За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 2.5.2018, Почаст за 383 српске жртве страдале у Коњицу
Данас је одата почаст за 383 српске жртве, страдале током рата у општини Коњиц. Око седам хиљада Срба који су прије рата живјели у Коњицу, расељено је широм свијета. Коњичани су својим мртвима одали пошту у Гацку, гдје је прије двије године изграђен заједнички споменик за цивиле и борце. На…
РТРС, Срна, 2.5.2018, У Миљевићима обиљежавање 26 година од страдања у Добровољачкој
У Миљевићима у Источном Сарајеву сутра ће бити обиљежено 26 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године када су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, а око 207 заробљено и мучено у логорима. Овај догађај од прошле године обиљежава се у насељу Миљевићи, умјесто…
РТРС, 1.5.2018, Комеморација жртвама логора Јасеновац одржана у Њујорку
Тема овогодишње конференције била је “Лекције из Јасеновца за студије људских права и међународног права у 21. вијеку“… Синоћ је у Њујорку одржана седамнаеста по реду конференција и комеморација жртвама логора у Јасеновцу, у организацији Јасеновачког истраживачког инситута. Тема овогодишње конференције била је “Лекције из Јасеновца за студије људских права…
DIC Veritas, 30.4.2018, Godišnjica stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija “Bljesak”)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju, pod kodnim nazivom “Bljesak, na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu Republike Srpska Krajina (RSK), u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UNCRO – Sektor “Zapad”. Protiv zapadnoslavonskih Srba, sa oko 15.000 žitelja i sa oko 4.000 vojnika,…
Политика, Танјуг, 29.4.2018, У Прагу одата почаст српским војницима
Праг – Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Милошевић предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти у цркви Успења Пресвете Богородице са спомен-костурницом на Олшанском гробљу у Прагу у којој почива 131 српски војник пао у Првом светском рату. Церемонији су присуствовали и студенти Војне…
Стандард, Печат, 18.4.2017, Ненад Антонијевић: Страдање Срба на Косову је црна рупа наше историографије
Доктор историјских наука Ненад Антонијевић у разговору за „Печат“ баца ново светло на тему која је била вишедеценијски табу на овим просторима – страдање Срба на Косову и Метохији током Другог светског рата. „Не смемо дозволити да нам се по питању писања историје последње деценије 20. века, диктира теза да…
Не заборављамо – Памтимо
Драгослав Страњаковић: Село Бубањ, срез Доњи Лапац, НДХ
сташе су 3. јула 1941. године напале село Бубањ, у срезу Доњи Лапац. Одмах су издали наредбу да нико не сме да се удаљује од своје куће. У наредби су, поред тога, истакли да више не треба нико никога да се боји, да може да ради на својој њиви, да су, тобоже, рачуни са Србима пречишћени, и да нема више никакве разлике, јер су Србин и Хрват у НДХ једнаки и уживају сва права“.
ва наредба „и топли јулски дани извели су народ у поље, где га је жељно чекала летина, чије обрађивање је каснило услед вечитог страха сељака за сопствени живот и живот своје породице“. Тога дана, рано изјутра, пролазили[...]
СРНА, 2. 5. 2022, У селу Раковац усташе спалиле живе 40 дјеце
У паљанском селу Раковац данас је одржана комеморација за више од 100 мјештана, од којих су 40 била дјеца до 14 година, које су 11. новембра 1943. године на звјерски начин побиле усташе.
У овом селу живо је спаљено 59 мјештана, међу којима четрдесеторо дјеце.
Наставник историје у Основној школи "Мокро" Ненад Томовић рекао је новинарима да овај злочин није помињан 79 година и да за њега никада нико није одговарао.
"Покушали смо да дамо позитиван примјер у којем правцу би требало да иде његовање културе сјећања. На овој спомен-плочи уписано је 59 имена, а оно што даје посебну тежину ово[...]
РТРС, Срна, 18. 12. 2024, Без казне за злочин над Србима у Машићкој Шаговини ни након 33 године
За злочине у Машићкој Шаговини код Нове Градишке нико није одговарао ни 33 године од крвавог похода хрватских снага на ово село, у којем је ликвидирано најмање 55 Срба.
Документационо-информациони центар Веритас подсјећа да су у ноћи између 18. и 19. децембра 1991. године припадници хрватског Збора народне гарде "зенге" и специјалци из групе "Свилени" извршили пјешадијски напад на Машићку Шаговину, коју је бранило стотињак људи, припадника Територијалне одбране из овога и сусједних српских села.
У току борбе за "проклету тврђаву", како су Хрвати због њеног изузетног геостратешког положај[...]
Вести, 30. 3. 2024, Најстрашнија је тишина после јаука
Примаријус др Милованка – Мила Јанчев из Градског завода за хитну медицинску помоћ свих 78 дана агресије на СРЈ провела је са колегама Хитне помоћи на терену, спасавајући повређене након бомбардовања Београда. У разговору за Вести др Јанчев истиче да и 25 година касније памти раскомадана тела и јауке.
– То је нешто што, ма колико сте професионалац, не можете да избришете из сећања – каже др Јанчев.
Као два најтежа момента истиче бомбардовање зграде РТС и гранатирање КБЦ “Драгиша Мишовић”. Зграда телевизије у Абердаревој улици уништена је 23. априла, у 2.06. У том нападу животе је изгубил[...]
Политика, 24.5.2016, У аустроугарске логоре Срби су одвођени одмах после Сарајевског атентата
МАУТХАУЗЕН – СТРАТИШТЕ У ОБА СВЕТСКА РАТА (3)
Према проценама Арчибалда Рајса, кроз логор у Маутхаузену од 1914. до 1918. прошло је око 30.000 Срба, а кроз онај у Ашаху 25.000. – Нису депортовани само ратни заробљеници, јер се сматрало да је све мушко становништво између 18 и 50 година потенцијално опасно
Линц, Маутхаузен – „Hier ruhen 1.149 Serbische soldaten aus dem welt kriege 1914–1918”. Невелики камен неправилног облика са натписом посетиоца Савезничког гробља у Маутхаузену упућује да ту почива 1.149 српских војника из светског рата 1914–1918. године, један је од пет надгробних спом[...]
