За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 16.5.2017, Тузланска колона мрља на лицу правде
Бијељина – Не прође ниједан дан да не помислим на благи лик мог Боре, који је имао само 21 годину када је убијен у Тузланској колони, а рану на срцу ми раздире то што данас не могу ни свијећу да му прислужим тамо гдје је издахнуо. Ово је јуче на…
СРНА, 13.5.2017, Изрежирани злочин – Увод у етничко чишћење Срба
У „Тузланској колони“ убијена су 132 војника и цивила, а Тузла ћути и након 25 година брани налогодавце злочина и скрива још три масовне гробнице са 78 тијела, тврди аутор књиге „Тузланска колона“ Драган Мркајић. БИЈЕЉИНА, 13. МАЈА /СРНА/ – Масакр војника ЈНА у Тузланској колони 15. маја 1992. године…
Вечерње новости, 14.5.2017, ИСПОВЕСТ СРПСКОГ ЛОГОРАША: Најгори је био дан који сване [Мапа]
Велимир Павловић (96), интернирац у Норвешкој, уочи 75 година од прогона Срба у ову земљу. Од 5.000 српских заробљеника у логору „Карасјок“, у првој години њих 72 одсто брутално убијено У НОРВЕШКОЈ се следећег месеца обележава 75 година од доласка српских ратних заробљеника у ту земљу. Од 4.268 идентификованих мученика…
РТРС, 14.5.2017, Масакр у сарајевским Пофалићима – затирање Срба
У општем нападу муслиманских јединица на сарајевско насеље Пофалићи, у рано јутро 16. маја 1992. године, према српским изворима, убијено је око 200 цивила српске националности, а упоредо са ликвидацијом и протјеривањем српског становништва њихова имовина је опљачкана и спаљена. – Као посланик у Народној скупштини Републике Српске благовремено сам…
Срна, 13.5.2017, Креатор геноцида – Андрија Артуковић
Министар унутрашњих послова хрватске усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић потписао је на данашњи дан 1941. године „Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред“, којом је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Министар унутрашњих послова усташке Независне Државе…
Политика, 10. 5. 2017, Саво Штрбац: Гешовски
На Ђурђевдан 1991. у Сплиту је убијен први припадник ЈНА. Био је то деветнаестогодишњи Сашо Гешовски, Македонац из Кавадараца, војник на редовном одслужењу војног рока. Убијен је метком из стрељачког наоружања пред зградом Команде Војнопоморске области (ВПО). Ни до данас није утврђено ко је испалио смртоносни метак. Што је претходило…
Не заборављамо – Памтимо
![Погледи, 2. 5. 2013, Комунисти порушили Зејтинлик у Србији [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12352-350x200-no.jpg)
Погледи, 2. 5. 2013, Комунисти порушили Зејтинлик у Србији [из Архиве]
ЕКСКЛУЗИВНО!
Комунисти порушили Зејтинлик у Србији!
На централном гробљу српске војске из Првог светског рата, у крагујевачким Шумарицама, комунисти су поломили крстове и засадили шуму
Сви ми знамо за српско војничко гробље Зејтинлик у Солуну. Ту су сахрањени јунаци са Солунског фронта изгинули од 1916. до 1918. године.
Међутим, да ли се неко запитао где су сахрањени српски војници пали на Церу, Колубари и у другим биткама вођеним у Србији 1914. и 1915. године? Где је Зејтинлик у Србији?
То гробље је, очигледно, неко уништио. Прва сумња пада на Немце. Они су држали Србију под ок[...]
![Глас Српске. СРНА, 03. 06. 2024, Корићка јама свето мјесто које се не смије заборавити [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20590-350x200-no.jpg)
Глас Српске. СРНА, 03. 06. 2024, Корићка јама свето мјесто које се не смије заборавити [Мапа]
Корићка јама код Билеће је свето мјесто које будуће генерације не смију да забораве, речено је данас на обиљежавању 83 године од страдања више од 130 Срба корићког краја и околних села које су усташе у Другом свјетском рату прво мучиле, а онда бациле у ову јаму.
Код Корићке јаме јутрос је служена Литургија у присуству великог броја грађана који су се окупили да одају пошту прецима које су мучиле и на превару у јаму бациле њихове комшије и познаници из Фазлагића Куле код Гацка у Другом свјетском рату.
Код Спомен-костурнице за 134 српска страдалника у центру села служен је парастос, а цвиј[...]
СРНА, 28. 6. 2022, Помен за 185 жртава усташког масакра
ГАЦКО, 28. ЈУНА /СРНА/ - У манастиру Светог кнеза Лазара у селу Придворице код Гацка данас је служена света литургија и помен за 185 мјештана села које су прије 80 година убиле усташе.
Предсједник СПС-а Горан Селак присуствовао је помену и поручио да оно што се догодио 1942. године не треба да се понови више ником и нигдје.
Селак је рекао да су усташе 1942. године на Божић у Придворици побиле сво српско становништво, али да данашње окупљање народа, обнова храма и манастира и света литургија свједоче да нису успјели да убију душу народа, те да нико неће избрисати сјећање на невине жртве.
[...]
Вести онлајн, 1. 7. 2019. Чачак: Парастос погинулим борцима од Косовског боја до данас
Парастосом свим погинулим ратницима од Косовског боја до данас и полагањем венаца на споменик палим борцима од 1990. до 1999. године у Чачку је на Видовдан обележен Дан ветерана Србије који још увек није и законски озваничен.
Како је уобичајено, око 300 ветерана из свих крајева Србије, а било их је и из европских земаља где сада живе и који су само за ову прилику допутовали у Чачак, окупили су се на Градском тргу одакле су се у војничком поретку главном градском улицом упутили ка споменику свим борцима изгинулим у ратовима од 1990. до 1999. године.
У строју ветерана били су и Ката и Јоже[...]
Вести, 3. 2. 2014, Мистерија гробнице у јужном делу Косовске Митровице: Дајте нам кости предака
Копајући темеље за једну стамбену зграду, у јужном делу Косовске Митровице, у насељу Баир прошле недеље пронађена је гробница са 16 скелета за које се у први мах мислило да су посмртни остаци Албанаца страдалих 1999. године.
Међутим, чим су стигли стручњаци брзо је закључено да су кости старе око стотину година и да највероватније припадају Србима са Копаоника и из долине Ибра који су, предвођени Костом Војиновићем-Косовцем, након што су 1916. године на овим просторима подигли и проширили Топлички устанак, осуђени на смрт и обешени почетком 1917. године.
Тадашње аустроугарске власти крваво [...]
