За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 25.4.2018, Хајка на мртве
Загреб – У Хрватској је у току покушај директне ревизије геноцида у усташком концентрационом логору Јасеновац, као симболу тог злочина, а у њој учествује повремено сам политички врх земље, са бројним десничарским порталима и самозваним истраживачима и историчарима. Циљ ове „хајке на мртве“ – на жртве нацистичке Независне Државе Хрватске,…
СРНА, 25.4.2018, Навршава се 77 година од убиства 487 Срба из Грубишиног Поља [Мапа]
Ове године навршава се 77 година од убиства 487 Срба из Грубишног Поља у комплексу логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић-Јадовно-Паг. Из Удружења „Јадовно 1941″ подсјећају да су усташе у ноћи између 26. и 27. априла 1941. године ухапсиле 504 Србина, од којих је 487 убијено у јулу те године.…
Вечерње новости, 23.4.2018, Први пут државне почасти ЈВуО
Сахрана убијених бораца ЈВуО У крипти нове цркве у Чачку. После 72 године, кости Јарослава Милутиновића и Радосава Радоњића, из Јездине код Чачка, пренете из Рибнице код Краљева ДВОЈИЦА припадника Југословенске војске у отаџбини, чији су земни остаци пронађени прошле јесени у необележеном бездану у Придворици на Јелици, сахрањена су…
Данило: Ширење истине
Данило Sat, Apr 21, 2018 at 6:09 PM Reply-To: To: info@srpski-memorijal.rs Предмет: Ширење истине Поштовани, Христос васкрсе! Високо ценим ваше и свако друго прегалаштво на памћењу српске историје, страдања и васкрсавања. Пожелео сам више пута да поделим ваше објаве и други материјало мучеништву нашег крстоносног рода кроз векове. Међутим, многи…
Вечерње новости, Бета, 23.4.2018, АГРЕСИЈА НАТО Сећање на 16 убијених радника РТС-а
Пошту страдалима пре 19 година код споменика „Зашто?“ одали су представници РТС-а, државних органа и породице погинулих БЕОГРАД – Тачно у 2.06 ноћас навршило се 19 година од убиства 16 радника Радио-телевизије Србије (РТС) у НАТО бомбардовању зграде у Абердаревој улици, а пошту страдалим код споменика „Зашто?“ одали су…
Вечерње новости, 22. 4. 2018, Обележен Дан сећања на жртве Холокауста
Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату обележен је данас полагањем венаца и одавањем почасти код споменика жртвама геноцида на Сајмишту Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату обележен је данас полагањем венаца и одавањем почасти…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 9.9.2021, Обиљежено 29 година од страдања Срба у тунелу Бродар
ВИШЕГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Код спомен-обиљежја код тунела Бродари на граници између Вишеграда и Рудог данас је обиљежено 29 година од страдања осам бораца Војске Републике Српске /ВРС/ и двије медицинске раднице у тунелу у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
Татјана Маринковић, кћерка страдале медицинске сестре Љубице Кастратовић, рекла је да све ове године покушавају да сазнају истину шта се десило, али до данас она није откривена.
"Злочинци за које се претпоставља да су урадили то дјело и даље слободно ходају, нико никада није одговарао за овај злочин. Двије жене, видно обиљеже[...]
Глас Српске, 29. 12. 2024, Јован Петровић Курсула: Симбол борбе за правду и слободу
Када је 2016. анкетирано знање у школама Србије на питање ко је био Јован Курсула, 86 одсто ученика је заокружило одговор „вероватно неки лик који се борио против Немаца“.
То и многи други показатељи су одавно требали зазвонити на узбуну и тражење одговора шта је са изучавањем националне историје у Србији, али и у Републици Српској.
Просто је несхватљиво да у финалну фазу једног квиза прођу такмичари „врло потковани“ знањем, а који рецимо не знају како се звао отац краља Милутина и слично, али зато знају да је Карло Велики син Пипина Малог и наравно сву генеалогију енглеских краљева.
Гдје с[...]
РТРС, Срна, 19.9.2021, Код манастира Драговић више од 300 православних вјерника
Велики број православних вјерника, њих више од 300, окупио се данас код манастира Драговић у селу Кољане у Далмацији поводом предстојећег празника Мале Госпојине.
Да Далмација није заборављена и да јој се са великом љубављу враћају они који данас живе хиљадама километара далеко показује и долазак Милана Јовчића који данас живи надомак Београда.
- Традиционално за Малу Госпојину долазимо у завичај и ове године смо дошли са истим циљем, да сачувамо од заборава нашу дједовину Динару, коријене, традицију и православље - рекао је Јовчић Срни.
Јовчиће из села Отишић у општини Врли[...]
Потомци Ђорђа Мартиновића: Наш деда jе симбол српског страдања
Вечерње новости | Ј. МАТИЈЕВИЋ - С. БАБОВИЋ | 10. мај 2015.
Потомци, у исповести за “Новости”, три деценије после злочина у Гњилану: Албанци који су га набили на колац никад нису откривени. Потомке овог страдалника лажи боле много више од рана
- ДЕДА је до краја остао достојанствен, добар човек, који је имао само лепу реч за људе. Са поносом чувамо сећање на њега. Чувамо и многобројне исечке из штампе као и књиге о злочину над њим, са изјавама политичара, писаца, лекара и медицинских комисија, скупштинским извештајима, лажним и истинитим сведочењима. Чувамо истину и лажи о њему. Јер, наш дед[...]
Глас Српске, 4. 12. 2024, Александар Врањеш: У партизанским филмовима нема спомена о Јасеновцу
Савремени историографски налази, који су били недоступни за вријеме СФРЈ, актуелизују данас тему пропагандне улоге партизанског филма. Ако узмемо у обзир контекст деведесетих и данашње међунационалне односе у БиХ, али и регионалне односе на простору бивше Југославије, важно је политиколошки анализирати и елементе манипулација међу народима посредством којих је фингирано неко очигледно неодрживо заједништво.
Каже ово у интервјуу за Глас Српске доктор политичких наука и амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш, који ће данас у оквиру Седмог фестивала хуманистике, културе и уметности у Београду [...]
