерње новости, 12.2.2015, Ђакомо Скоти: Пакао почиње у зору
Један хрватски одред напада чешки батаљон: пет припадника “плавих шлемова“ је рањено. Два војника ОУН умиру од губитка крви. Хрватски војници гађају колону српских цивила ИЗМЕЂУ пет сати ујутро 4. августа и 18 сати 7. августа 1995, операцијом названом “Олуја” и ангажовањем више од 150.000 људи, хрватска војска запоседа територију…
Вечерње новости, 7.7.2017, Саво Штрбац: Злочин на Миљевачком платоу
Епилог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца ХРВАТСКА војска је 21. јуна 1992. напала положаје крајишке територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша. Био је то други напад храватских снага на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК, и први после…
РТРС, Срна, 9.7.2017, Иванишевић: Нико не пита шта се догодило са сребреничким Србима
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић оцијенио је да су догађаји из јула 1995. године у Сребреници „фестивал неистина, фалсификата и подвала“, те да се нико не пита шта се прије тога догодило са сребреничким Србима. Иванишевић је рекао Срни да су муслиманске снаге…
Искра, 8.7.2017, МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Заборављеном анђелу Слободану Стојановићу
Знам да се ниси уплашио када те је Насер Орић зграбио за косу и бацио на земљу, а Елфета Весели исукала нож и… Није те заболело док ти је одсецала руке, анђео има крила.. Ниси се уплашио краја, није га било, смрт је тог проклетог дана била презаузета, дуго се…
Не заборављамо – Памтимо
Меморијал, Националист.рс, 20. 12. 2018, Чин храбрости: ...и непријатељи дошли на сахрану - Спасић и Машера
Најмодерније пловило тадашње ратне морнарице и понос Краљевине Југославије, разарач „Загреб“, у историју је ушао као брод на ком се догодило невиђено јунаштво и последњи велики чин отпора пре капитулације војске у Другом светском рату.
Неколико дана после непрестаног бомбардовања и уласка немачких снага у Београд 17. априла у Штабу немачке Друге армије, потписана је безусловна капитулација Југословенске краљевске војске. У том тренутку, краљ Петар II Карађорђевић и чланови владе већ су избегли у емиграцију, а држава је била на прагу да буде раскомадана између окупаторских сила и новоформира[...]
СРНА, 24.10.2021, Обиљежено 79 година од хрватскох усташког покоља у Великом Планчишћу
У Великом Паланчишту код Приједора данас је обиљежено 79 година од усташког злочина над 402 мјештана овог села, међу којима је било и 259 дјеце узраста до 14 година, који су убијени без испаљеног метка.
Овим поводом на партизанском и гробљу жртава фашистичког терора на Пухаринама у Великом Паланчишту код Приједора данас су положени вијенци на спомен костурницу и евоциране успомене страдале цивиле из овог и сусједних села.
Предсједник градске организације СУБНОР-а Вељко Родић је на пригодном историјском часу истакао да је ово сјећање на жртве над којима су усташе у ноћи између 20. и 21. о[...]
Митрополија црногорско-приморска, 18. 6. 2023, Литургија у Камничкој Бистрици са парастосом припадницима ЈкВ из Црне Горе
У Камничкој Бистрици у Словенији јуче је, на празник Светог свештеномученика Јоаникија Црногорског у присуству потомака и родбине служена Света литургија са парастосом припадницима Југословенске војске у Отаџбини пострадалим без суда у пресуде од руке носилаца комунистичке идеологије одмах након завршетка рата 1945. године.
Литургију и парастос је на мјесту страдања великог народног збјега из Црне Горе, Боке и Херцеговине служио архимандрит Павле Радусиновић, игуман манастира Ораховица у Славонији, уз саслужење свештенства Митрополије црногорско-приморске и загребачко-љубљанске.
Протојер[...]
Вечерње новости, 2. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ОТКРИВЕНА ТАЈНА СРПСКЕ ХЕРОИНЕ О ДЕВОЈАШТВУ: У рату са Бугарима Милунка се прославила, добила чин и медаљу за храброст
О ТОМЕ када се, како и где Милунка Савић пријавила као добровољац у борбени састав српске војске нема записа у Савезу удружења српских ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду, где се чувају документи о учешћу добровољаца у ослободилачким ратовима Србије до 1918. године.
Комплетни спискови ратних добровољаца из тог периода уништени су након Другог светског рата када су комунистичке власти забраниле рад Савеза, квалификујући га као великосрпску династичку организацију која је деловала против нових власти.
Како је Милунка успела да се с пушком у руци бори у б[...]
Глас Српске, 31.10.2021, Барио: Спомен без крста на Казанима - нови шамар хришћанству
Патрик Барио, члан Међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, рекао је да је спомен страдалим православцима без крста на Казанима у Сарајеву нови шамар хришћанству у БиХ, али и у цијелој Европи.
Барио је истакао да није изненађен што се на обиљежју српског стратишта - јаме Казани у Сарајеву неће наћи пригодан текст, гдје ће јасно писати да су ту Срби били жртве, а џелати њихове комшије муслимани.
„Да на монументу барам пише из кога народа су убице, а ко су биле жртве, тада би можда могла да стоји порука назови Сарајлија: Заувијек ћемо се са туг[...]
