За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Стање ствари, РТС, 4.2.2018, Нацрт закона о Сајмишту ускоро у процедури
Закон о Старом сајмишту спреман, каже епископ славонски Јован и додаје да је регионална сарадња по питању холокауста и геноцида једини пут у будућност Лекс специјалис о Старом сајмишту је спреман и следеће недеље треба да уђе у процедуру, изјавио је за емисију „Седмица“ Радио Београда председник комисије за утврђивање…
Вести, 5.2.2018, Зашто се још ћути о зверствима у јавним кућама?
У Сарајеву је током последњег рата страдало 7.428 особа српске националности, односно три пута више од званичне верзије убијених у овом граду. Истовремено, ни 23 године од потписивања мировног споразума у Дејтону, не само што је већина ових злочина остала нерасветљена, већ се и даље ништа не зна о судбини…
СРНА, 4.2.2018, Промовисана књига о комунистичким злочинима 1941-1945.
ПОДГОРИЦА, 4. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Књига „Комунистички злочини у Црној Гори и Херцеговини 1941. и 1942. године“ Милоша Војиновића и Тадије Бошковића представљена је у Подгорици. Академик Матија Бећковић рекао је на промоцији, која је одржана у крипти Храма Христовог Васкрсења, да је ова књига „рана на ранама“ Црне Горе…
Вечерње новости, 4.2.2018, Хрватска је у Јасеновцу изједначила убице и жртве
Израелски историчар проф. др Гидеон Грајф: Обавеза политичара је да спрече оживљавање усташтва. Број жртава не сме бити предмет погађања као на пијаци. Носталгија према усташтву у Хрватској никад није ни замрла ЈАСЕНОВАЦ није српско-хрватско питање и не сме да буде ствар политике. То без дилеме мора да буде искључиво…
Политика, 3.2.2018, Бомбардовање аеродрома у Лазаревцу заборављена прича
У одбрани земље 7. априла 1941. године херојски изгубили животе Лазар Штарбегер, Сента Миленковић, Лазар Иванчевић, Петар Станојевић, Миодраг Ж. Михаиловић, Лабуд Егић, Тихомир Симеуновић, Кројач Станчеловић и Лука Стојановић У априлу се навршава 77 година од када је немачка авијација у Другом светском рату бомбардовала Београд. У тој операцији…
Спутњик, 31.1.2018, Човек коме је гестаповац спасао живот оснива „Јад Вашем“ у Србији
Животна прича Јосефа Жамбокија може да послужи као предложак за добар авантуристички филм. Од смрти у концентрационом логору спасио га је гестаповац, а касније је постао један од најуспешнијих израелских привредника. Најзаслужнији је за успостављање дипломатских односа између тадашње СРЈ и Израела, а својом умешношћу пробијао је и санкције. Када…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 6. 4. 2023, Kомеморација жртвама НАТО-а у Алексинцу
Алексинац – Пригодним програмом и полагањем цвећа и венаца на спомен-обележје страдалима у НАТО бомбардовању у пролеће 1999. године, у центру Алексинца одржани су парастос и комеморативни скуп на којем су евоциране успомене на догађај и трагедију коју је градић доживео на јучерашњи дан пре 24 године.
У присуству великог броја грађана, представника Војске Србије, МУП-а, удружења бораца и резервних војних старешина и оних која негују слободарске традиције, о страдању Алексинчана 5. априла и 28. маја 1999. године говорио је председник општине Далибор Радичевић.
У пролеће 1999. године у Алек[...]
Политика, 4.2.2023, Сећање на сердара Јанка
Представници Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. положили су јуче цвеће на гробницу сердара Јанка Вукотића на Новом гробљу у Београду, одајући помен војсковођи на дан његове смрти 1927. године.
Председник Савеза Иван Стратимировић обратио се поштоваоцима заслуга сердара Јанка, који су се окупили упркос ветровитом и хладном времену, поручујући да не смемо да заборавимо хероје за нас важних историјских битака.
„Поменом великом војсковођи, данас се подсећамо и на јунаштво српске и црногорске браће у војсци Краљевине Црне Горе који су у борбама код Мојковца на Бадње вече и Божи[...]
РТРС, Срна, 29. 9. 2023, Бараћ: Бог ме оставља да живим да бих свједочила о страхотама у НДХ
Било је неко брдашце у кругу логора и ми дјеца смо се пењали на њега и гледали Саву. И ту Сава тече, а теку и људи, жене, дјеца ријеком као балвани, сјећа се Бараћева.
Марија Бараћ /90/, која је као дијете преживјела страхоте логора Стара Градишка и Завода за глувонијему дјецу у Загребу у Независној Држави Хрватској, говори за Срну да, иако се понекад пита зашто је Бог кажњава да тако дуго живи, мисли да је то због тога да би се сјећала и свједочила о страхотама које је преживјела.
Бараћева наводи да, на основу свједочења друге дјеце и подударности које прате њено и њихово избављење, пре[...]
Срна, 28.8.2015, Рогатица: Помен на масакрирани конвој српских цивила из Горажда 1992.
У аутобусу је 27. августа 1992. године страдало двоје дјеце од по 12 година, убијена је старица од 86 година, а рањена су дјеца од по три, четири, пет и шест година, свједочи возач Ранко Иконић.
РОГАТИЦА, 28. АВГУСТА /СРНА/ - У Кукавицама код Рогатице 1992. године догодио се страшан злочин, када су припадници муслиманских снага из засједе убили 26 и ранили 80 српских цивила, који су аутобусима одлазили из Горажда.
Возач аутобуса који је рањен у овој колони Ранко Иконић каже за Срну да ни послије 23 године овај злочин не може да застари. Он истиче да су превожени цивили - жене, дјеца [...]
Политика, 31. 5. 2023, Обележена 214. годишњица историјског Боја на Чегру
НИШ – У присуству министра за рад, борачка и социјална питања наше земље Николе Селаковића, државног секретара Зорана Антића, владике Арсенија епископа Нишке епархије са представницима Српске православне цркве, представника града Ниша и нишких градских општина, Нишавског округа, бројних нишких и удружења која негују сободарске традиције из целе Србије, и грађана Ниша и околине, обележена је 214. годишњица историјског Боја на Чегру.
Последњих дана маја 1809. године, у Првом српском устанку, на брду изнад Ниша поред села Каменица, у сукобу српских устаника који су се у свом утврђењу припремал[...]
