За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 26. 2.2017, Крвава српска свадба у Сарајеву
Против убице српског свата, Рамиза Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је убијен 2008. у Сарајеву. Осим Делалића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева. Четврти нападач је Таиб…
СРНА, 26.2.2017, Књига Драксенић 1941-1945. године промовисана у Бечу
БЕЧ, 26. ФЕБРУАРА /СРНА/ – У Бечу је, у оквиру обиљежавања Дана културе Републике Српске у Аустрији, промовисана књига „Драксенић 1941-1945. године“ Tање Tулековић, директора Јавне установе „Спомен-подручје Доња Градина“. Тулековићева, која је и виши кустос, у књизи пише о једном од најужаснијих усташких злочина над Србима у Другом свјетском…
Б92, 26.2.2017, Век од јединог устанка у поробљеној Европи
Устанике су 1917. године у борбу против окупатора повели Коста Војиновић и Коста Пећанац, а за време и после угушења устанка окупатори су убили око 20.000 људи. Топлички устанак је почео 26. фебруара у куршумлијском селу Мачковац, 3. марта је ослобођено Прокупље, али је слобода трајала кратко – до 7.…
РТС, 25.2.2017, Др Божица Младеновић: Топлички устанак – Нема живота без слободе
Једина оружана побуна на територијама које су биле окупиране трупама Централних сила у Европи започела је двадесетих дана фебруара 1917, и трајала око једног месеца. Устанку је претходила и следовала герила, а обухватио је територију Топличког округа – Косанички, Прокупачки, Јабланички и Добрички срез, и источне и средње пределе Копаоника.…
Прокупље на длану, 25.2.2917, Бошко Чупић и Роса Пантић симболи Топличког устанка
Топлички устанак који је био једина ослободилачка борба у фебруару 2017. године у поробљеној Европи одликовао се храброшћу пре свега обичног становништва, које је желело да скине терет ропства са својих нејаких плећа. Зато су и симболи ове борбе пре свега људи из народа, као што је Бошко Чупић у…
Борба за веру, Вести, 19.2.2017, Светозар Ливада: Читао сам Степинчев дневник који никада неће бити објављен
Чувена је његова изјава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали у истом… Чувена је његова изјава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали у истом лонцу и јуха би се раздвојила“ или „што се тиче православља, ту нема човека, нема истине, нема морала“ Алојзије Степинац је био…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 30.7.2021, Трново: Сјећање на страдање Срба
Полагањем вијенаца и парастосима код централног споменика у Трнову и код споменика на Рогоју данас је обиљежен Дан страдања српског становништва ове општине, у којој је током одбрамбено-отаџбинског рата настрадала 101 невина цивилна жртва, а за одбрану огњишта живот положило 130 трновских бораца.
Вијенце и цвијеће на спомен-обиљежју у Трнову положили су изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, начелник општине Трново Драгомир Гаговић, министар за људска права и избјеглице у Савјету министара Милош Лучић, Горан Тимотија из Организације породица заробљених и погинулих бораца и [...]
СРНА, 22.5.2017, Ни четврт вијека од злочина над Србима, нико није оптужен
Парох коњички јереј Милан Бужанин наглашава у изјави за Срну да за злочине над Србима у Брадини, почињене прије четврт вијека, не само да још нико није осуђен, него још ни против кога није подигнута ни оптужница...
БРАДИНА, 22. МАЈА /СРНА/ - Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина у четвртак, 25. маја, обиљежиће у сеоском Храму Вазнесења Господњег и његовој порти 25 година откако су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, ово и околна села спалили, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта.
[...]
Српски меморијал, 10. 11. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: Конвертитско успење и суноврат – Огледи из омилитике
ко су Хрвати школски пример политичког конвертитства, други пример форсирања секундарне, као једине, биографије посебно уочавамо у пројекту „Случај Сребреница“. Стереотип: муслимани – жртве, Срби – џелати, глобалисти су доследно градирали, не допуштајући објективније сагледавање процеса одумирања Југославије и изазвану трагедију сукобљених страна. Унапред исписан сценарио није допуштао да се било шта мења ни у детаљима, чињенице супротног значења су прикриване измишљеним, новим злочинима Срба док су почеци ратне драме затрпавани последичном осветом као одговором на српску суровост. Штавише, ст[...]
ИН4С, РТС, 26.7.2018, Траговима предака у част сто година од пробоја Солунског фронта
Удружење „Отаџбина памти“ је, с намером да данашњим генерацијама младих предочи вредности које су наслеђе од предака, на аутентичан начин обележило сто година од пробоја Солунског фронта. Организовало је акцију „100 деце за 100 година“ и „100 километара гребеном за 100 година“.
Из целе Србије, стотину деце у пратњи родитеља упутило се стазама којима су прошли српски див-јунаци пре једног века. Пешачили су од подножја планине Ниџе до врха Кајмакчалан. Кретали су се линијама фронта и за три дана прешли више од тридесет километара.
Четрнаестогодишња Милица Митровић истиче да је било тешко р[...]
Мучили, поткивали, клали и стрељали српске свештенике
У јуну 1941. године усташе су заробиле јереја Доброслава Блажевића, пароха у Доњем Вуковску код Купреса, потковали су га и везали за запрежна кола. Убили су га на путу за Бугојно. Његово тијело никад није пронађено
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Према исказима православних свештеника избјеглих из НДХ у Србију, први свештеник Митрополије дабробосанске који је страдао у НДХ био је парох биљешевски јереј Миладин Минић, који је службовао у истоименом сарајевском насељу.
Ови подаци дати су Комисији за прикупљање података о страдању Срба коју је формирала Канцеларија Светог архијерејско[...]
