За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Афера, 19.3.2017, МИЛИВОЈЕ ИВАНИШЕВИЋ: Сарајево је највећи логор за Србе
Оно што су проживљавали Јевреји у варшавском гету током Другог светског рата, проживљавали су Срби у Сарајеву од 1992. до 1995. Двадесет и две године након Дејтонског споразума, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, духови на овом делу Балкана се не смирују. Ратне варнице из бошњачког дела Председништва…
РТРС, СРНА, 26.3.2017, Обиљежавање 25 година од злочина над Србима у Сијековцу
У Сијековцу код Брода данас се обиљежава 25. годишњица злочина над Србима које су убиле регуларне снаге Хрватске, заједно са паравојним муслиманско-хрватским формацијама из тадашње Републике БиХ. Његово преосвештенство епископ зворничко–тузлански Хризостом поручио је након служења парастоса у Цркви Свете великомученице Марине у Сијековцу, код Брода, да је свако сјећање…
Политика, 24.3.2017, Машиновође Горан и Бобан сведоче о масакру у Грделичкој клисури
![Грделички мост са спомен обележјем By Petar Milošević (Own work) [CC BY-SA 3.0 (http://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0)], via Wikimedia Commons, са дозволом аутора](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2017/03/grdelicka-klisura-sa-spomen-obelezjem-f-vikimedija-petar-milosevic-218x150.jpg)
Костић и Микић сећају се да је прва ракета погодила други вагон воза – локомотива је буквално поскочила и одвојила се од остатка композиције. Друга је погодила друмски мост, трећа трећи вагон, а четврта опет мост… Ниш – Возите, и само пазите када сте на мостовима. Ову реченицу коју су…
Вечерње новости, 24.3.2017, Саво Штрбац: Случај једне тужбе
Хрватској је крајем фебруара уручена групна тужба за накнаду штете коју су Срби, Роми и Јевреји претрпели на подрушју НДХ током Другог светског рата. Ради се о спору који је маја прошле године покренуло седам особе пред Окружним судом у Чикагу тражећи за жртве, њихове наследнике и родбину одштету у…
Политика, Танјуг, 23.3.2017, Умирање од рака делом последица НАТО бомбардовања
Стопа умирања од рака у Србији је достигла сам врх стопе смртности од те болести у Европи, што је делом последица НАТО бомбардовања, чија се 18. годишњица навршава сутра, изјавио је данас председник Друштва Србије за борбу против рака, Слободан Чикарић. Тим поводом, али и поводом месеца марта, који је,…
РТРС, СРНА, 23.3.2017, Ни послије 18 година истина није изашла на видјело
Иако је од НАТО агресије на СР Југославију прошло 18 година, истина о срамном кршењу свих међународних норми није изашла на видјело, рекао је данас предсједник Клуба генерала и адмирала Војске Србије Миломир Миладиновић. „Да ли су истина и правда тако споре када је о нама реч и да…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 1. 4. 2024, У Мркоњић Граду обиљежена 28. годишњица од отварања масовне гробнице у Градском гробљу
Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАТО-а, у септембру и октобру 1995. године извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина и убиле 2.014 српских војника и цивила, са вековних огњишта протерале 120.000 Срба
Приликом ексхумације и обдукције посмртних остатака Срба у масовној гробници у Мркоњић Граду установљено је да су многи војници и цивили убијени из непосредне близине на најмонструознији начин, изјавио је вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.
"Кори[...]
ЧЕТВРТ ВЕКА ОД ПОГИБИЈЕ ХЕРОЈА: Заклетва је за њих била већа од живота
О херојима мајору Милану Тепићу (34) и војнику Стојадину Мирковићу (19), који су животе дали у Бјеловару да рата не буде, требало би причати и мимо годишњица њихове јуначке смрти како нико на овим просторима не би више ни помислио на рат.
Тог 29. септембра 1991. године Милан и Стојадин били су једини у опкољеној касарни Војске СФРЈ у градићу у средишту Хрватске који су веровали да бивша Југославија може опстати.
Да би спречио Зенге, које су их нападале, да дођу до оружја и тако наставе да сеју смрт, Тепић је минирао магацин муниције у Беденику, код Бјеловара, и храбро погинуо заједно са [...]
![NovosadskaRacija.com, 23. 1. 2024, Новосадска рација, погром и масакр - На данашњи дан [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18375-350x200-no.jpg)
NovosadskaRacija.com, 23. 1. 2024, Новосадска рација, погром и масакр - На данашњи дан [Мапа]
У јеку Другог светског рата, у зиму 1942 године, мађарски фашисти извршили су незапамћен злочин над Србима, Јеврејима и Ромима у јужној Бачкој. Убијања су почела на православни Божић и трајала све до 29. јануара.
Злочин су извршиле мађарске трупе Осовине у јануару 1942. године у јужној Бачкој. Укупан број погинулих цивила у рацији био је 3.809, док су места погођена рацијом Нови Сад, Бечеј, Вилово, Гардиновци, Госпођинци, Ђурђево, Жабаљ, Лок, Мошорин, Србобран, Темерин, Тител, Чуруг и Шајкаш.
Увод у прогром
После сукоба са партизанима на подручју Новог Сада (Шајкашки одред) [...]
![Полтика, Танјуг, 23.6.2017, Обележено 75 година од доласка наших интернираца у Норвешку [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p5638-350x200-no.jpg)
Полтика, Танјуг, 23.6.2017, Обележено 75 година од доласка наших интернираца у Норвешку [Мапа]
БОТН/НОВИ САД - У норвешкој општини Салтдал, у месту Ботн, где се налази највеће сабирно гробље у Северној Норвешкој, у част југословенским затвореницима интернираним током Другог светског рата у Норвешку, венце су на спомен плочу положили норвешки краљ Харалд V и амбасадорка Републике Србије у Норвешкој Сузана Бошковић-Продановић.
Венце су носили троје унука затвореника који је преживео логор у Норвешкој, Маја, Лука и Ива Димитријевић, уз традиционалну народну песму „Тамо далеко”, у извoђењу Јасмине Козић из Ниша, која данас живи у Норвешкој, саопштила је Скупштина АП Војводине.
Велики [...]
Стање ствари, ИН4С, 24.8.2021, Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава – 600.000 Срба убијено у НДХ (јануар 1943)
Пошто су усташе убиле 600.000 Срба, без милости уништавамо све што је усташа. Они сад сарађују са комунистима, пише краљевској емигрантској влади у Лондону њен министар одбране Дража Михаиловић
Неки од (углавном млађих) историчара покушавају да умање број жртава Другог светског рата у Југославији, за који је најмеродавнија оцена коју је 1952. године дао тада најкомпетентнији статистичар Југославије, проф. др Адолф (Долфе) Вогелник. Он је, у угледном стручном органу Статистичка ревија (број 1 за 1952. годину), записао да је број усмрћених у рату и пораћу у Југославији износио најмање 1.814.0[...]
