За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 7.4.2017, Саво Штрбац: Злочин и казна
Недавно су медији у региону пренели вест да је сnлитски Жупанијски суд неправоснажно осудио на по две године затвора Дамира Боршића (61), бившегуправника војног затвора Кулине у Шибенику, и Мирослава Периша (53) некадашњег чувара у истом затвору због ратног злочина над цивилним становништвом. Злостављања су се догађала од 21. маја…
Глас Српске, Срна, 9.4.2017, Академик Василије Крестић: Важно извући поуке из прошлости
Београд – Академик Василије Крестић оцијенио је поводом 76 година од оснивања Независне Државе Хрватске /НДХ/ да је за српски народ изузетно важно да извуче поуке из прошлости да би знао с ким има посла и како да се понаша, али не да би заоштравао односе са Хрватском већ да…
Блиц, 8.4.2017, Обележена 213. годишњица боја на Чокешини
У Чокешини код Лознице данас је обележена 213. годишњица од чувеног боја који је вођен између српских устаника и турске војске. Центар за културу „Вук Караџић“, локална самоуправа, месна заједнице и манастир Чокешина, организовали су свету архијерејску литургију, парастос и пригодан културно-уметнички програм у којем су учествовали група певача КУД…
Танјуг, РТС, Политика, 6.4.2017, Трагедија Народне библиотеке није била случајност
Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије обележен је у Холу испред Централне читаонице националне библиотеке, као спомен на уништавање културе једног народа, али и позив суграђанима на сећање и одговорност. Министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже да је непријатељ знао шта ради и да трагедија Народне библиотеке није…
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
РЕЗИМЕ: Предмет разматрања у реферату ТРЕЋИ МИРОВНИ УГОВОР У ИСТОМ ВЕКУ ИЛИ ДЕЈТОН 1995. су људски губици српске нације током 20. века и оружаних сукоба који су претходили потписиваљу појединих мировних уговора. Први мировни уговор који су представнци српског народа потписали склопљен је по окончању Великог рата 1918. године у…
СРНА, 3.4.2017, Кад душа умре
Мостарац Јездимир Ијачић преживио је два логора – 1941. и 1992. године. Мучен је и понижаван, али за те ужасе никада није добио никакву надокнаду, већ му је речено да је случај „застарио“. ТРЕБИЊЕ, 3. АПРИЛА /СРНА/ – Јездимир Ијачић /86/, као десетогодишњи дјечак преживио је усташки логор Глина и…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 28 .7. 2020, Масовна убиства Срба 28. јула 1941. године
Данашњи дан 1941. године остаће забиљежан као дан усташких покоља над Србима на подручју данашње БиХ - цијело љето те године обиљежено је масовним злочинима. У српским селима код Дувна /данашњег Томиславграда/ усташе су убиле 248 српских цивила.
Избијањем српског устанка (који је у доба комунистичких власти називан "партизанским устанком", мада су Срби чинили 90 одсто устаника) у Независној Држави Хрватској, којој је припала и данашња БиХ, смањен је интензитет усташких злочина у појединим регијама, али су покољи настављени.
Тако су 28. јула почели вишедневни масовни злочини над српским с[...]
РТРС, 3.6.2016, У Ледићима код Трнова обиљежена годишњица маскара над 24 српска цивила, за који нико није одговарао
Код спомен-обиљежја у селу Ледићи, општина Трново данас ће бити обиљежене 24 године од свирепог злочина над српским цивилима (жртве су убијене клањем, вешањем или гушењењм), који су починили припадници такозване Армије БиХ и за који нико није одговарао.
У злочиначком походу припадника такозване Армије БиХ убијено је 10 чланова породице Васић, цела породица Тешановић, која је имала девет чланова, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић.
Најстарија жртва била је Иконија Васић која је имала 92 године, а најмлађа Милан Тешановић који је имао само 18 мјесеци.
У селу са [...]
Политика, 6. 4. 2023, Kомеморација жртвама НАТО-а у Алексинцу
Алексинац – Пригодним програмом и полагањем цвећа и венаца на спомен-обележје страдалима у НАТО бомбардовању у пролеће 1999. године, у центру Алексинца одржани су парастос и комеморативни скуп на којем су евоциране успомене на догађај и трагедију коју је градић доживео на јучерашњи дан пре 24 године.
У присуству великог броја грађана, представника Војске Србије, МУП-а, удружења бораца и резервних војних старешина и оних која негују слободарске традиције, о страдању Алексинчана 5. априла и 28. маја 1999. године говорио је председник општине Далибор Радичевић.
У пролеће 1999. године у Алек[...]
Светигора, 13. 2. 2023, Представљање књиге о Благоју Јововићу одржано у крипти подгоричког Саборног храма
Представљање књиге о Благоју Јововићу одржано у крипти подгоричког Саборног храма: “Благоје Јововић је велики херој, толико комплетан човјек се рађа једном у животу!”
У суботу 11. фебруара 2023. године са почетком у 19 часова одржано је представљање књиге Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини ауторке Марије Јововић, ћерке Благоја Јововића.
Током вечери о књизи су говорили: протојереј мр Предраг Шћепановић, Архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски; Марија Јововић, ауторка; историчар Жарко Лековић, док је одломке из књиге читала глумица мр Јована Тодоровић.
Поздравно слов[...]
СПЦ.рс, 20. 10. 2008, Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку
Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска наставља своју издавачку делатност овога пута књигом ''Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку''
Двојезична књига представља једно потресно сведочење о шиптарском геноциду који се систематски спроводио у читавом 20. веку а који се наставља до данашњега дана. Припрема ове књиге је трајала пуне три године. Књигу чине 215 докумената издвојених из архиве епархије рашко-призренске која је чудом Божијим пренета из Призрена само дан пре страшног мартовског погрома 2004. године.
Сређивање архиве препуштено је госпођи Славици Радомировић, службенику[...]
