За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Печат, 10. 3. 2017, Хелсиншки одбор амнестира Хитлера и Павелића
Преносимо текст који је поводом прилога Бранке Михајловић за Радио „Слободна Европа“ под насловом „Уклањање Недићевих трагова у злочину холокауста“ објавило удружење „Јадовно 1941“ Пише Никола Милованчев У прилогу, у изјавама саговорника ауторице текста, има више историјских неистина. Међутим, кључан је један навод, срж свега. То је изјава Соње Бисерко,…
Политика: Натерали су ме да певам – Геноцид над Србима у Сарајеву (7)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Тукли су ме до изнемоглости. Поломили су ми ребра са десне стране. Сломили су ми десну руку. Туку по ногама, по бубрезима…Само сам чувао главу и трудио се да останем присебан, испричао је припадник ЈНА Б.М.Д. Припадник ЈНА Б. М. Д. даље сведочи: Мислим…
Политика: Да вам се затре семе – Геноцид над Србима у Сарајеву (6)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Почели су нас боцкати ножевима и посипати бензином да нас запале. Тражили су шибицу, говорећи: “Сви ће четници овако горети!“ – посведочио је Ш.Њ. Ш.Њ. сведочи: Стрпали су нас у “Тамић” предузећа „Хидроградња“ и повезли у сабирни центар у Електротехиичкој школи у…
Политика: Богу душу, Бог је неће – Геноцид над Србима у Сарајеву (5)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Ноћу су на четвртом спрату изгонили жене на ходник. Пун ходник жена, углавном млађих, има их више од 100. Неке су затваране и са дјецом. М.М.М. Прецизни механичар Л. М. Р. (33) сведочи: Трећи дан по нашем доласку тј. 09.05.1992. године у…
Радио Београд 2, 6. 3. 2017, Речено и прећутано: Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995 – Саво Штрбац и Миливоје Иванишевић
Бошњаци су прошле недеље, 1. марта, славили „Дан независности“, а босански Срби га се сећају као једног од најгорих дана у својој новијој историји. У српском делу Сарајева није било логора, нити муслиманских жртава, а на другој страни тела убијених Срба нису још ни повађена из масовних гробница. Поводом тога,…
Политика: Тучени до бесвести – Геноцид над Србима у Сарајеву (4)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Људи су умирали од удараца, од глади, од хладноће, од снајпера кад су их водили на присилни рад у град, сведочи Страхиња Живак Приликом посете британског министра иностраних послова Дагласа Херда, 17. јула 1992. године, догодио се за Сарајево карактеристичан случај. Опис тог… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 2.6.2018, Успон до орловог гнезда и повратак српског ратника
О томе сведочи и проглас српске Врховне команде пошто су њене јединице обавиле овако тежак задатак: „Јунаци, заузели сте орлово гнездо, силну тврђаву и сву наду непријатељеву, заузели сте Кајмакчалан...”
Срби, ви сте први отворили пут, ви сте најзад видели наше непријатеље у бекству. Овим речима обратио се командант свих савезничких трупа на Солунском фронту, француски генерал Морис Сарај, победницима борбе на Кајмакчалану, једне од најсуровијих битака у Великом рату, али и најславнијих победа српске војске у њеној новијој историји. На овом неприступачном месту пало је око 4.600 Срба, углав[...]
Вечерње новости, 7. 4. 2024, Србе хтели да прогласе за православне Албанце: Како је фашистичка индоктринација на КиМ настављена у Титовој СФРЈ
БУДУЋНОСТ пројектују образовни програми који стварају уверења и ставове младих људи о свету у коме живе.
Трагедија Срба на Косову и Метохији је суштинска последица одгајања генерација Албанаца на расистичким и Срба на аутошовинистичким митовима који су у школе Косова и Метохије донели учитељи фашистичке велике Албаније у Другом светском рату. Исте идеје су исти људи, на челу са бившим великоалбанским учитељем Фадиљем Хоџом, под Брозовим покровитељством ширили у Југославији, открива за Новости историчар др Игор Вукадиновић у необјављеној архивској грађи из Албаније, Југославије и Србије.
[...]
РТС, 16.11.2020, Амерички писац у Нишу спрема књигу о бомбардовању касетним бомбама
Пол Полански, амерички писац и историчар, прикупља документацију за књигу о бомбардовању Ниша касетним бомбама 1999. године. До сада су урађени интервјуи са тридесетак људи који су преживели то бомбардовање.
Шуматовачком улицом, где су падале касетне бомбе, Пол Полански, који од 2006. живи у Нишу, пролази свакога дана. На неким кућама и даље су видљиви трагови бомбардовања.
"Када видите те трагове, схватите да ниједан цивил који је био ту није могао да преживи, а трагова има у скоро свим кућама и двориштима", каже Полански.
Пол је заједно са нишком новинарком Мајом Костић снимио 27 ин[...]
СРНА, 30. 7. 2024, Српска памти - Трново: Вијенци и свијеће у знак сјећања на страдале Србе
Литургијом у Храму Светог Георгија, парастосом и полагањем вијенаца код централног споменика у Трнову, данас је обиљежен Дан сјећања на страдање српског становништва ове општине.
Вијенце на спомен-обиљежју у Трнову положили су савјетник предсједника Републике Српске Урош Бјелица и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, начелници општина Трново и Калиновик Драгомир Гаговић и Радомир Сладоје, те Горан Тимотија из општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
Вијенце су положили и представници Скупштине града Источно Сарајево, борачких орг[...]
Политика, 24. 6. 2024, Тишина над великим човеком – 25 година од отмице проф. др Андрије Томановића
„Слађане, треба га превити, рана је доста прљава. Накупило се крви”, рекао је проф. др Андрија Томановић свом младом колеги Слађану Петровићу, који је тог дана одбранио специјалистички испит. Потом се обратио тешко рањеном младићу: „Биће то све у реду!” и отишао.
Синиша Живић, устрељен на бензинској станици у Приштини, био је његов последњи пацијент. Памти сваки детаљ хаоса и тренутке када се, у њему и око њега, све налазило негде између живота и смрти. Професор је изашао из Клиничко-болничког центра Приштина и нестао.
Доктор Слађан Петровић је сутрадан рекао рањеном Живићу: „Мораш да бе[...]
