За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Блиц, 31.8.2017, Обележена 76. годишњица од ослобођења Лознице
Представници градског руководства Лознице, Удружења ратних добровољаца од 1912. до 1918. године, њихових потомака и поштовалаца, Градског одбора СРС и функционери СРС Вјерица Радета, Зоран Красић и Срето Перић, присуствовали су церемонији обележавања 31. августа, дана када су пре 76 година српски устаници под командом потпуковника Веселина Мисите ослободили Лозницу…
Спутњик, Блиц, 30.8.2017, Тајни словеначки документ: Побијте све некомунисте
У Словенији је пронађен документ комунистичке тајне службе при Освободилној фронти Словеније из 1943, којим се наређује убијање свих некомуниста, као и њихових породица, чак и оних који „само платонски подржавају“ тај покрет. Историчар Срђан Цветковић каже да је документ пронашао један словеначки колега који ће ускоро објавити рад о…
Вечерње новости, 25. 8. 2013, Родом Пољаци, али срцем Срби [из Архиве]
Потресна судбина породице Сондермајер, која је отаџбину Србију волела више од живота: Станислав Сондермајер пре 99 година погинуо као најмлађи српски војник на Церу ЖЕНЕ у Поцерини су крајем августа 1914. занемеле од ужаса. Сузе су им пресахле док су данима сахрањивале изгинуле војнике, чија су тела покривала Цер, у…
СРНА, 20.8.2017, Служен парастос за цивиле мучки убијене код Сиска
БЕОГРАД, 20. АВГУСТА /СРНА/ – У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је служен парастос за 20 српских цивила, који су мучки и на превару, мислећи за своје убице да су војници ЈНА, побијени у неколико цапрашких села код Сиска, 22. августа, 1991. године. Парастос је…
РТС, Танјуг, 19. 8. 2017, Српска Света Гора у Македонији сачувала корене Срба
Око 50 цркава и манастира, углавном из средњег века, на простору Скопске Црне Горе, на северу Македоније, готово да је непознато већини грађана Србије. Све цркве и манастири који су раније припадали Пећкој патријаршији, уведене су катастарски у тзв. Македонску православну цркву. Посетилаца из Србије нема, јер, како за Танјуг…
Banija Online, 20.7.2017, Milojko Budimir: Srbi u Hrvatskoj od autohtonog i konstitutivnog naroda do nacionalne manјine
Nakon pada Republike Srpske Krajine u avgustu 1995. godine došlo je do etničkog čišćenja sa prostora na kojima su Srbi vijekovima živjeli. O trinaestvjekovnom prisustvu Srba na tim prostorima osim pisanih izvora svjedoči i bogata spomenička baština. Po predanju, pored rijeke Krke propovijedao apostol Pavle, a ovdje je podignut manastir…
Не заборављамо – Памтимо
Privrednik.net, 11.10.2015, Sjećanje na žrtve dječjeg logora u Sisku: Pomen i opomena
SISAK - U spomen na srpsku djecu stradalu u sisačkom koncentracijskom logoru u subotu su održani parastos i komemoracija na Dječjem groblju. To je mjesto posljednjeg počivališta djece stare od nekoliko mjeseci do 13 godina, koju su ustaše dovodili sa Kozare, Banije, Korduna i iz Slavonije u periodu od 3. avgusta 1942. do 8. januara 1943.
Za umorenu djecu parastos je služio Njegovo Visoko Preosveštenstvo mitropolit Porfirije skupa sa časnim ocima Srpske pravoslavne crkve.
Nakon pomena, mitropolit Porfirije se obratio prisutnima govoreći o nevinom stradanju žrtava logora u Sisku i našem sj[...]
СРНА, 12.5.2018, Српским гробљима јужно од Ибра пријети нестајање
Српска гробља нестају у срединама на Косову и Метохији, у којима више нема српског становништва или је веома малобројно. Албанци их затрпавају смећем, руше и прекопавају. "Ни мртвима не дају мира", кажу малобројни Срби.
ПРИШTИНА, 12. МАЈА /СРНА/ - Српска гробља на Косову и Метохији, у насељима у којима су до 1999. године живјели Срби, данас су девастирана, зарасла у шибље, претворена у депоније, а до већине се може стићи само у тајности.
Према подацима Епархије рашко-призренске, више од 80 одсто гробаља је уништено и затрпано смећем и шутом.
Највише су уништена градска гробља у Ђакови[...]
ИН4С, 18.9.2021, Стоилковић: Кајмакчалан, вечита инспирација садашњих и будућих генерација
Кајмалчалан, вечита инспирација за садашње и будуће генерације. Нека је вечна слава и хвала бесмртним херојима нашег народа. Живео 15. септембар дан српског јединства, слободе и националне заставе
Посланик Демократске партије Срба у македонском Собрању, Иван Стоилковић, објавио је на друштвеној мрежи поводом обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе, 15. септембра слику са Кајмакчалана.
Те 1916. године приликом пробоја Солунског фронта, вијорили су се српски барјаци. Срби су тада кроз „Капију слободе“ први пут закорачили у своју земљу. Стоилковић је баш н[...]
Вечерње новости, 6. 7. 2022, Милорад Екмечић: Папа Пије XII је био обавештен о злочину над српским народом
ОБАВЕШТАЈНА служба италијанске војске је слала на време податке о масовном убијању Срба, али ни италијанска дипломатска документа, нити званична историја италијанског рата на подручју Далмације коју је објавио италијански генералштаб (Oddone Talro, 1985), не знају када је донета одлука, и ко је донео одлуку да се почне масовни геноцид.
ко нису знали када је и где наређен почетак геноцида над Србима, италијанска војска је сазнала да је Главни усташки стан у Загребу наредио да се од краја августа до 6. септембра 1941. мора завршити потпуна ликвидација целокупног српског становништва. Доушници с[...]
Глас Српске, 14. 4. 2024, Јован Б. Душанић: Срби не морају измишљати прошлост
За свако друштво, и у свим временима, од изузетне важности је добро познавање сопствене историје, а то се посебно односи на мање народе у садашње време, када постају све гласније агресивне тврдње да треба да заборавимо нашу историју и да решавамо проблеме садашњости и гледамо у будућност.
Каже то у интервјуу за Глас Српске редовни универзитетски професор у пензији Јован Б. Душанић објашњавајући зашто је одлучио да напише књигу "Утемељивачи Републике Српске на прелазу из ХIХ у ХХ век", која ће бити представљена 18. априла у 18 часова у великој сали Академије наука и умјетности у Бањалуци.
Књи[...]
