За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Б92, Бета, 13.02.2018, УНС: Шести пут срушена плоча несталим новинарима код Ораховца
Спомен плоча постављена у знак сећања на отете новинаре Радио Приштине Ђура Славуја и Ранка Перенића порушена је и однесена шести пут, саопштило је данас Удружење новинара Србије (УНС). Непознати починиоци поломили су обележје и однели га, а око места где је било налази се велика количина костију, највероватније животињског…
Седмица.ме, 12. 2. 2018, Никола Жутић: Комунистички злочини у Теслином селу
Треба се подсјетити да нису све жртве страдале само у логорима Госпић (Јадовно, Паг) и Јасеновац, већ су бројни Срби од априлског рата 1941. страдавали по личким селима, на кућном прагу, у масовним сеоским ликвидацијама, бацани у поноре и јаме Мане Пешут, рођен је у селу Јања Гора у општини…
НСПМ, 11.2.2018, Милош Стојановић: „Великосрпска агресија“, „јасеновачки мит“, „крижни пут“ и друге језичко-политичке обмане без јасног одговора
Преузећу на себе све критике због тога што дајем себи право да као лекар анализирам једно језичко питање. Стога чланак пишем као рефлексију утицаја изопачених термина на просечног грађанина Србије. „На почетку беше реч“ је један од најчешће коришћених цитата у историји. Значај речи није потребно објашњавати. Кључно питање је…
Вечерње новости, 11.2.2018, Крестић: Хрватска политика већ 150 година жели да прекорачи у Србију
То што је ове године права навала на Академију није нормално. Спремни смо на здравије односе са Загребом, хрватско друштво није. Под новим руководством однос према САНУ у јавности се знатно побољшао КОД свих избора, без обзира нa тo које су они врсте, увек је било и увек ће бити…
Стање ствари, 7.2.2018, Никола Н. Живковић: Сајмиште је било претворено у немачки логор
![Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II) / Поклон Адолфу Хитлеру за 52. рођендан: Табла Видовданском јунаку Гаврилу Принципу Fotograf: Heinrich Hoffmann Mnichkirchen; FHQ Sonderzug; Geburtstag Hitlers 20. April 1941 (WK II); Gruppenbild (im Profil in Uniform m.verschrnkten Armen; daneben Mittelmann; beim schberreichen d.steinernen Gedenktafel aus Sarajewo; im Zug); Hitler, Adolf [Politiker 1889-1945]; Mittelmann [Leutnant] Material/Technik: Fotografie (m.Sperrvermerk; m.abgeschnittener Ecke) H he x Breite 13 x 18 cm Inventar-Nr.: 50662](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2016/04/tabla-g-principu-poklon-hitleru-1941-f-bundesarkiv-216x150.jpg)
Рецензија књиге „Историја Немачког министарства иностраних дела – немачке дипломате у време Хитлера и Западне Немачке“ (Eckart Conze, Norbert Frei, Peter Hayes und Moshe Zimmermann: „Das Amt und die Vergangenheit: Deutsche Diplomaten im Dritten Reich und in der Bundesrepublik“; Verlag: Karl Blessing Verlag; 2010 München, S. 879) Савезна Република…
Печат, 7. 2. 2018, ЛАЗАР ЛУКАЈИЋ: Крвави браник православља
На данашњи дан: 7. фебруара 1942 – Хрватске усташе масакрирале 2.315 Срба (од којих 551 деце до 14 година старости) из бањалучких насеља Дракулић, Шарговац, Мотике, Раковац… под окупацијом Независне Државе Хрватске. Из архиве | Разговарала Биљана Живковић Запад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, најстрашнијег геноцида…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 6.11.2020, На данашњи дан њемачки окупатори наредили уништавање трагова злочина
БИЈЕЉИНА, 6. НОВЕМБРА /СРНА/ - Њемачке окупационе власти у Другом свјетском рату су на данашњи дан 1943. године, ради уништавања трагова злочина у Србији, формирале специјалну јединицу која је приморавала затворенике да спаљују лешеве на стратишту Јајинци, код Београда, на нишком стратишту Бубањ, у Чачку и Горњем Милановцу.
Процијењено је да је до априла 1944. године на том мјесту спаљено око 80.000 жртава.
Стрелиште у Јајинцима било је мјесто највеће егзекуције на територији окупиране Србије у Другом свјетском рату.
На овом стратишту су, према званичним, иако највјероватније непрециз[...]
Политика, 28. 6. 2023, Приштина затире сећање на Лазара и Косовски бој
Уништење српске културне баштине и свих српских трагова на КиМ битан је део пројекта етнички чистог Косова као саставног дела етнички чисте „велике Албаније”, каже академик Славенко Терзић
Српско културно и верско наслеђе на Косову и Метохији већ дуже од две деценије систематски се скрнави и уништава. Тешко је, када се све сагледа, отети се утиску да су се албански екстремисти с посебном мржњом окомили на православне храмове и споменике посвећене Светом кнезу Лазару и Косовском боју. Реч је о несумњивом покушају да се избрише било какав траг и сећање на моћну средњовековну српску државу, са с[...]
СРНА, 15.8.2017, Навршило се 76 од крваве ноћи на Пагу и Велебиту
БАЊАЛУКА, 15. АВГУСТА /СРНА/ - У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша.
На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту 1.500 жртава.
"Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге су од Независне Државе Хрватске /НДХ/ преузеле цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти", каже за Срну предсједник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић.
Додатни р[...]
Вечерње новости, 1. 8. 2023, Био је најхуманији градоначелник Крушевца, многе спасао од Немаца и смрти, а данас нема ни своју улицу
КРСТА НОВАКОВИЋ (1899-1973) био је најхуманији градоначелник Крушевца у дугој историји овог града, али данас у њему нема ни своју улицу.
Крушевац нема ниједно спомен обележје непосредно посвећено овом апотекару, народном посланику и градоначелнику Крушевца, који је 1941. године успео да спаси бројне људе од немачке одмазде.
Но, пре него да постављен тихи херој Другог светског рата Новаковић, власник треће апотеке у Крушевцу 1933.године, помагао је развоју Крушевца у два мандата градоначелника.
Најзаслужнији је за постављање камена темељца за изградњу Гимнаије (за градњу је дао и лични[...]
Срна, 26.4.2016, Јасеновац – најстрашнија српска ријеч
БЕОГРАД, 26. АПРИЛА /СРНА/ - Јасеновац је мјесто пред којим ријечи и моћ разумијевања посустају, али о њему се мора говорити јер је дужност и обавеза зло препознати у зачетку док није касно, изјавио је предсједник Српске академије наука и уметности /САНУ/ Владимир Костић на научном скупу поводом 75 година од оснивања логора Јасеновац у НДХ.
Отварајући скуп у САНУ, Костић је рекаo да жртве стратишта Јасеновца - Срби уз своје суграђане Јевреје и Роме - те "вечне кривце сваком злу и непоћудни грађани НДХ", захтјевају тренутак сјећања, поштовања и погнуту главу.
"Зашто данас уместо ћутањ[...]
