За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Радио Светигора, 28.7.2017, Прослављени новомученици у великомученичкој Велики
У Велици су на празник Светих Кирика и Јулите, у петак 28. јула 2017, на 73. годишњицу од геноцида у Велици, литургијским сабрањем прослављени новоканонизовани Велички и Горњеполимски мученици, које је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве недавно прибројао лику Светих српских новомученика. Свету Архијерејску Литургију, у цркви Светих Кирика…
СРНА, 28.7.2017, Академик Крестић: Српска политика није била заинтересована
БЕОГРАД, 28. ЈУЛА /СРНА/ – Историчар и академик Василије Крестић сматра да српска политика није била заинтересована за филм о концентрационом логору Јасеновац. „Који су разлози – да ли је то жеља да чувамо братство и јединство, да чувамо југословенство, да ли је ишла наредба `одозго`, да ли је…
РТРС, Срна, 27.7.2017, Помен дјечаку-мученику Слободану Стојановићу
На данашњи дан, прије 25 година, у свом селу Доња Каменица у братуначко-зворничком крају, мучки је убијен дјечак Слободан Стојановић. Тим поводом, код споменика мучки убијеном дјечаку данас је одржан парастос којем су, осим породице и пријатеља, присуствовала и екипа РТРС – а. Имао је само једанаест година када су…
Погледи, Српске новине, 26. 7. 2017, Милосав Самарџић: Двеста година без Карађорђа
За медије у Србији, 26. јул 2017. био је дан као и сваки други, а ни приближно 4. мају сваке године, када сви одреда обележавају годишњицу смрти Ј. Б. Тита. При томе, ту годишњицу обележавају као да је Ј. Б. Тито у ствари био Карађорђе, а не један од највећих…
Глас Српске, СРНА, 26.7.2017, Филм о страдању Срба у Јасеновацу не кочи новац, већ политика
Београд – Филм о страдању Срба у концентрационом логору Јасеновац није снимљен због недостатка политичке воље, а не због мањка новца, тврди режисер Драган Елчић, добитник низа међународних признања за документарна остварења. „Одговорно тврдим да држави није стало, јер да је држави стало – давно бисмо га снимили. Само треба…
Вечерње новости, 26.7.2017, Свет ни не зна за Јасеновац, по зверствима хрватски логор био страшнији од Аушвица
Професор Гидеон Грајф, израелски експерт за Холокауст, о највећем концентрационом логору у НДХ. Хрватске руке овде су потпуно прекривене крвљу невиних Срба, Рома и Јевреја ТЕШКО је поверовати да је чак и данас, крајем јула 2017. године, Јасеновац прилично непознат у међународним оквирима, упркос огромној важности коју има не само…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 21. 3. 2023, Десанку представљају као Албанку: Беспризорна албанска манипулација фотографијом Српкиње
КОСОВСКИ Албанци не само што прекопавају српске гробове, већ бестидно присвајају и мртве Српкиње, о чему сведочи вишегодишња манипулација фотографијом Десанке Десе Димитријевић, кћери српског духовника, научника и патриоте протојереја Стевана Димитријевића. Они упорно на друштвене мреже пожутелу слику девојчице у призренској ношњи са крстићем на грудима предствљају као албанску хришћанку из 19. века.
- То је срамни фалсификат. На фотографији је Деса у време када је прота Стеван од 1899. до 1903. био професор и ректор Призренске богословије - каже Зорица Пелеш, аутор биографије проте Ствана [...]
Политика, 5. 4. 2021, Проф. др Слободан Чикарић: Усташки геноцид почео вешањем бисте краља Петра I
Завршен је Први светски рат 1918. године. Поражено велико Аустроугарско царство раскомадано је на неколико нових европских држава. Турска је протерана с Балкана у Малу Азију и Босфор задржавши Истанбул и мало парче Европе. Немачка је бачена на колена. Победничке империјалне државе и мала Србија, која је дала велики допринос тој победи претрпевши велике људске жртве и материјална разарања, цртале су нову карту Европе. Србији су припојене Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Војводина (бивши делови Аустроугарске монархије) и заједно с Црном Гором и Македонијом створена је Краљевина Срба, Х[...]
СНО у Америци, 3.11.2021, Писмо градоначелнику Крагујевца
Serbian National Defense Council of America
СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА У АМЕРИЦИ
Founded 1914 ▪ National Headquarters
5782 North Elston Ave., Chicago, IL 60646-5546
Phone: (773) 775-7772 ▪ Fax: (773) 775-7779 ▪ Web: www.snd-us.com
Град Крагујевац
Градоначелник Г. Никола Дашић
Трг слободе 3
34000 Крагујевац
Поштовани Г. Градоначелниче,
У име Српске народне одбране у Америци, организације основане 1914. године која брине о заштити српских националних вредности како у Америци тако и у Отаџбини, као што је то радио и наш први председник проф. Михајло Пупин давних година, пре[...]
Јужне вести, 14. 10. 2024, Пре 80 година Ниш ослобођен у Другом светском рату
Протеривањем немачких јединица из Нишке Бање и Ниша и спајањем Народноослободилачке војске Југославије, Бугарске армије и совјетског ваздухопловства у центру Ниша код тадашњег хотела "Оријент", садашњег "Амбасадора" званично је и коначно ослобођен Ниш у Другом светском рату.
Операција ослобађања Ниша почела је 8. октобра 1944. године, али је шест дана касније грађани и ослободиоци прославили коначну слободу, после три године, шест месеци и четири дана немачке и бугарске окупације.
У књизи Ниш 1944. о операцији и ослобађању Ниша писали су Небојша Озимић, Александар Динчић и Иван Митић[...]
Вечерње новости, 4. 3. 2023, И ДА КАЗНЕ ЏЕЛАТЕ, НАШ КОШМАР ОСТАЈЕ: Чланови породица убијених на КиМ, чија су се имена нашла у оптужници против Тачија, за "Новости"
НИШТА не може да врати најмилије. Ни суд, ни пресуда. Али, ето, 25 година касније, када су се њихова имена нашла у оптужници против лидера такозване Ослободилачке војске Косова, назире се правда и нада да ће џелати одговарати. Мала је то утеха за нас који годинама живимо у кошмару због свега што смо тих дана видели и преживели.
Овако за "Новости" говори Олгица Костић Божанић, поводом вести да су објављена имена 102 мучки убијена, за шта се пред Специјалним судом у Хагу терете некадашњи лидери ОВК Хашим Тачи, Реџеп Сељими, Кадри Весељи и Јакуп Краснићи. На списку је и 13 од 15 страдалих Кост[...]
