За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 4. 12. 2017, Уклањају трагове бугарског покоља: Вандализована Спомен костурница
Поново оштећена Спомен костурница жртава бугарског покоља у Манастирецу код Македонског брода у Порече Непознати вандали оштетили су мермерну таблу на Спомен капели са костурницом жртава стравичног покоља казнених експедиција бугарске окупаторске војске, извршеног на Бадњи дан 1916. у селу Манастирец код Македонског брода, у региону Пореча, на западу Македоније.…
Вести, 7.12.2017, 26 година од убиства породице Зец у Загребу
Данас се навршава тачно 26 година од свирепе ликвидације српске породице Зец у центру Загреба, 1991. године. За овај злочин је до сада правоснажно осуђена само једна особа, Томислав Мерчеп, док сви други, укључујући и извршитеље који су признали убиство, па чак полицију и одвели на место где су извршили…
Нишке Вести, 6.12.2017, Порука Нишлија из времена бугарске окупације од 1915. до 1918. године
„СРБИ смо, НИШ је српски, српски је био, и српски ће бити“ Догађања у Нишу за време бугарске окупације од 1915. до 1918. године, посебно у време Топличког устанка, НИСУ досад довољно истразена и обрађена. Она су, међутим, била бројна и изузетно важна. Бугари су, у ствари, добили прилику да…
Вечерње новости, 2.12.2017, 73 ГОДИНЕ ОД МАСАКРА: Непознато још 140 имена жртава
Од стравичног покоља у Велици код Плава прошле су 73 године, а списак страдалих још није комплетиран. Стручни тим потврдио је 455 имена убијених у геноциду који се догодио 28. јула 1944. Ни 73 године од незапамћеног злочина у селу Велика, на обронцима Чакора, недалеко од Плава, када су припадници…
РТРС, Срна, 3.12.2017, Вишеград: Приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“
У биоскопу „Доли Бел“ у Андрићграду вечерас је приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“ Недељка Лајшића који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године. Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да су овим филмом покушали да…
Вечерње новости, 3.12.2017, Миливоје Иванишевић: Српске жртве нестану кад их злочинци пописују
О прикривању страдања српског живља током последњег рата у БиХ. Међународна пракса је да државе броје убијене припаднике свог народа ПРОШЛЕ седмице у неколико ТВ емисија о пресуди генералу Ратку Младићу учесници у тумачењу рата у БиХ, српски адвокати, новинари и разни аналитичари, веома често су се позивали на податке…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 20. 6. 2024, Парастос за 12 свирепо убијених мјештана мајевичког села Брезје
У страдалничком селу Брезје на Мајевици служен је парастос за 12 мјештана које су прије 32 године на свиреп начин убили припадници муслиманско-хрватских снага у протеклом рату.
„У ничим изазваном нападу живот је изгубило 10 цивила и два припадника војске који су дошли овдје да обиђу своје породице и нису били наоружани, а 35 мјештана је одведено у заробљеништво“, рекао је предсједник општинске Борачке организације Лопаре Ристо Радић.
Он је навео да се у Брезју десило и једно од најсвирепијих убистава, човјек је везан за трактор и вучен док није преминуо.
"Ово је једно од најстрадалниј[...]
РТРС, Срна, 20. 3. 2022, Парастос жртвама крвавог прољећа усташких јединица 1945. године
У добојском насељу Станови данас је обиљежено 77 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана.
Тим поводом пред споменик страдалима код Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Становима данас је служен парастос, којем је присуствовао и градоначелник Добоја Борис Јеринић.
Јеринић је рекао да су Срби слободарски народ и да се никада не смије заборавити њихово страдање током антифашистичке борбе у Другом свјетском рату.
На данашњи дан прије 77 година усташе из насеља Присаде и околних села убиле су, а потом з[...]
![СРНА, 2. 8. 2024, У Гаравицама служен парастос за 12.000 убијених Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21548-350x200-no.jpg)
СРНА, 2. 8. 2024, У Гаравицама служен парастос за 12.000 убијених Срба [Мапа]
У Гаравицама код Бихаћа данас је служен парастос за више од 12.000 Срба које су усташе убиле 1941. године, међу којима је био велики број дјеце.
Парох бихаћки Славиша Милиновић подсјетио да су из Храма Светих апостола Петра и Павла у Притоци, који датира из 1893. године, Срби одведени на Гаравице гдје су мученички пострадали.
Он је навео да се овај масовни покољ догодио почетком Другог свјетског рата.
Напоменуо је да је јуче служен парастос за 864 убијених Срба код Делића јаме изнад Бихаћа, у селу Заваље, наводећи да и данас имају имена пострадалих.
Према енглеским обавјештајним по[...]
ИН4С, Митрополија, 12. 10. 2024, На данашњи дан рођена Надежда Петровић
На данашњи дан, 12.октобра 1873. рођена је Надежда Петровић, српска сликарка, професор Академије ликовних умјетности у Београду и саоснивач „Кола српских сестара“.
Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а њена дјела носе снажан, оригиналан израз и изванредно богатство боја. Сачувано је око 200 њених дјела, а поједине слике су равне радовима врхунских европских мајстора тог времена. У Србији свог доба она се најснажније везала за модерну умјетност и антиципирала њен даљи развој.
Надежда Петровић је дубље сликарско школовање отпочела у Првој српској цртачкој школи Кирила Кутлика у кој[...]
Вечерње новости, 19. 7. 2024, ПОЧАСТ ВОЂИ КУРИЏИНЕ БУНЕ: У Билишанима Доњим код Обровца, откривена спомен-плоча попу Петру Јагодићу, српском народном прваку из Далмације
Поводом 320 година од Буковачке или Куриџине буне у Далмацији, када је православни свештеник Петар Јагодић Куриџа дигао народ против млетачке власти, на његову родну кућу у Блишанима Доњим код Обровца постављена је спомен-плоча.
Иницијатива за постављање обележја које подсећа на значајан, али скрајнут део наше прошлости потекла је од Милорада С. Кураице из Суботице, а родом из Плавна.
- Петар Јагодић рођен је у Буковици око 1666. Био је свештеник у Цркви Светог Петра и Павла у Биовичином Селу, која сада прославља пет векова постојања. Пре 320 година у борби за права српског народа стао ј[...]
