За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 6.8.2017, Сјећање на жртве важно за српски идентитет
Предсједник Српског националног друштва Пребиловци Миленко Јахура оцијенио је да је сјећање на жртве веома важно за опстанак Срба који би према геноциду почињеном над српским народом требало да се односе као Јевреји према Холокаусту. „То питање треба систематски ријешити и затражити поштовање жртава геноцида. Истовремено од БиХ и Хрватске…
DIC „Veritas“, 3.8.2017, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine („Operacija Oluja“)
Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK). Agresija je…
РТРС, Срна, 2.7.2017, Штрбац: Цивлизацијски гледано, Хрвати немају шта да славе
Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да Хрватска, цивилизацијски гледано, нема шта да слави јер је у акцији „Олуја“ 1995. године прогнано или напустило своје домове више од 220.000 Срба и то аутохтоних, а убијено око 2 .000. Према подацима „Веритаса“, било је 1.859 жртава, међу којима…
Б92, Бета, 1.8.2017, Прокупље добија спомен-обележје „Гвозденом пуку“
Прокупље — У општини Прокупље биће изграђено спомен-обележје и парк у знак захвалности Другом пешадијском пуку „Књаз Михаило“ из Првог светског рата. Заменик председника општине Мирољуб Пауновић наводи да је „до сада све конкретизовано како би до 12. октобра 2018. године био свечано отворен спомен парк у близини Железничке станице,…
СРНА, 29.7.2017, Трново: Сјећање на страдање српског становништва
ТРНОВО, 29. ЈУЛА /СРНА/ – У Трнову ће бити обиљежено 25 година од стравичног злочина припадника удружених муслиманских и хрватских формација који су на најсвирепији начин убили 124 српска цивила, православног свештеника Недељка Поповића звјерски мучили, а потом убили, а православни Храм Светог Ђорђа запалили. У нападу муслиманских формација…
Вечерње новости, 5.12.2013, Антун Милетић: Крвави пир у глинској цркви
Усташе наредиле да се угаси улична расвета, а онда је почело клање у православној цркви ЈЕДАН од најсвирепијих и најјезивијих злочина над Србима у НДХ био је покољ неколико стотина Срба мушкараца у православној цркви у Глини. Србе затворене у глинској православној цркви усташе су одводиле по групама до стратишта…
Не заборављамо – Памтимо
Фејсбук страница "Историја Чачка", 3. 12. 2021, Судбина и страдање Јосифа Сафера
Чачак, 3. децембар 1944 – 3. април 1945. године
Одмах по ослобођењу Чачка 3. децембра 1944. године почела су хапшења и стрељања политичких и војних противника од стране партизанске власти. Таква судбина није мимоишла ни рударског чиновника Јосифа Сафнера, који је ухапшен истог дана и даље спроведен са јединицом ка Ваљеву и Шапцу.
Јосиф Сафнер, рударски чиновник у руднику Емилка (Г. Горевница) рођен је 6. априла 1893. у Сарајеву, од оца Јосипа и мајке Марије. Чех по националности, примио православну вероисповест. Ожењен, Деса (1901-1966) девојачко Дакић, рођена у Зворнику, венчали се у До[...]
Глас Српске, 11. 2. 2024, Прота Душан Суботић - мученик са харизмом вође
Размјере усташких злочина у НДХ још нису у потпуности расвијетљене и публиковане, а ни жртве пописане. Када се од деведесетих почело отвореније говорити о томе, одмах је услиједио оштар отпор хрватске јавности, што траје све до данас, као рецимо ту недавно око филма “Дара из Јасеновца”. Зачудо, и код једног броја Срба те историјске истине изазивају негодовање. Желимо вјеровати да су такви ставови само инерција једне устаљене матрице из Брозовог режима, који је заташкавао и табуизирао масовне злочине над Србима, тобоже ради изградње братства и јединства.
Срби су у већини насјели на ту причу, н[...]
СРНА, 5. 8. 2024, Аустроугарска власт за таоце бирала виђеније Србе, и са много деце
Од масовног страдања Срба фочанског краја навршило се 110 година, када је аустроугарски окупатор на почетку Првог свјетског рата стријељао 126 и у логоре одвео 356 српских родољуба, од којих се већина није вратила.
Убијања фочанских Срба почела су у ноћи између 9. и 10. августа 1914. године, када су Аустроугари на два дринска моста изболи бајонетима и стријељали шесторицу угледних припадника српског грађанског сталежа, од којих су тројица били свештеници и тројица трговци.
Они су заједно са осталим виђенијим Србима претходно утамничени и требало је да послуже као таоци, односно да својим[...]
РТРС, СРНА, 5. 6. 2023, Сребреница: Парастос Tројчинданским жртвама усташког злочина
Код спомен-костурнице у Сребреници данас ће бити служен парастос и обиљежено 80 година од злочина који су починиле усташе на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године у овом мјесту и оближњим селима Витловци и Залазје, када су побиле више од 250 Срба.
Из општинског Одбора за обиљежавање годишњица српског страдања саопштено је да је предвиђено да парастос убијеним цивилима почне у 10.30 часова.
Биће прислужене свијеће, одата почаст страдалима и положено цвијеће код спомен-крста, који је 2019. године подигнут код спомен-костурнице.
Злочин у Сребреници почињен је 14. јуна 1943. године, [...]
Вечерње новости, 29. 10. 2024, Васа Казимировић: Одлукама АВНОЈ-а у Јајцу утрт пут хрватској држави: Тежак положај Срба у Македонији, од њих стварали Македонце
НА ОСНОВУ чињенице да су само у Србији створене аутономне покрајине, Веселин Ђуретић је закључио да је „авнојски концепт био у основи и у појединостима постављен тако да изазове пропартизанску поларизацију несрпских снага.
На оваква тумачења упућивало је Титово руководство, јер је своје федералне концепције представљало као прави ударац велико- српској хегемонији, о којој мит нису расплинули ни бројни њој неадекватни ратни процеси и у српском народу и у југословенским националним односима“.
Старе представе о „великосрпској хегемонији“ биле су присутне не само када су доношене одлуке АВНОЈ-а [...]
