За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, СРНА, 23.3.2017, Ни послије 18 година истина није изашла на видјело
Иако је од НАТО агресије на СР Југославију прошло 18 година, истина о срамном кршењу свих међународних норми није изашла на видјело, рекао је данас предсједник Клуба генерала и адмирала Војске Србије Миломир Миладиновић. „Да ли су истина и правда тако споре када је о нама реч и да…
РТРС, 23.3.2017, Промовисана књига свештеномученика епископа бањалучког Платона
У Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци промовисано је четврто издање књиге „Наука и религија, хришћански идеали и материјалистичко схватање живота“ епископа бањалучког Свештеномученика Платона Јовановића. Владика Платон ову књигу написао је 1906. године. Епископ Платон је, прије избора за епископа, много радио на списатељском плану, а у…
РТРС, СРНА, РТС, 22.3.2017, Обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба у Старом Броду
У Старом Броду код Вишеграда данас је обиљежено 75 година од усташког покоља више од 6.000 Срба из источног дијела БиХ који су покушали да пређу ријеку Дрину и потраже спас у Србији. Тим поводом изасланик владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија архимандрит Лазар служио је парастос испред Спомен-обиљежја, уз саслужење…
РТРС, СРНА, 21.3.2017, У Бањалуци промовисана фотомонографија „Страдање СПЦ у НДХ“
У Бањалуци је вечерас промовисана фотомонографија „Страдање Српске православне цркве /СПЦ/ у НДХ“, у којој историчар Јован Мирковић обрађује уништавање цркава, манастира, парохијских домова и гробаља, као и убиства и протјеривања свештенства СПЦ са тог подручја. Мирковић је рекао да је фотомонографија својеврстан наставак његове књиге „Злочини над Србима у…
Вечерње новости, 21.3.2017, ИСПОВЕСТ СРПКИЊЕ У заточеништву муслиманске војске провела 322 дана: Такмичили се ко ће више да ме бије
Нина Ш. РАДИЋ | 21. март 2017. 22:02 Божица Рајилић Живковић једва преживела свакодневна мучења и батине НЕ СЛУТЕЋИ да ћу да преживим дан, крваве коже и полусвесна, дозивала сам Бога, покушавала последњи пут да изговорим наглас Оченаш. Педесет пута започињала сам молитву, али нисам стизала ни до средине а…
Слободна Херцеговина, 20. 3. 2017, Крвави камен херецеговачки: Устанак за опстанак [Мапа]
Фељтон о страдању Срба у Херцеговини од стране усташа завршавамо текстом о херцеговачком устанку, покренутом из потребе да се билошки опстане. Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. године), учинила је овај кршевити крај ареном најгнуснијих злочина које је запамтила свјетска историја, али и…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 29. 11. 2023, Др Никола Жутић: У СЛАВОНИЈИ СЕ ГОВОРИЛО СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ: Сведочанство Спиридона Јовића, заборављеног етнолога и писца
ИЗУЗЕТАН спис под насловом "Етнографска слика славонске Војне границе" објавио је Спиридон Јовић, "практикант царско-краљевског Војног књиговодства".
Како наводи др Славица Гароња Радованац, ради се о заборављеном писцу српског предромантизма, рођеном 1801. године у Петрињи, на српској Банији. Углавном је скромно живео, радећи од 1820. године у Винковцима као практикант у Војној грађевинској дирекцији. Године 1826. одлази у Беч да настави школовање. Ту је дошао у непосредан контакт са Вуком Стефановићем Караџићем. Др Славица Гароња Радованац истиче да је "ријеч о правом бисеру српске етнограф[...]
Погледи.рс, 11.10.2014, Нова књига: Жртве Лагера Ниш 1941-1944.
Аутори: Небојша Озимић, Александар Динчић, Ивана Груден Милентијевић, Бојана Симовић и Иван Митић
Сарадници: Ратко Лековић, Исидора Стојановић и Зоран Стевановић
Издавачи: Народни музеј Ниш, Нишки културни центар, Медивест КТ
Монографија о жртавама нишког концентрационог логора и свих затвора у окупираном граду одакле су људи одвођени и убијани.
- После 1945. године, први попис страдалих заточених припадника Југословенске војске у отаџбини (четника Драже Михаиловића), сарадника, симпатизера и активиста, са необјављеним документима из различитих архива и музеја.
- Подаци [...]
Вечерње новости, 9. 11. 2023, Српска војничка гробља, сведоци славе, жртве и херојства - Битољ
СВАКИ Србин и онај који се тако осећа требало би за живота да издвоји време и посети, како српске гробове у Битољу, тако и свако свето место страдања наше војске подно Кајмакчалана.
Ове речи министра Николе Селаковића, који је са представницима Заједнице Срба у Северној Македонији посетио српско војничко гробље у Битољу, примамо као путоказ до овог светилишта. На овим просторима, просторима некадашње Старе Србије, готово да нема места где, под земљом, нема костију страдалих српских војника изгинулих у ослободилачким ратовима за отаџбину.
После пробоја Солунског фронта и коначне победе, у[...]
Политика, 3.2.2023, Обележена годишњица смрти Алексе Шантића
Владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије служио је помен на гробу великог српског песника Алексе Шантића, који се упокојио другог фебруара 1924. године, саопштила је Епархија захумско-херцеговачка. Помену су присуствовали свештеници Мостарског намесништва, представници Српског просветног и културног друштва „Просвјета” и Српског певачког и културно-уметничког друштва „Гусле“ из Мостара.
Алекса Шантић је један од најпознатијих песника новије српске лирике, аутора антологијских песама „Остајте овдје”, „Емина”, „Вече на шкољу”, рођен је 1868. године у Мостару, где је провео већи део[...]
РТ Балкан, 15. 9. 2023, Пробој Солунског фронта: Блистава српска победа која је одлучила исход Првог светског рата
Како се касније присећао краљ Александар: "Ми смо тада са маршалом Франше Д’Епереом израдили читав план о наступању и требало је да заједно марширамо преко Мађарске и Чехословачке, све до Баварске"
Пре тачно 105 година, 14. септембра 1918, српска Врховна команда издала је наредбу: "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом да од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба дрско продирати - без починка, до крајњих граница могућности људске и коњске снаге".
Тиме је почела једна од највећих и најблиставијих операција вођених у Првом светском рату: пробој Солунског фр[...]
