За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 14.3.2017, Јелена Церовина: Лек за усташофилију
Чудила се ових дана хрватска председница Колинда Грабар Китаровић што се придаје значај паради усташа и поклицима „За дом спремни” који су се недавно орили са загребачког Трга бана Јелачића. Уместо тога, каже, „требало се згрозити на шестој или седмој страници неког листа или у десетом минуту дневника”. Да је…
Политика: Тата, шта ће бити са нама – Геноцид над Србима у Сарајеву (10)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Колико je тај човјек зла поднио, то само он зна. Гину му најдражи, он нас све тјеши. Taj човјек не зна да мрзи и послије свега, испричао је Мирко Влашки Из сведочења Мирка Влашког, радника „Фамоса“ сазнајемо Долази 10. септембар 1994.…
Политика: Затвор „Сунце“ и подрум без светла – Геноцид над Србима у Сарајеву (9)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Мој бивши ученик Агић каже: „Ево га мој професор, ћетник, пошао да бјежи, сад ћемо му ноге поломити“, сведочи инжењер ПТТ-а Славко Шибалија Б. М. Н. (70) пекар, у наставку свог сведочанства испричао је: Осетио сам само јак блесак и бол у ушима…
Frontal.rs, 4. 3. 2017, Православни храмови васкрсавају на Мајевици
Заслугом вјерника у последњих неколико година обоновљени су манастири и цркве на мјестима на којима су постојали у прошлости, а нестали, то јест рушени и срушени од стране окупатора. Средњевијековне цркве и манастири на Мајевици приписују се углавном краљу Драгутину Немањићу сину краља Уроша I Немањића и Јелене Анжујске,…
РТРС,11.03.2017, Братунац: Сјећање на егзодус сарајевских Срба
У Братунцу је обиљежена 21 година од егзодуса сарајевских Срба који су након потписивања Дејтонског мировног споразума напустили своје домове. Њих 20 000 доселило се у Средње Подриње, већином у Сребреницу и Братунац. Обиљежавање егзодуса, почело је синоћ Академијом сјећања, а на братуначком гробљу данас су положени вијенци и служен…
Политика: Користе нас као живи штит – Геноцид над Србима у Сарајеву (8)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Сабина нас je жестоко тукла и псовала нам четничку мајку, говорила како смо ми муслиманке силовали. Кад би се она уморила, настављали би војници, испричао је Милан Боројевић Милан Боројевић у свом сведочанству наводи: Одводе нас на прву линију у Ступник. Послије, кад…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 22. 6. 2023, Отмица рудара копа Белаћевац: 25 година од првог масовног киднаповања Срба на Косову и Метохији
НА данашњи дан пре 25 година из рудника Белаћевац на Косову и Метохији киднаповано је десет рудара. То је, како истичу из Удружења киднапованих и убијених Срба на Косову и Метохији, била прва организована отмица српских цивила од стране злочиначке ОВК, годину дана пре ратних дејстава.
Припадници ове организације, коју су тада и САД прогласиле терористичком, препречили су камионом рударима улаз у угљенокоп и одвели их у правцу планине Ћићевице.
- Албанске рударе нису дирали, а киднаповане Србе држали су у логорима Ликовац и Лапушник који су били под командом Фатмира Љимаја - истичу из Удр[...]
Вечерње новости, 30. 1. 2024, Добротвор из царског Призрена: Сима Андрејевић Игуманов, родоначелник српског задужбинарства - На данашњи дан
РАВНО је 220 година од рођења Симе Андрејевића Игуманова (1804-1882), великог српског добротвора. Остао је упамћен као један од првих задужбинара у области школства и народне просвете. Подигао је Призренску Богословију, а Београду је оставио једну од најлепших грађевина, Игуманову палату, смештену на крају Теразијског платоа.
Рођен је 30. јануара 1804, у Призрену, баш кад је Карађорђе дигао Србе на устанак. Његов отац Андреј био је врло богат човек али и велики патриота. Оставио је четири сина без ичега, јер је новац потрошио на куповину оружја за устанике. Због тога је Сима своје младе год[...]
Политика, Танјуг, 30.5.2017, Португалски генерал Карлос Бранко: Није било геноцида у Сребреници
ЛИСАБОН - Португалски генерал Карлос Мартинс Бранко у мемоарима „Рат на Балкану” сматра да нема сумње да се у Сребреници није догодио геноцид јер није постојао предумишљај.
Он је у књизи изнео своја сазнања и о дешавањима на подручју Сребренице у јулу 1995. године.
Бранко се од 1994. до 1996. године налазио на стратешки важном положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ.
Мартинс Бранко износи чињенице које су му са терена достављали компетентни обавештајни органи и на основу ових доказа, са којима је упозната команда Посматрачке мисија УН у Загребу, сматра да [...]
Политика, 2. 4. 2023, Борба за информације
Књига Милана В. Терзића говори о томе да је британска влада имала велики утицај на информације које су размењиване између Југословенске владе у изгнанству, Драже Михаиловића и генерала који су се налазили у Египту
О начинима на које је Југословенска краљевска влада после изгнанства 1941. године тежила да одржава везе са онима који су остали у отаџбини и о томе како су ти односи на даљину отежавани, кроз богату архивску грађу говори капитално историографско дело Милана В. Терзића „Борба за информације, Радио-везе и депеше Југословенске краљевске владе и Драже Михаиловића 1941–1944”, у издању[...]
РТС, 4.8.2016, „Олуја“ је наставак геонцида из 1941 – др Животије Ђорђевић
Акција под кодним називом "Олуја", 4. августа 1995, када су хрватске оружане снаге продрле на територију Републике Српске Крајине, и том приликом убиле више хиљада а протерале преко 200 хиљада Срба, представља наставак политике према српском народу у Хрватској који је спроводила Павелићева Независна Држава Хрватске 1941. године, став је многих историчара и других истраживача новије историје српско-хрватских односа.
„Напад Туђманових војно полицијских снага на Книн и целу тадашњу Републику Српску Крајину, и злочини и протеривања српског становништва који су следили представљају геноцид и у с[...]
