За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Радомир Јанковић: Нестанак моје породице
Reply-To: jankovic.radomir@ To: info@srpski-memorijal.rs Предмет: prijava zrtava u drugom svjetslom ratu iz moje porodice Садржај поруке: Moj otac, Jankovic Jove Bosko, i pored savjeta njegovog brata Milorada iz Sarajeva da se ne odaziva pozivu za mobilizaciju, prijavio. Ne znam gdje se morao javiti, ali znam da je 14.4.1941 bio zarobljen…
РТРС, Срна, 19.12.2017, МАСАКР НА КРСНУ СЛАВУ: 25 година од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче
Прошло је 25 година од једног од најмасовнијих и најмонструознијих злочина из прошлог рата – од убиства 56 Срба у Горњој Јошаници код Фоче, који су страдали 19. децембра 1992. године, на кућном прагу, на дан када је требало да прославе крсну славу. Немогуће је ријечима описати окрутност злочина, који…
Глас Српске, СРНА, 17.12.2017, Протјерана уста не говоре
Загреб – Србофобија у хрватском друштву током 2017. године је повећана, а бројни испади и прозивке у свим областима живота, од културе до политике, постали су опште мјесто, односно „инциденти“ који се биљеже рутински. Упркос протестима преостале српске и јеврејске заједнице и ријетким критикама западних медија, усташки поздрав „За дом…
Опанак.нет, 10.11.2017, И Немци су му се дивили: Херојска смрт мајора Александра Мишића
Александар Мишић Аца, син славног војводе Живојина Мишића, био је српски официр у војсци Kраљевине Србије. Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату, након чега је, све до 1922. године био припадник војске Kраљевине Срба Хрвата и Словенаца. После напуштања војске и пензионисања, официр Мишић преузима службу управника…
Вечерње новости, 14.12.2017, Хиљаду прича, а ниједна истина о „Панди“
Данас се навршава пуних 19 година од свирепог убиства шесторице српских младића у пећком кафићу. Родитељи огорчени што се ни после толико времена још не зна ко је крив за смрт њихове деце КАКО време одмиче, све је теже. И даље се, нажалост, може чути хиљаду прича око имена налогодаваца…
Политика, 12.12.2017, Нема кривичног поступка за убиство четника 1945. на Јелици
Тужилаштво за ратне злочине у допису од 14. новембра 2017. заузело став да у конкретном случају постоји једино надлежност Вишег суда у Чачку, односно „само кривично дело тешког убиства из члана 114. став 1. тачка 9 КЗ…” Горан Давидовић, председник Комисије за проналажење тајних гробница жртава комунистичког терора на…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, Танјуг, 11.6.2017, Обележене 74 године од Битке на Сутјесци
ТЈЕНТИШТЕ - На Тјентишту су обележене 74 године од Битке на Сутјесци, највеће битке коју су партизанске снаге водиле у Другом светском рату, а у овим борбама погинуло је више од 7.000 бораца Народноослободилачког покрета.
Против 120.000 немачких, италијанских, бугарских снага и снага усташке НДХ, уз подршку 300 авиона, борбу је водило 20.000 партизана, са којима је био Врховни штаб и Централна болница са 3.000 рањеника, пренела је РТРС.
Пета непријатељска офанзива, која је трајала од 15. маја до 15. јуна 1943, окончана пробојем партизанских снага, њиховим извлачењем из обруча и наставком[...]
ИН4С, 24. 3. 2019, Годишњица НАТО агресије на СРЈ: Заборавити злочин равно је злочину
Од НАТО бомби у Црној Гори је страдало 10 особа, међу којима и троје дјеце. Укупни крвави епилог НАТО бомбардовања СРЈ био је око 2 500 угашених живота цивила
Данас се навршава 20 година од почетка НАТО агресије на некадашњу Савезну Републику Југославију, а за жртве, међу којима велики број цивила и дјеце, као и за разарање цивилних објеката школа, болница, до данас није нико одговарао.
Напад на СРЈ извршен је без одобрења Савјета безбједности УН, што је био преседан.
Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер С[...]
Banjaluka.com, Pressrs.ba, 30. 10. 2014, Крвави пир на Шибовима
Планинарски дом на Шибовима лежи на костима, а у непосредној околини овог локалитета 1945. године затрпано је од 800 до 1.000 војника Југословенске војске у отаџбини које су маљевима и ножевима побили комунисти!
Ово за Пресс каже Миодраг Ченић, који је као 16-годишњак одведен од куће да са осталим мјештанима затрпава масовне гробнице код планинарског дома. Ченић је окупљеним новинарима показао мјеста гдје се налазе дугачки ровови у којима су закопани побијени, а како каже, о побијенима није смјело ни да се прича, ни да се било коме показује да су ту закопани.
Убијани без пуцњаве
Према под[...]
Глас Српске, 11. 2. 2024, Прота Душан Суботић - мученик са харизмом вође
Размјере усташких злочина у НДХ још нису у потпуности расвијетљене и публиковане, а ни жртве пописане. Када се од деведесетих почело отвореније говорити о томе, одмах је услиједио оштар отпор хрватске јавности, што траје све до данас, као рецимо ту недавно око филма “Дара из Јасеновца”. Зачудо, и код једног броја Срба те историјске истине изазивају негодовање. Желимо вјеровати да су такви ставови само инерција једне устаљене матрице из Брозовог режима, који је заташкавао и табуизирао масовне злочине над Србима, тобоже ради изградње братства и јединства.
Срби су у већини насјели на ту причу, н[...]
Курир.рс, 30.5.2021, Зоран Шапоњић: Стари Брод - Девојке су пред усташама скакале у ледену реку не чекајући каму
Нигде се врисак окамењене мајке не чује као на Старом Броду! Проломи се брдима изнад Дрине, стигне га други, врисак окамењеног оца који својим окамењеним рукама покушава да заштити своју окамењену децу!
Нигде на свету нема места као што је Стари Брод на Дрини. Овде је легенда истина – 326 девојака ухватиле су се, прича је која живи, за руке и на Младенце 1942. године скочиле у ледену Дрину, боље у смрт него да падну у руке зверима у људском облику.
Ено камених имена на каменом зиду на Старом Броду, њих скоро 6.000, не дају ником лагати. У води споменик, окамењена беба у наручју окамењене[...]
