За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 20.4.2017, Положени вијенци на спомен-плочи Дражи Михаиловићу
ПЕТРОВО, 20. АПРИЛА /СРНА/ – Представници удружења „Ствараоци Републике Српске“ и Равногорског покрета положили су данас у Петрову вијенац на спомен-плочу ђенералу Дражи Михаиловићу, подигнуту на мјесту гдје је 20. априла 1941. године одбио да призна капитулацију тадашње војске. Представник „Ствараоци Републике Српске“ Миладин Недић рекао је новинарима да је…
Вечерње новости, 19.4.2017, Саво Штрбац: Узрок смрти – непознат
У родном селу Жегару код Обровца недавно је сахрањен Гојко Комазец (79). Његови посмртни остаци ексхумирани су 2013. са Градског гробља у Задру, а идентификовани по ДНК методи децембра прошле године, у Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу. Гојко је за време „Олује“ остао у својој кући у…
Магазин Седмица, 20. 4. 2017, ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Комунисти 1944. у Панчеву стријељали 72 пилота Краљевине Југославије
Био је 25. октобар 1944. године, када сам оца испратио за Панчево, не знајући да одлази у смрт. Недељу дана касније сазнали смо да су 72 пилота, са рукама везаним жицом, одведени на Стратиште код села Јабука, спуштени до Тамиша и ту стрељани. Дакле 72 пилота, све бољи од бољег,…
058.ба, 9.4.2017, Сретен Митровић: Уз 75. годишњицу покоља у селима Милошевићи и Стари Брод
СЈЕЋАЊА МАРЕ ШАЛИЋ ЗА УЏБЕНИКЕ ИСТОРИЈЕ РОГАТИЦА – Један догађај који се трајно урезао у 92 године живота старице Маре Пајић, удато Шалић, која живи у селу Закомо код Рогатице, збио се у прољеће ратне 1942. у селу Милошевићи у кањону Дрине низводно од Вишеграда, када је десетак хиљада до…
Крвави Васкрс 1944: Енглези су Србе бомбардовали на Титов захтев
Убиjено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акциjе. Крвави Ускрс, како jе названо савезничко бомбардовање Београда 16. и 17. априла 1944. у коме jе погинуло више од 2.000 људи, дуго jе…
Вечерње новости, 14.4.2017, Сећање на ратнике код крајпуташа
Испред спомен-капеле са костурницом погинулим српским војницима из Првог светског рата у Удову, тик уз ауто-пут Скопље – Солун, у валандовској котлини, на крајњем југу Македоније, и ове године на Велики петак одржана је комеморација без верског помена регрутима, масакрираним уочи Васкрса, 20. марта према тада важећем Јулијанском календару 1915.…
Не заборављамо – Памтимо
Данас, 17. 5. 2023, У Крагујевцу обележена годишњица од смрти Војводе Радомира Путника
Полагањем венаца крај бисте Војводи Радомиру Путнику у кругу касарне која носи његово име, у Крагујевцу је обележена 106. годишњица од смрти славног српског војсковође, рођеног у овом граду.
Венце су положили представници Града Крагујевца, Војске Србије, Удружења потомака ратника Србије од 1912-1920. године „Војвода Радомир Путник”.
– На данашњи дан навршава се 106 година од смрти нашег суграђанина, великог војсковође, Војводе Радомира Путника, учесника и главнокомандујућег у многим одсутним српским ратовима када је наша држава градила своју државност. Војвода Путник је одликован, а њего[...]
Милош Станић: Заборављена књига о Степинцу
Амбасадор Југославије у САД Сава Косановић је написао књигу о Степинцу – The Case of Archbishop Stepinac, 1947. године, а која је објављена у издању посластва Југославије у Вашингтону.
У књизи је дао је преглед штампе и црквених новина Независне Државе Хрватске за време Другог светског рата и ту се лепо види улога бискупа Степинца, јер су се усташе хвалиле својим неделима. Чак се и сам Степинац хватао пера и сам посведочио своје намере.
Интересантно, када пробате да пронађете ову књигу на интернету онда наиђете на још једну књигу истога имена коју су писали Енглези, али у одбрану Степин[...]
РТС, 15.9.2020, Када ће бити обележени гробови српских и руских јунака са Власине
Током Првог светског рата, у октобру 1915. године, на Власини је у борбама са бугарском војском страдало више од 1.500 српских војника и руских добровољаца. Они су држали одступницу нашем народу и главнини српске војске која се пред непријатељем повлачила ка Албанији.
Српски и руски јунаци сахрањени су на шест локација на Власини, али њихове хумке нису видљиве, нити обележене, а на местима нема ни споменика, ни спомен-плоче.
Једва видљиве хумке српских војника Друге шумадијске дивизије и руских добровољаца прекривају трава, папрат и беле брезе. Више од 700 гробова је на месту званом Пром[...]
Stella polare, 6.9.2021, Петар Драгишић: Усташе у бугарским документима
У две бугарске књиге пронашли смо више информација о стању у Независној Држави Хрватској, а део извода из изабраних докумената превели смо на српски. Из Дневника бугарског ратног премијера Богдана Филова преносимо пасус у којем налазимо Павелићево признање о убиству 400 хиљада Срба у НДХ до пролећа 1942. године и плану да се побије још толико преосталих Срба.
Друга књига представља збирку докумената о везама Бугарске и НДХ коју је 2004. године објавио бугарски државни архив. Из ове збирке превели смо неколико страна на којима налазимо изјаве челних људи усташког режима о терору на[...]
Вечерње новости, 28. 4. 2024, Како је Меморандум о српским жртвама у Сребреници 1993. доспео у Уједињене нације, а потом мистериозно нестао?
Вест да је тог 2. јуна 1993. године из Уједињених нација стигла потврда о пријему Меморандума о злочинима над српским народом у Братунцу, Милићима, Скеланима и Сребреници, професора Миливоја Иванишевића озарила је надом да ће се правдољубиви свет, најзад, осврнути и на српске жртве.
Њих је у професоровој евиденцији у том тренутку било хиљаду, као и 400 имена убица из више општина у сребреничком региону. Сведочења о српском страдалништву без предаха је прикупљао између два Ђурђевдана 1992. и 1993. и на основу тих података уобличен је Меморандум на 132 странице.
– Желео сам да се објави код на[...]
