За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Глас Српске, Срна, 29.9.217, Филм „Небо над Бјеловаром“ показује како се искрено воли земља
Докуметарни филм „Небо над Бјеловаром“, посвећен народном хероју Милану Тепићу и војнику Стојадину Мирковићу, показује како се искрено брани и воли своја земља, изјавио је аутор филма Недељко Лајшић. – Оно што су урадили Стојадин Мирковић и Милан Тепић је безвремени чин и оно по чему ће будуће генарације памтити…
РТС, Танјуг, 29.9.2017, Откривен споменик народном хероју Милану Тепићу
Споменик хероју Милану Тепићу откривен је у Београду на углу улица Љутице Богдана и Кнеза Александра Карађорђевића на Дедињу. Откривање споменика и полагање венаца одржано је поводом обележавања 26. годишњице од смрти хероја Милана Тепића. Након откривања споменика, венце су положили министар одбране Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка…
Православие.ру, 29.9.2017, Ђакон Александар Аздејковић: Начини страдања свештеника Српске Православне Цркве
Улазак комунистичких јединица у Раковицу, средином октобра 1944. године, означио је почетак великог страдања за Раковичку парохију. Њено страдање представља парадигму страдања Цркве и верног народа широм Србије, у првим месецима „ослобођења” – месецима „дивљих чишћења” и „пасјих гробаља.” У књизи ђакона Александра Аздејковића „Голгота Раковичке Парохије. Страдање свештеника и…
Видовдан, 28.9.2017, Цркву Спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији рушили комунисти и Шћиптари
Стара црква Свете Тројице у граду Ђаковици је била предвиђена за маузолеј, спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији и земних остатака изгинулих, побијених и смрзнутих у ратовима 1912-1918. године. Та црква је завршена 1940 године, априлски рат 1941. године спречио је довршење цркве и њено освећење. Срушена од комуниста…
СРНА, 21.9.2017, Поклонили се јунацима на Кајмакчалану и освојили Олимп
ФОЧА, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У акцији фочанског Планинарског друштва „Зеленгора“, 28 планинара из Фоче и Источног Сарајева одало је пошту српским јунацима на Кајмакчалану, а након тога, њих 15 се успјешно попело и на највећи врх Грчке-Митикас на планини Олимп. Планинари су у спомен-капели и спомен-костурници, које се налазе…
Српско народно вијеће, 21.9.2017, Убијен код Сиска, нађен крај Ковина
Миља Цветојевић свога је супруга Милана сахранила тек након рата, након што јој је нетко од повратника у поштански сандучић ставио лист „Панчевац“, у којем је писало да је тијело Милана Цветојевића пронађено на обали Дунава код Ковина, шест мјесеци послије убојства уз Саву Мошћеница код Сиска, топао дан 19.…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 10. 9. 2018, Возућа - Симбол страдања српског народа
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је да је Возућа симбол страдања српског народа у отаџбинском рату и захвалио свима који чувају успомену на њих.
Митрополит дабробосански Хризостом почео је служење Свете литургије у Цркви Светог Ђорђа у насељу Стог код Возуће поводом обиљежавања 23 године од прогона 1.920 српских породица са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и јужног Озрена.
"Они који су храбри да њих забораве, немају велику будућност", поручио је митрополит Хризостом након што је у порти Цркве Светог Ђорђа у мјесту Стог у федералној општини Зав[...]
Вечерње новости, 6.9.2020, Сећање на савезничко бомбардовање Града: Дан када је Лесковац тепих бомбардовањем сравњен са земљом
ЧАК 69 тона „тепих бомби“ из 28 бомбардера савезничке алијансе сручено је 6. септембра 1944. године на центар Лесковца.
То је један од најтрагичнијих и најтужнијих дана овог града када је остао, како се процењује, без најмање две хиљаде становника. Тачан број страдалих никада није утврђен. Савезнички бомбардери уништили су и 1.800 објеката у ширем центру, а многи Лесковчани остали су под тим рушевинама.
Лесковац је неповратно изгубио и десетине репрезентативних објеката међу којима је била и прелепа зграда гимназије, пољопривредна школа као и чувени Хотел „Костић. Савезничка операција је[...]
Vesti, 8. 6. 2015, Parastosi Srbima nad jamom Gumna i jamom Pandurica
Na jami Gumna kod ljubinjskog sela Kapavice služen je parastos za 115 ubijenih Srba iz Kapavice, Uboska, Rankovaca, Ćukovaca, Hrđusa i Vlahovića. Njih su ustaše 8. juna 1941. bacile u jamu ili streljale nadomak nje.
Poslednji živi svedok ovog ustaškog zverstva koji je uspeo da pobegne sa stratišta bio je Rajko Ćuk iz sela Uboska. On je umro pre nekoliko godina, a parastosu je prisustvovalo stotinak srodnika žrtava.
Služen je i parastos za 36 žrtava jame Pandurica, iznad sela Vođena, a na dva kilometra od Ljubinja. Sa te jame niko nije uspeo da pobegne, a Milan Turanjanin, potomak tu ubijenog[...]
![Политика, 10. 05. 2017, Саво Штрбац: Гешовски [Архива]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11016-350x200-no.jpg)
Политика, 10. 05. 2017, Саво Штрбац: Гешовски [Архива]
На Ђурђевдан 1991. у Сплиту је убијен први припадник ЈНА. Био је то деветнаестогодишњи Сашо Гешовски, Македонац из Кавадараца, војник на редовном одслужењу војног рока. Убијен је метком из стрељачког наоружања пред зградом Команде Војнопоморске области (ВПО). Ни до данас није утврђено ко је испалио смртоносни метак.
Што је претходило убиству регрута Гешовског?
У девет часова, путем интерне радио-станице, председник Независног синдиката Бродограђевне индустрије Сплит и председник Хрватске уније независних синдиката за средњу Далмацију Јуре Шундов позвао је шкверане да се окупе пред главни[...]
![Политика, 22. 3. 2008, Ундруље претворено у Дражевину [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20951-350x200-no.jpg)
Политика, 22. 3. 2008, Ундруље претворено у Дражевину [из Архиве]
Вишеград – Сасвим неочекивано и непланирано, средином 2004. године, бронзани споменик Дражи Михаиловићу, команданту краљеве војске у отаџбини, стигао је у место Ундруље код Вишеграда, удаљено неколико километара путем према Прибоју и Рудом, до кога се стиже са раскршћа у Добруну на магистралном путу између Вишеграда и Ужица.
Ради се о споменику постављеном 1992. године у Вуковару, склоњеном затим у Београд, одакле је 1998. године „стигао” у Брчко. Али како споменик генерала Драже Михаиловића није био добродошао у БиХ дистрикту, морао је поново „на путешествије”.
Тако је стигао и „смирио [...]
