За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 7.10.2017, Предали се партизанима, завршили на дну јаме
На златиборском брду Церова откривена масовна гробница ликвидираних повратника из рата. Сумња се да је овде погубљено између 200 и 300 младића ТАЈНУ о страдању између 200 и 300 српских младића, старих од 16 до 20 година, на измаку Другог светског рата, крила је пећина у селу Мушвете на Златибору.…
РТРС, Срна, 7.10.2017, У Сиску служен парастос за 2.000 убијене српске дјеце са Козаре
На Дјечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за 2.000 српске дјеце са Козаре, која су убијена у Другом свјетском рату. Представник Српског народног вијећа града Сиска Мирјана Олујић рекла је Срни да је кроз логор у Сиску прошло више од 6.000 дјеце, старосне доби од два мјесеца до…
Оливер Николић: О чланству
Од: Oliver Nikolic <oliver.nikolic@> Предмет: Clanstvo Садржај поруке: Postovani – pomoz Bog, Pisem Vama iz Nemacke. Hteo sam vas da pitam da li nudite clanstvo i ako DA, koliko je godisnja clanarina? Zelim se uclaniti ako to moze jer nisam nasao na vasoj stranici nista o toj temi. Ekonomista sam…
Политика, 4.10.2017, ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ, академик: Велике су грешке чињене због слоге и јединства
„Сматрам да је подједнако неморално кривотворити историјске чињенице, као што је неморално прећуткивати их. У оба случаја, историја се подешава, прилагођава или подређује некоме или нечему. Историја није сама себи циљ, она треба да послужи националним и државним интересима, али само строго провереним и научно доказаним чињеницама”, каже академик Василије…
Глас Српске, СРНА, 3.10.2017, На Пагу пронађено мјесто масовне гробнице Срба и Јевреја
Бањалука – На иницијативу удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, организована је дводневна експедиција чији је задатак био да на подручју острва Пага, на рту Слана, лоцира мјесто на коме су у ноћи између 14 и 15. августа 1941. године усташе поклале 91 дијете узраста до петнаест година, 293 женске особе…
Блиц, 2. 10. 2017, Откривамо мање познате детаље о формирању Ужичке Републике
Намирило се 76 година од формирања Ужичке републике, 24. септембар 1941. запамћен је као дан стварања „прве слободне територије у покореној Европи“, али доста детаља о њеном настанку остало је непознато. Најпре, да је Ужице ослобођено без испаљеног метка и да су га после изласка Немаца први заузели четници. Али…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 15. 7. 2023, ЈАДНИ СРБИ, СИГУРНО НИСУ УСПЕЛИ ДА СЕ ВРАТЕ У ДОМОВИНУ: Сутра откривање споменика српским заробљеницима који су скончали у Италији
СПОМЕНИК српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату, у Италији, биће постављен и свечано откривен овог викенда на Српском гробљу, крај замка и места Кастелано, близу града Роверета.
Споменик подиже Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, уз подршку италијанске регије Трентино Алто Адиђе и општине Вила Лагарина, а откриће га министар Никола Селаковић.
На територију Трентина за време Великог рата смештено је на стотине ратних заробљеника - Руса, Румуна и Срба, који су искориштавани за рад. Подаци везани за српске заробљенике, сахрањене на[...]
Вечерње новости, 27. 7. 2023, Лавина мржње великих сила је незаустављива: Аутомобил у коме је убијен краљ завршио преносећи помије из кухиње Дома ЈНА - из Дневника академика Д. Медаковића
Са екскурзијом Карловачке гимназије био сам први пут у Војном музеју на Калемегдану.
Сећам се да ме је посебно узбудио ауто у којем је 9. октобра 1934. у Марсеју убијен краљ Александар Карађорђевић. У музеју је била изложена и краљева адмиралска униформа попрскана крвљу, а у посебној витрини велики парабелум из кога је пуцао атентатор. Сећам се да смо у тој просторији били обузети и неким посебним узбуђењем, готово неверицом гледајући гломазни аутомобил који нас је пре подсећао на какав ислужени такси него на возило које једна држава укључује у свој протокол приликом дочека суверена неке пр[...]
![Погледи, 9. 6. 2019, Милан СТАРЧЕВИЋ: Немци о Априлском рату 1941 - Јуначки отпор српске војске [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13708-350x200-no.jpg)
Погледи, 9. 6. 2019, Милан СТАРЧЕВИЋ: Немци о Априлском рату 1941 - Јуначки отпор српске војске [из Архиве]
Док се у социјалистичкој Југославији, па и данас, писало и пише о ”срамном поразу” Априла 1941, Немци су то видели другачије. „У реону Лапова, маса српских трупа се појављује са тешким оруђима. Изгледало нам је, да са нашим предњим деловима оклопних оруђа нећемо успети. Овде је, постигнут врхунац српских противудара. Настаје са свих страна отварање непријатељске ватре на наше предње делове. Српска артиљерија са својим широким цевима туче по нама, а митраљеска и пушчана ватра се такође умешала“ – извештавала је, примера ради, Оклопна група ”Клајст”.
Само Струмички одред уништио је 14 немачки[...]
Вести, Глас западне Србије, 25. 9. 2018, Јунаштво на Галовића пољу
Полагањем венаца на споменик на Галовића брду у варошици Прањани уз присуство Маје Гојковић, председнице Народне скупштине Срије, Кајла Скота, амбасадора САД у Србији, престолонаследника Александра Другог Карађорђевића, представника Војске Србије и бројних војних делегација обележена је 74. годишњица чувене мисије под називом Халијард у којој је крајем Другог светског рата спасено 520 савезничких авијатичара који су оборени над Србијом у току прелета савезничких авиона ка циљевима за бомбардовање у Румунији.
Сећање на јунаке са Галовић брда: Место где је изведена операција Халијар[...]
Вечерње новости, 8. 10. 2022, Бранислав Глигоријевић: Испитивање чврстине Краљевине: Подударност у погледима чланова партије и франковаца
КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА Југославије у усташком покрету није видела никакве назнаке фашизама јер је за њу тада то била искључиво "војно-фашистичка диктатура" која је била у земљи на власти.
За Партију је то била "грађанско-националистичка странка у којој постоји лева струја [...] с којом ми сарађујемо и која нам је веома блиска". Невоља је само у томе што се ова странка служи тероризмом и стоји у служби других "мањих" империјалистичких сила. "Главни циљ коме ми тежимо, јесте обарање фашистичког режима (у Београду) помоћу оружаног устанка радника и сељака, и ми при том морамо обухватити и све пост[...]
