За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Вечерње новости, 5.3.2017, Окупатори су хапсили и стрељали
Устанак у Топлици и Јабланици угрозио је стратегијски интерес окупатора на простору где су пролазиле важне саобраћајнице према Солунском фронту и Блиском истоку Пронађене црквене књиге, крштенице, банкарски записи, писма, наредбе, фотографије,школска документа, указују да је бугарски крајњи циљ био проширење сопствене територије на рачун Србије НАЈВИША војна и цивилна…
Прес центар УНС, 4. 3.2017, Представљање књиге: Геноцид над Србима 1992–1995. [Снимак трибине]
Институт за истраживање српских страдања у XX веку представио је књигу „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995, Сведочења преживелих логораша“ Миливоја Иванишевића и Драгане Грчић Гавриловић у Прес центру Удружења новинара Србије 1. марта 2017. године, поводом годишњице почетка геноцида на Србима у Сарајеву. Поводом годишњице геноцида над Србима у…
Спутњик, 2.3.2017, Срби су жртве геноцида у Сарајеву
07:05 | 02.03.2017 | Владимир Судар Нико од 3.567 одговорних за злочине над српским народом у главном граду БиХ није одговарао, ни пред међународним нити пред босанскохерцеговачким судовима. Постоје докази и против Алије Изетбеговића и комплетног бошњачког врха. Сарајево је 1992. претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата,…
Политика: Задржани као таоци – Геноцид над Србима у Сарајеву (3)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић У муслиманском делу града регистрована су 123 концетрациона приватна или државна логора у којима је било више хиљада грађана српске националности Етничко чишћење сматра се другим од три тешка српска злочина. Није спорно да је у српском делу Сарајева пред почетак ратних сукова…