За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, Принцип, 25. 3. 2025, Хронологија НАТО злочина: Потпуковник пилот Живота Ђурић није се вратио изнад Косова; Страдало 10 војника, рањено 38
25. март 1999. године (2. дан НАТО агресије) Генералштаб ВЈ је саопштио да су ваздушне снаге НАТО-а гађале више од 50 војних и индустријских објеката наменске производње. Погинуло је 10 војника, а рањено 38. У другом таласу војни циљеви у СРЈ гађани су крстарећим ракетама „Томахавк“. Руско министарство за ванредне…
Вечерње новости, 24. 3. 2025, С. Чикарић, С. Петковић, В. Јовановић, Д. Грујичић: НАТО убија са задршком: 70.000 оболелих и 40.000 умрлих – Последице 78 дана бомбардовања СР Југославије, 26 година касније
ОД 700.000 малигних тумора и 400.000 смрти за две деценије, 10 одсто је последица осиромашеног уранијума. Један од ефеката рађање потомака са психофизичким малформацијама, и већи број стерилних особа. Морталитетна стопа од малигних тумора повећана је за чак 36 одсто 2017. у односу на 1998. годину НИ 26 година од… Вечерње новости, 23. 3. 2025, Бомбама на Србију зарад спасавања будућности НАТО: Војна коалиција 19 земаља, пре 26 година, извела оружани напад на нашу земљу
СИРЕНЕ су се огласиле, а Прокупље, Краљево, Београд, Нови Сад, Приштина, Сомбор, Панчево и многи други градови наше земље задрхтали под ударима бомби. Те ноћи, 24. марта 1999, у 19.45, прекинута је тишина. Почела је војна операција НАТО, која ће трајати 78 дана и оставити за собом рушевине, угашене животе… Вечерње новости, 23. 3. 2025, Оптужница исписана дечјом крвљу: Бомбе током НАТО агресије убиле 89 деце, најмлађа жртва беба од 11 месеци
ДЕЦА су одувек била најневиније жртве ратова, а током НАТО бомбардовања постала су неугасиви пламен туге и симбол страдања. Зато је најтежа и најстрашнија оптужница против лидера западних земаља и НАТО снага исписана њиховом крвљу и ранама. Током 11 недеља бомбардовања Србије 1999, према подацима Министарства одбране, убијено је 89… Спутњик, 22. 3. 2025, Подаци о жртвама доказују: НАТО намерно починио геноцид у СРЈ
У ауторском тексту еминентних стручњака указује се да подаци о жртвама и штети насталој од НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године уз коришћење муниције са осиромашеним уранијумом намеће закључак да је НАТО у СР Југославији намерно починио својеврсни геноцид. Ауторски текст приредили су проф. др Слободан Чикарић, радиолог-онколог, генерал Слободан…
СРНА, 23. 3. 2025, Станови: Служен парастос жртвама ’Крвавог прољећа‘ усташких јединица 1945. [Мапа]
У добојском насељу Станови данас је обиљежено 80 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана. Парастос је служен пред спомеником страдалима код Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Становима. Стана Горановић потомак је Драге Нинковића…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 23. 6. 2024, Уништа: Прослављена слава храма у срцу Динаре
Храм Свете Тројице у селу Уништа на подручју Босанског Грахова прославио је славу Тројице, а тим поводом окупио се велики број вјерника, иако данас у овом селу не живи ниједан Србин.
Овај храм припада црквеној општини Врлика, односно Епархији далматинској са вјерским и административним центром у Шибенику.
Храм Свете Тројице, који је смјештен на обронцима Динаре, један је од посљедњих који није обновљен након што је потпуно уништен у шумском пожару у постратном периоду, а епископ далматински Никодим дао је благослов за прикупљање средстава како би храм био обновљен.
О градњи цркве не п[...]
Политика, 6.7.2010, Шта крије бечки Рајхсархив
Војислав М. Јовановић – Марамбо пажљиво је забележио шта је све однето из наших архива и у којој количини током Другог светског рата.
Педантно је записао колико грађе је експедовано бечком Рајхсархиву током октобра и децембра 1943. године из архива Баната, Петроварадина и Земуна, а колико је те исте грађе 31. октобра 1947. враћено у Србију. Према аутентичним аустријским документима, који приближно одговарају и проценама наше Реституционе делегације, у Беч је приспело око 214 до 255 тона, или најмање 21 до 25 вагона архивског материјала. Од тог обиља, У Србију је враћено 106 сандука, што је [...]
Јадовно, 12.5.2017, Зар Срби и Роми нису страдали на старом Сајмишту?
Реаговање поводом изложбе „Јадовно – Јасеновац – Козара – Сајмиште“ отворене 21. априла у београдској галерији „Прогрес“, у организацији Музеја жртава геноцида из Београда.
Народи, који негују културу сећања, о страдалим сународницима, тачно, одређеног дана, неизоставно, сваке године,у континуитету се присећају великог националног страдања. Јевреји 27. јануара, а Јермени 24. априла обележили су ове датуме као међународне дане сећања на жртве Холокауста и Геноцида. У Србији, као „пандан“, горе назначеним државним празницима, законом је установљен Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и[...]
РТС, 5. 6. 2024, Годишњица од убиства Димитрија Поповића у Грачаници
Парастосом на локалном гробљу, полагањем венаца и цвећа, поетским часом крај спомен капеле и академијом, у Грачаници је обележена годишњица убиства Димитрија Поповића.
У ноћи 4. јуна, пре тачно две деценије Аљберт Краснићи и Љабинот Гаши, пуцали су рафално аутоматским оружјем из возила у покрету на српске дечаке испред киоска брзе хране у Грачаници.
Седамнаестогодишњи Димтрије Поповић смтрно је страдао. Тада малолетни Краснићи осуђен је на девет и по година затвора, а Гаши је ослобођен кривице.
Мајка убијеног Димитрија, Јоргованка Поповић каже да и после двадесет године ране једнако б[...]
Вечерње новости, 16.4.2018, Велики рат у "малим новинама"
Ваљевци од заборава настоје да сачувају хероје и значајне догађаје у светском сукобу на почетку 20. века. Подухват Удружења за неговање традиције ваљевског краја
ПРВИ српски авион у борбу је полетео са аеродрома у Ваљеву. Наши војници су имали најбоље пушке на свету - "кокинке", које је усавршио човек са ових простора, као и оригинално наоружање и маскирну опрему. Липтон, чије чајеве данас пијемо, здушно је помагао Србима, говорећи да је то најдружељубивији народ на свету. Краљ Петар Први Карађорђевић био је син Ваљевке. Српска војска прва је у историји оборила војни авион и водила рововску[...]
