За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 12.4.2017, Навршиле се 72. године од пробоја Сремског фронта
БЕОГРАД, 12. АПРИЛА /СРНА/ – На данашњи дан прије 72 године извршен је пробој Сремског фронта, што је означило и окончање Другог свјетског рата на територији Србије. Државна церемонија полагања вијенаца и одавања државних и војних почасти биће одржана у 11.00 часова у Спомен-комплексу Сремски фронт у Адашевцима, код Шида,…
Танјуг, 12.4.2017, Вишеград: Откривен крст, спомен обележје подигнуто у знак сећања на Русе погинуле у редовима Војске РС
ВИШЕГРАД – У организацији Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Владе РС, Борачке организације РС и Општине Вишеград на узвишењу Стари град у Вишеграду данас је откривен руски крст, спомен обележје подигнуто у знак сећања на Русе погинуле у редовима Војске РС. Председник Председништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић је…
Вечерње новости, 11.4.2017, „НОВОСТИ“ САЗНАЈУ МУЗЕЈ ХОЛОКАУСТА: Три меморијала у три павиљона
Сваки меморијал у оквиру комплекса на београдском Старом сајмишту биће самосталан. Спомен јеврејским жртвама у Спасићевом, српским у немачком, ромским у Турском павиљону МУЗЕЈ Холокауста биће смештен у Изложбеном павиљону Николе Спасића, на Старом сајмишту, и имаће аутономију у оквиру меморијалног комплекса, потврђено је, за „Новости“, у Јеврејској општини Београд.…
Блиц, 10.4.2017, Нишлија преживео три логора и има само једну поруку
Слобода је поред здравља највеће богатство. Много је тешко када те туку и малтретирају без разлога, када си гладан и жедан, када знаш да не смеш да се предаш и будеш кукавица. Човек може да издржи и више него што мисли: Владимир Јовановић (93) Тако за „Блиц“ прича Владимир Јовановић…
Вечерње новости, 4.4.2015, Жртве НАТО агресије на СРЈ: Марија Тошовић из Мердара – Моја Бојана, најмлађа жртва НАТО бомбардовања, би сада имала 16 година
Исповест Марије Тошовић из Мердара, којој су НАТО бомбе убиле ћеркицу и супруга Божину. Преживела пакао у седмом месецу трудноће Мала Бојана Тошовић, из Мердара, ове године би напунила шеснаест година. Али, тек што је проходала и почела да изговара прве речи, са оцем Божином, почетком априла 1999. године, настрадала…
Недељник, 8.4.2017, Правни поредак НДХ: Час анатомије зла
Пише проф. др Борис Беговић Усвајање расних закона у НДХ није била пука имитација нацистичких, нирнбершких закона, већ је постојао висок степен аутономије у том злокобном послу Ретке су научне конференције које почињу минутом ћутања. Овај минут је дуго трајао. С једне стране је владала туробна атмосфера због теме конференције,… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 8. 8. 2022, Августовска сећања на жртве усташа 1941. године
Тог ратног лета, у време Другог светског рата, на подручју данашње Хрватске и БиХ побијене су десетине хиљада Срба
Бањалука – Минула седмица за јавност у Србији и Републици Српској протекла је у знаку присећања и молитви за невине жртве страдале од усташког режима у Независној Држави Хрватској (НДХ) у време Другог светског рата, као и на цивиле страдале у етничком чишћењу у акцији „Олуја” у протеклом рату у време сецесије Хрватске од Југославије.
Сем помена за жртве злодела у „Олуји”, који већ неколико година заједнички организују Србија и РС, минуле седмице је у Меморијалном комплексу Ш[...]
Vesti, 8. 6. 2015, Parastosi Srbima nad jamom Gumna i jamom Pandurica
Na jami Gumna kod ljubinjskog sela Kapavice služen je parastos za 115 ubijenih Srba iz Kapavice, Uboska, Rankovaca, Ćukovaca, Hrđusa i Vlahovića. Njih su ustaše 8. juna 1941. bacile u jamu ili streljale nadomak nje.
Poslednji živi svedok ovog ustaškog zverstva koji je uspeo da pobegne sa stratišta bio je Rajko Ćuk iz sela Uboska. On je umro pre nekoliko godina, a parastosu je prisustvovalo stotinak srodnika žrtava.
Služen je i parastos za 36 žrtava jame Pandurica, iznad sela Vođena, a na dva kilometra od Ljubinja. Sa te jame niko nije uspeo da pobegne, a Milan Turanjanin, potomak tu ubijenog[...]
СРНА, 8.10.2020, Штрбац: Хитно откупити личне ствари логораша које се продају преко интернета
БЕОГРАД, 8. ОКТОБРА /СРНА/ - Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац изјавио је Срни да је за њега морбидна продаја личних ствари логораша усташког логора Јасеновац преко интернета и да би за тај случај требало да се заинтересују музеји у Хрватској, Републици Српској и Србији.
Штрбац сматра да би у овај случај морале да се укључе неке службе, а посебно музеји, као што су Меморијални центар "Јасеновац" у Хрватској, комплекс у Градини, те Музеј геноцида у Београду.
Он истиче да би под хитно требало обезбиједити средства да се ти експонати купе да не би доспјели у[...]
РТРС, Агенције, 16. 3. 2024, Двије деценије од погрома над Србима на Косову и Метохији
Прије 20 година, 17. и 18. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром у коме је 16 Срба убијено, на стотине повријеђено, 4.000 протјерано, а уништено је више од 1.000 кућа, цркава, манастира, светиња.
Етнички мотивисана ерупција насиља Албанаца над Србима, изазвана је, осим страховитом мржњом, медијском кампањом која је приказивала да су албански дјечаци наводно натјерани у Ибар. Извјештавање албанских медија било је тенденциозно и сасвим неистинито.
Током својеврсне Кристалне ноћи, како се изразио један од званичника КФОР, марта 2004, над Србима, њиховим домовима[...]
Амерички професор проноси истину о пашким логорима смрти
Дани Новак имао је непуне две године када се из Загреба одселио у Израел, а потом у САД. Ипак, није заборавио страдања чланова своје породице у усташким логорима на острву Паг.
Дани Новак, професор математике на Итака колеџу у Њујорку, доживео је током протеклог викенда непријатан инцидент. Хрватска полиција спречила je израелскo-америчку филмску екипу, с којом је био на Пагу, да сними делове овог острва, где се током 1941. године налазио усташки концентрациони логор.
Ко је њујоршки професор који се тренутно налази у родном Загребу и зашто је његов долазак са израелским и а[...]
