За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 13. 9. 2024, Празник Јасеновачких мученика: Геноцид над Србима као универзална тема – На данашњи дан
Заједно с овим мученицима Српска православна црква прославља и многе друге мученике пострадале у јамама у Пребиловцима, Јадовну, Ржанима и другим местима само Богу познатим Српска православна црква и њени верници обележавају данас празник Светих српских новомученика јасеновачких. Свети српски новомученици јасеновачки жртве су усташког геноцида над Србима током Другог…
Глас Српске, 13. 9. 2024, Обиљежено 29 година од егзодуса српског становништва
У Дрвару је данас обиљежено 29 година од када је цјелокупно српско становништво са овог подручја напустило своја огњишта пред нападом Хрватске војске и такозване Армије БиХ. Тим поводом служен је парастос и положени вијенци на Спомен-обиљежје погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату. Од пријератних 17.000 становника данас у Дрвару, према…
Глас Српске, СРНА, 11. 9. 2024, Танасић: Повеља Кулина бана – неспорно српска – На данашњи дан
Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић, поводом 11. септембра и 835 година од настанка Повеље Кулина бана, истиче да је то неспорни споменик српског језика и културе и да нема ниједног аргумента који би говорио супротно, те нагласио да треба установити висока признања са именом Кулина бана и/ли/…
Danas, 25. 8. 2024, Зоран Мишић: „Стани брате није мрак и прочитај овај знак“: Шта нам кроз векове „поручују“ споменици без гробова, крајпуташи у Шумадији [Фото]
„Приђи путниче те прочитај оваи спомен тужни”, „Стан путниче немој да ме прођеш”, „Стани брате није мрак и прочитај овај знак де смо пропали на граници остали”, „Стан путниче роде мој и прочитај спомен тужни мој” или „Приђи ближе, ој Србине брате, никад ја нисам мрзео на те”, само су… Глас Српске, 11. 9. 2024, Маршем “Стазама егзодуса” обиљежено 29 година од прогона Срба са подручја Возуће
ВОЗУЋА – Срамно и понижавајуће је да у исто вријеме док породице убијених и несталих Срба тугују за својим најмилијима, настрадалим у септембарском погрому 1995. године на Озрену и Возући, разна бошњачка удружења славе некакво ослобођење и то уз ратне заставе такозване Армије БиХ. Каже ово за “Глас Српске” Мирјана…
Вечерње новости, 9. 9. 2024, ГЕНОЦИД ЈЕ ИЗУМ ЗАПАДНЕ КУЛТУРЕ: Интервју – Др Владимир Умељић историчар, истраживач злочина у НДХ
ЗАПАДНИ историчари ретко истичу чињеницу да су починиоци великих геноцида у Европи средином 20. века били припадници управо западне културолошке традиције коју је дуже од века детерминисао Ватикан. То не може да буде случајност и управо зато свако истраживање геноцида морало би да пође од те истине – истиче др… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 31.7.2021, Губин: Помен убијеним Србима
У српским селима Губин и Чапразлије у Ливањском пољу данас је служен парастос за четрдесетак Срба које су усташе мучки убиле током љета 1941. године, међу којима је био и православни свештеник Ристо Ћатић.
У цркви Успења Пресвете Богородице у Губину служена је Света литургија, а потом и парастос на гробу свештеника Ристе Ћатића из села Сајковића.
Парастос мученички страдалим Србима из Чапразлија служен је на мјесту срушеног споменика страдалима на гробљу Барјаку.
Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је да је дужност садашњих генерација да јуначко дјело својих предака памте, уважавају[...]
ИН4С, 11. 1. 2024, Свједочанство о злочину у логору Слана на Пагу
Једно од најстравичнијих свједочанстава о усташком концентрационом логору Слана на отоку Пагу испричао је деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, којег су партизани ухватили 1942. године.
Овај, до тада госпићки гимназијалац, доспио је у руке партизана управо као оспособљен за задатке масовног покоља у околици Коренице (Лика).
Свједочење је посебно интересантно јер осим осталог, даје највјернију илустрацију немогућности живота у условима логора Слана у којем се управо преодгајало и спремало младиће за кољачку службу.
Јосо Орешковић:
Још као ђак госпићке гимназије ступио сам 1939. [...]
Спутњик, 19. 8. 2023, У миру било горе него преко Албаније: Пола века од смрти српске хероине Милунке Савић
Као добровољац борила се у Балканским ратовима и Првом светском рату од 1912. до 1918. године. Била је пример смелости и јунаштва у опасним и тешким борбама. Враћала се у ратне походе и након бројних рањавања, а њеном руковању бомбама дивили су се и припадници непријатељских снага.
Петог октобра навршиће се 50 година од смрти Милунке Савић, српске хероине и једине жене у свету која је одликована највишим француским орденом – Ратним крстом са златном палмом.
Запалила шатор да би је пустили на фронт
„Изузетно храбра, жена која је несебично волела Србију. Слушајући приче из историје [...]
Вести, 19. 9. 2014, Умро последњи Миситин устаник
Бранислав Степанић, отишао последњи учесник ослобађања Лознице
Бранислав Степанић је био припадник лозничких устаника који су 31. августа 1941. године под командом потпуковника Војске Краљевине Југославије Веселина Мисите ослободили Лозницу од немачке окупације. Лозница је тада постала прва већа варош ослобођена од Немаца у поробљеној Европи. Тек од краја деведесетих година прошлог века почело је отвореније и више да се прича и пише о првом ослобођењу Лознице од пре 73 године.
Остало је записано да је Веселин Мисита на састанку у Троноши 30. августа припремио и изложио план напада на нем[...]
Вечерње новости, 31. 8. 2013, Остоја Милисављевић: Греси Свете столице
НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године др Мирко Пук говорио је о католичењу Срба: "НДХ подупире акцију прелаза грко-источњака на католичку веру, јер је тај прелаз само поврат пријашњој дједовској вјери"
НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године министар правосуђа и богоштовља др Мирко Пук говорио је о католичењу Срба: "Независна Држава Хрватска подупире акцију прелаза грко-источњака на католичку веру, јер је тај прелаз само поврат пријашњој дједовској вјери, јер је држави познато да је само промиџбом из тога хрватскога елемента створено накнадном промиџбом српство. Овим пре[...]
