За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 27.12.2017, Чланови Удружења логораша Бањалука добили на поклон књигу Неизговорени геноцид
Представници Удружења логораша Бањалука уручили су данас својим члановима књигу „Неизговорени геноцид“, аутора Дејвида Сладека, чешког новинара и фотографа. Предсједник овог удружења Добрила Кукољ истакла је значај ове књиге, наводећи да садржи свједочења о тортурама над преживјелим логорашима у Другом свјетском рату са ових простора. Она је истакла да ће…
Добојски инфо, 27.12.2017, Добој: У логору извршен геноцид над Србима
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, који је данас присуствовао обиљежавању 102 године од интернације Срба у добојски логор у којем их је убијено 12.000, рекао је да је аустроугарски логор у Добоју први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека, а злочини почињени у њему имају сва…
Вести, 26. 12. 2017, Злочинци згрозили и нацисте
Тешко је подсећати се на злочине и жртве. Али када су злодела тако страшна и дуго прикривана и када страдају деца, жене, стари, немоћни, онда је људска обавеза да се о томе проговори. Један човек је овој тескобној мисији посветио живот. Он је Момир Крсмановић и аутор је више… Српски Меморијал, Јово Бајић: Библиографија о српским страдањима у 20. веку
После вишегодишњег савесног и пожртвованог рада господин ЈОВО БАЈИЋ у сараднњи са Архивом Српске академије наука и уметности је прикупио и систематизовао податке о обимној литератури која се односи на српска страдања. То је једна од првих програмских обавеза превдиђених 2014. године планом рада Друштва за подизање меморијалног центра српским…
Вечерње новости, 24.12.2017, Миливоје Иванишевић: Казне нема само за злочине над Србима
Председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку, за „Новости“ пише о масакрима у БиХ. У 536 логора било заточено на десетине хиљада људи српске националности Недавно хапшење пуковника Армије БиХ и војног аташеа БиХ у Белгији Енеса Јахића, окривљеног за злочине у коњичком селу Брадина 25. маја 1992.…
Извор 182, 20.12.2017, Слатински Дреновац: Још чекамо правду и саосећање
У селу Слатински Дреновац 15. децембра одржан парастос убијеним и несталим Србима у егзодусу из Западне Славоније 1991. године На позив Већа српске националне мањине Вировитичко-подравске, Бјеловарско-билогорске, Пожешко-славонске и Бродско-посавске жупаније 15. децембра у селу Слатински Дреновац у тамошњој цркви Св. Георгија порушеној још 1942. године током Другог св. рата,…
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 1.1. 2025, Мање познате „истине“: Како је један руски филм спасао Титу живот
Партизански филм у бившој Југославији имао је исту улогу као и вестерн у америчкој кинематографији – да утиче на обликовање јавног мнења и идеолошку контролу маса. Партизански филм био је визуелни споменик чија је сврха била устоличење апсолутне истине каже комуниколог Александар Врањеш, аутор књиге „Умивање превратника – партизански филм“.
До краја друге Југославије, филм, а поготово партизански филм имао је ту политичку улогу, објашњава Врањеш. Тек са отварањем архива почетком деведесетих година, историчари су имали прилику да упореде оно шта се заиста догађало током Другог светског рата са[...]
Опанак.нет, 10.11.2017, И Немци су му се дивили: Херојска смрт мајора Александра Мишића
Александар Мишић Аца, син славног војводе Живојина Мишића, био је српски официр у војсци Kраљевине Србије. Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату, након чега је, све до 1922. године био припадник војске Kраљевине Срба Хрвата и Словенаца.
После напуштања војске и пензионисања, официр Мишић преузима службу управника Врањске Бање и на том месту остаје све до позива Драгољуба Драже Михаиловића да се прикључи четничким одредима Југословенске војске.
Мало после почетка Другог светског рата у Србији, као пензионисани официр Александар Мишић у својој кући у селу Стугарник 11. [...]
Глас Српске, 13.9.2021, Наш брат Флора: Официрка која се борила за Србију, а била је Енглескиња
Није мали број странаца који су, чувши за несрећу српског народа у Првом светском рату, похитали да помогну земљи на умору. Ипак, по животној причи, пожртвованости и храбрости коју је показала, нарочито се истиче једна Енглескиња - Флора Сендс.
Флора Сендс рођена је у малом мјесту Недер Попитон у Јоркширу 1876. године.
Била је школована, а поред тога у младости је учила да јаше, пуца из ватреног оружја и вози аутомобил. Имала је 38 година када је избио Први свјетски рат и одмах се пријавила за медицинску сестру у британској војсци.
Тамо ју је, међутим, сачекало разочарање. Одбијена је[...]
РТРС, 22. 4. 2023, Тулековић: Жртвама Јасеновца и Доње Градине вратити лице
Директор Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина" Тања Тулековић изјавила је да та установа има базу података жртава логора Јасеновац са годинама рођења и страдања, али да желе да свакој жртви врате лице и прикупе њихове фотографије, документа и предмете.
- Ми смо 2016. године покренули иницијативу за прикупљање фотографија, докумената и предмета са циљем да свим тим жртвама вратимо лице. Дакле, имамо базу података са њиховим годинама рођења и страдања, али сада желимо да то детаљније документујемо и прикупимо њихове фотографије - рекла је Тулековићева новинарима.
Истакла је да је о[...]
Политика, 2.10.2016, Увек први у јуришима
Ратни пут потпуковника Богољуба Молеровића из Врачевића код Лајковца, до херојске погибије на Кајмакчалану 1916. године
Ако су храброст и лични пример прави показатељи величине једног официра у ма којој војсци он био, онда је потпуковник Богољуб Молеровић, родом из села Врачевић код Лајковца, који је командовао српским јединицама у балканским и Првом светском рату, заиста заслужио да му име буде упамћено.
Није било битке у којој није стао на чело своје јединице и повео је у јуриш, у славу...
Све до последње, у зору 17. септембра 1916. на Кајмакчалану.
Био је командант другог батаљо[...]
