За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Ћирилица, 15.5.2018, Академик Василије Крестић у Бања Луци
У Бања Луци у Академији наука и умјетности Републике Српске у четвртак 17. маја са почетком у 14 часова биће представљена научна студија академика Василија Крестића „О називу језика у прошлости Хрватске“ у издању Удружења за одбрану ћирилице „ Добрица Ерић“ из Београда. О књизи говоре: Проф. др Рајко Кузмановић,…
Глас Српске, СРНА, 14.5.2018, Промоција допуњеног издања књиге о стравичном злочину над Тузланском колоном
Лопаре – Свједочења о муслиманском злочину над Тузланском колоном објављена су у допуњеном издању књиге Драгана Мркајића “Тузланска колона” које је вечерас промовисано у Лопарама. Аутор каже да је у другом, допуњеном издању, објавио још докумената, новинских чланака и изјава преживјелих с циљем да се истина о овом гнусном злочину…
СРНА, 13.5.2018, Служен парастос за Србе из Карна
СРЕБРЕНИЦА, 13. МАЈА /СРНА/ – У манастирској Цркви Покрова Пресвете Богородице у селу Карно код Сребренице данас је служен парастос за 21 мјештанина и 13 припадника МУП-а Републике Српске погинулих на овом подручју. Парастос је служио игуман овог манастира архимандрит Лука Бабић. Цвијеће на спомен-обиљежје у порти цркве положиле су…
ТВ Грачаница, ТВ Мост, 10.5.2018, Срби организовано обишли гробље у јужном делу Митровице
Око 300 Срба из северне Косовске Митровице јутрос је на Задушнице посетило православно гробље које се налази у јужном делу града. Срби су до гробља у јужној Митровици, на коме је око 90 одсто надгробних споменика порушено, стигли организовано аутобусима. Пратња Косовске полиције је изостала, а инцидената није било. Организован…
СРНА, 12.5.2018, Српским гробљима јужно од Ибра пријети нестајање
Српска гробља нестају у срединама на Косову и Метохији, у којима више нема српског становништва или је веома малобројно. Албанци их затрпавају смећем, руше и прекопавају. „Ни мртвима не дају мира“, кажу малобројни Срби. ПРИШTИНА, 12. МАЈА /СРНА/ – Српска гробља на Косову и Метохији, у насељима у којима су…
Политика, 10. 5. 2018, Војска скренула с пута, па салутирала Дражи [Видео]
Министарство одбране демантује тврдње да је делегација Војске Србије положила венце на Равној гори Припадници Војске Србије који су на Ђурђевдан положили венац на споменик Дражи Михаиловићу имали су налог за пут до Горњег Милановца, али нису послати на Равну гору како би одали почаст некадашњем начелнику Штаба Врховне команде…
Не заборављамо – Памтимо
Драгослав Страњаковић: Село Бубањ, срез Доњи Лапац, НДХ
сташе су 3. јула 1941. године напале село Бубањ, у срезу Доњи Лапац. Одмах су издали наредбу да нико не сме да се удаљује од своје куће. У наредби су, поред тога, истакли да више не треба нико никога да се боји, да може да ради на својој њиви, да су, тобоже, рачуни са Србима пречишћени, и да нема више никакве разлике, јер су Србин и Хрват у НДХ једнаки и уживају сва права“.
ва наредба „и топли јулски дани извели су народ у поље, где га је жељно чекала летина, чије обрађивање је каснило услед вечитог страха сељака за сопствени живот и живот своје породице“. Тога дана, рано изјутра, пролазили[...]
Српски став, 27. 2. 2018, Драган Крсмановић: СССР и грађански рат у Југославији 1941-1945.
Ових дана, тачније 5. марта навршиће се 76 година од чувеног упозорења које је Коминтерна упутила Јосипу Брозу Титу (Броз) упозоравајући га на штетне последице бољшевизације партизанског покрета.
Нико ван Југославије тада није знао да је још 14. децембра 1941. године Броз већ озваничио своју објаву грађанског рата. До тада у међусобном сукобу али и везан формалним уговорима о сарадњи са Југословенском војском у Отаџбини, Броз је коначно одлучио да интересе револуционарног преузимања власти стави испред захтева противокупаторске борбе. У свом писму Покрајинском комитету КПЈ за Србију послатог [...]
ЈАША АЛМУЛИ „Страдање и спасавање српских Јевреја“
Печат | 28. април 2011 | др Жика Бујуклић
Угледни новинар и публициста је на скоро четири стотине страница пружио још једно сурово сведочанство о трагичној судбини народа којем и сам припада, прикупљајући личне исповести преживелих сведока
Тихо и скоро незапажено у нашим медијима појавила се књига Јаше Алмулија „Страдање и спасавање српских Јевреја“ (Завод за издавање уџбеника). Овај угледни новинар и публициста је на скоро четири стотине страница пружио још једно сурово сведочанство о трагичној судбини народа којем и сам припада. Као и у својим ранијим књигама („Живи и мртви“, „Јевреј[...]
ИН4С, 20.9.2020, Обележена годишњица битке и освећења храма на Мачковом камену
Поводом 106 година легендарне Битке на Мачковом камену из Првог светског рата и две године од освећења Спомен-храма Светог деспота Стефана на планини Јагодњи, између Крупња и Љубовије, недалеко од Дрине, организована је државна и црквена церемонија српским јунацима у част
Поводом 106 година легендарне Битке на Мачковом камену из Првог светског рата и две године од освећења Спомен-храма Светог деспота Стефана на планини Јагодњи, између Крупња и Љубовије, недалеко од Дрине, организована је државна и црквена церемонија српским јунацима у част.
Свету Архијереску литургију, са благословом епи[...]
Политика, 22. 4. 2017, Ђуро Ђукић: „Четници” код Јасеновца
Сазнања о дешавања у српским селима у близини злогласног логора
Ана Вила, мајка четворо деце и трудница, нашла се на скели на реци Сави којом су усташе превозиле своје жртве у јасеновачи логор.
Они су јој наредили да најпре баци једно дете у реку. Двоумила се.
Можда ће, ако баци једно, осталу децу сачувати.
Деца су запомагала: „Мама, немој мене”, отимала су се из наручја. Онда је нагло одлучила да она скочи у воду. Злочинцима то није било доста него су за њом бацили све четворо деце. Из породице Вила Други рат је преживео само њен супруг Душан, а укупно је страдало осам чланова.
[...]
