За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Блиц, 22.2.2017, КАКО САМ ПРЕЖИВЕО ЈАСЕНОВАЦ Сећање Рајка Илића на ратне ужасе не бледи ни после 75 година
Следи се крв у жилама Рајка Илића (83) кад прочита да је освануо графит „Србе на врбе“ и кад чује да је Томпсон опет певао о Јасеновцу. Јер он је видео те врбе, и Србе на њима, и крв под њима, збегове, логоре, јаме и усташке каме. Родом Поткозарац, сплетом…
Срби у БиХ, 19.2.2017, Масовна гробница Срба у ријеци Сани
Посљедњих дана јула 1941. године десила се велика трагедија за српски народ, посебно за оне момке који су радили као физички радници на цести Сански Мост-Лушци Паланка, а која је пролазила кроз наше село, па су ти момци, радници-кулучари, били близу својих кућа, радили су бесплатно и са својом храном.…
Прокупље на длану, 19.2.2017, Све је спремно за почетак
Отварањем најновије поставке „Топлички устанак 1917“ у Народном музеју Топлице сутра у понедељак 20. фебруара у 12 сати званично почиње програм обележавања стогодишњице Топличког устанка . Ову поставку која је стална и простире се на 90 метара квадратних урадио је историчар Музеја Петко Марјановић, а данас је она завршена и…
Српски меморијал, 15. 2. 2017, Проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић: Логори за Србе у Аустроугарској
Делегација Краљевине Србије (Краљевине СХС, државе у настајању) као је третирана на конференцији мира, прихватила је у Паризу, 1919. године чињеницу да је у аустроугарским логорима у току Првог светског рата било затворено 147.667 војника, подофицира и официра од којих је 50.000 помрло у логорима. Такође је прихватила да је…
Срна, 12. 2. 2017, Обиљежено 75 година од убиства 562 Срба [Мапа]
БАЊАЛУКА, 12. ФЕБРУАРА /СРНА/ – У храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарју данас су служени литургија и парастос поводом 75 година од страдања 562 Срба у Поткозарју и Пискавици у Другом свјетском рату. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић навео је да су усташе 5. 7. и…
Проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић: Логори за Србе у Бугарској
Број логора за Србе и логораша – заробљеника и интернираца у Бугарској – као и број умрлих Срба није пописан. О њима ни најгрубље процене не дају тачно стање. За Србе је читава Бугарска била логор. У службеној преписци из ратног доба помиње се 25 концентрационих логора. Напори Црвеног крста…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 19. 7. 2024, ПОЧАСТ ВОЂИ КУРИЏИНЕ БУНЕ: У Билишанима Доњим код Обровца, откривена спомен-плоча попу Петру Јагодићу, српском народном прваку из Далмације
Поводом 320 година од Буковачке или Куриџине буне у Далмацији, када је православни свештеник Петар Јагодић Куриџа дигао народ против млетачке власти, на његову родну кућу у Блишанима Доњим код Обровца постављена је спомен-плоча.
Иницијатива за постављање обележја које подсећа на значајан, али скрајнут део наше прошлости потекла је од Милорада С. Кураице из Суботице, а родом из Плавна.
- Петар Јагодић рођен је у Буковици око 1666. Био је свештеник у Цркви Светог Петра и Павла у Биовичином Селу, која сада прославља пет векова постојања. Пре 320 година у борби за права српског народа стао ј[...]
Политика, 9. 7. 2023, Др Оливер Суботић: Тесла и Карађорђевићи
Док сам ишчитавао примарне изворе за потребе писања књиге „Тесла: Духовни лик”, имао сам прилике да се лично уверим у оно што су готово сви Теслини биографи у мањој или већој мери уочили у његовој личности, а то су изразите „осцилације” (неретко и противречности) у разним темама. Ипак, приметио сам да постоји неколико тема у којима, сликовито речено, не постоје „синусоиде” и изражене „амплитуде”, већ искључиво „линеарна функција”. Једна од тих ретких тема где Тесла показује јасну константу у ставовима је однос према српству, Краљевини Југославији и Краљевском дому Карађорђевића.
Никола Тесл[...]
Глас Српске, Данас, СРНА, 14. 5. 2019, Танасковић: И без тајних докумената јасно да је Степинац знао за злочине усташа
Члан некадашње Мјешовите српско-хрватске црквене комисије за утврђивање историјских чињеница у “случају” Степинац српски дипломата Дарко Танасковић је оцијенио да је и без тајних докумената јасно да је кардинал Алојзије Степинац знао за злочине усташа.
Коментаришући медијске написе да постоји тајни документ и докази против Степинца, Танасковић каже за “Данас” да таквих докумената свакако има много, али да у вези са Степинцем и његовом улогом проблем није оскудица докумената, већ неспремност на хрватској страни да се они адекватно протумаче.
Према његовим ријечима, дилема папе Фрање о кан[...]
Глас Српске, Танјуг, 1. 9. 2024, На данашњи дан почео најкрвавији сукоб у историји човјечанства
Нападом нацистичке Њемачке на Пољску, 1. септембра 1939. прије 85 година, почео је Други свјетски рат, најдеструктивнији који је историја видјела.
Нападу и подјели Пољске претходио је споразум са Совјетским Савезом. Њемачка је 23. августа потписала споразум у Москви са Совјетским Савезом, знан као Пакт Рибентроп Молотов, по министрима спољних послова земаља потписница.
Нападом на Данцинг, односно Вестерплате, 1. септембра у 4.45 сати ујутро, који је извела њемачка крстарица "Шлезвиг Холштајн" започела су ратна дејства. Истовремено, њемачко ратно ваздухопловсто започело је бомбардовање по[...]
DIC Veritas, 21.9.2020, Savo Štrbac: Zločin na Koranskom mostu
Od svih krivičnih djela koje poznaje savremeno društvo, jedino krivična djela ratnih zločina ne zastarjevaju.
Postupci za ratne zločine u pravilu, kako pred domaćim tako i pred međunarodnim sudovima, dugo i traju. Rekorder po trajanju jednog takvog krivičnog postupka, koliko je meni poznato, je onaj za zločin na Koranskom mostu, koji je trajao pune 23 godine, dok su postupci za naknadu štete proistekli iz tog krivičnog postupka još u toku.
O kakvom zločinu je riječ?
Dana 21. septembra 1991. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Zbora narodne garde RH, ispred mosta na [...]
