За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Вечерње новости, 2.12.2017, Ликвидације у Великој Плани: Партијски руководиоци калили комунисте на масовним стрељањима
У Архиву Србије пронађени документи о стрељањима из новембра 1944. године. Како је Београд извештен о погубљењима“ ТРАГАЈУЋИ за документима у Архиву Србије везаним за период непосредно после ослобођења, историчар Немања Девић дошао је до извештаја Окружном партијском Комитету у Београду, у новембру 1944, у којем партијски руководиоци из Велике…
Народни музеј Краљево, 21.10.2017, Силвија Крејаковић: Стрељање у лагеру у Краљеву 15-20.октобра 1941. године
Како је Априлски рат имао карактер недовршеног рата у слободарској свести српског народа, уследило је формирање два покрета отпора немачкој окупацији. Устанак, стварање слободне територије, представљају заједничке подухвате партизанских и одреда ЈВуО, који ће се, различити у идеолошком, војно-стратегијском смислу, од 31. октобра 1941, иза заједничке опсаде Краљева и напада…
Б92, 25.10.2017, Милан Кољанин: Ко је била Дијана Будисављевић?
Књига „Дијанина листа“, романсирана биографија Дијане Будисављевић, жене која је током Другог светског рата спасила више хиљада српске деце из логора у НДХ, из пера аустријског писца Вилхелма Куеса, једно је он најзначајнијих издања на штанду Самиздата Б92 на 62. Београдском сајму књига. Аутор књиге „Дијанина листа“ Вилхелм Куес биће…
РТРС, Срна, 22.10.2017, Грајф: Хрвати су створили пакао на земљи – Јасеновац
Главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста „Шем олам“ Гидеон Грајф истиче да је концентрациони логор Јасеновац био „пакао на Земљи који су створили Хрвати“ и упозорава на настојања да се избрише и ревидира историја, што „личи на покушаје да се укине Холокауст“. У интервјуу Срни Грајф…
Вечерње новости, Танјуг, 16.10.2017, На Јелици ексхумација тела двојице убијених Равногораца
Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца, припадника ЈВуО Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца,…