За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 7.7.2017, Саво Штрбац: Злочин на Миљевачком платоу
Епилог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца ХРВАТСКА војска је 21. јуна 1992. напала положаје крајишке територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша. Био је то други напад храватских снага на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК, и први после…
РТРС, Срна, 9.7.2017, Иванишевић: Нико не пита шта се догодило са сребреничким Србима
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић оцијенио је да су догађаји из јула 1995. године у Сребреници „фестивал неистина, фалсификата и подвала“, те да се нико не пита шта се прије тога догодило са сребреничким Србима. Иванишевић је рекао Срни да су муслиманске снаге…
Искра, 8.7.2017, МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Заборављеном анђелу Слободану Стојановићу
Знам да се ниси уплашио када те је Насер Орић зграбио за косу и бацио на земљу, а Елфета Весели исукала нож и… Није те заболело док ти је одсецала руке, анђео има крила.. Ниси се уплашио краја, није га било, смрт је тог проклетог дана била презаузета, дуго се…
Спутњик, РТРС, 8.7.2017, Годишњица страдања у Подрињу: Предуго су Срби умирали…
Годишњица страдања Срба у средњем Подрињу обележена је на Градском тргу у Братунцу, у Републици Српској. Обележавању годишњице и приказивању документарног филма о страдању Срба на подручју средњег Подриња присуствовали су председник Републике Српске Милорад Додик, министар одбране Александар Вулин као изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, социјална…
Глас Српске, 6.7.2017, Прохујао вијек од затајеног геноцида над Србима из Првог свјетског рата
Рогатица, Добој – Од затварања злогласног добојског логора смрти, у којем је аустроугарска окупаторска власт током Првог свјетског рата затворила више од 45.700 Срба, јуче је навршено стотину година. Иза зидина овог казамата од 5. децембра 1915. године до 5. јула 1917. били су заточени Срби из источне Босне, западне…
Глас Српске, 5.7.2017, Служен парастос за 24 убијених Срба из Крњића
Сребреница – Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа убијених мјештана, данас је код спомен обиљежја у порти Цркве Светог Пророка Илије у сребреничком селу Крњићи, обиљежено је 25 година од страдања 24 српска цивила и војника из овог села од којих је 17 убијено на данашњи дан 1992.…
Не заборављамо – Памтимо
![Глас Српске, СРНА, 15. 6. 2024, Обиљежавање 32 године од егзодуса из долине Неретве: Дани бола за српски народ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20761-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 15. 6. 2024, Обиљежавање 32 године од егзодуса из долине Неретве: Дани бола за српски народ [Мапа]
Поменом у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару и бацањем цвијећа у ријеку Буну данас су обиљежене 32 година од егзодуса српског народа из Мостара и долине Неретве када је страдало 431 лице, а више од 30.000 људи напустило огњишта, док се за 81 лицем и даље трага.
Миленка Брстина каже да већ 32 године тражи три члана своје породице, мужа и његова два брата који су нестали у насељу Буна.
- Не постоји размјена, а да нисам била. До сада ништа нађено није. Не тражимо спас ни у полицији, ни тужилаштву. Тужилаштво нијемо ћути, сви ћуте на то. Нема више ни размјена и приче, ни помињања несталих - [...]
![Recepti-kuvar.rs, 15. 9. 2022, Илија Илић солунски добровољац из Дримкола [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20219-350x200-no.jpg)
Recepti-kuvar.rs, 15. 9. 2022, Илија Илић солунски добровољац из Дримкола [Мапа]
Недеља, 15. септембар 1918. У 5:30 сати отпочео је пробој Солунског фронта. Илија Илић био је добровољац и као припадник 21. пешадијског пука учествовао у борбама на Солунском фронту, као и наредним војним операцијама до краја Светског рата.
Сага о њему почела је много раније, када је покушао да из Румуније, где је као печалбар радио да заради кору хлеба и прехрани породицу, пређе у Србију и пријави се у српску војску као добровољац. Након одбијања румунских власти да му издају неопходну дозволу, почињу његова путешествија. Прешао је пола света путујући да би, на крају, стигао до Солуна и при[...]
СРНА, 17. 9. 2024, Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима
Код спомен-обиљежја у селу Сердари и на мјесном гробљу Кукавице у општини Котор Варош данас је служен парастос за 16 Срба, чланова породица Сердар, Тепић и Бенцуз, које су на данашњи дан прије 32 године убили припадници муслиманских снага, што је један од најстрашнијих злочина јер је почињен над недужним цивилима.
Цвијеће код спомен-обиљежја положиле су делегације Борачке организације Републике Српске, општинске Борачке организације, начелник општине Котор Варош Зденко Сакан и породице невино страдалих жртава.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић рекао је да за[...]
Вести онлајн, 15.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: Не дадоше нам ни кап воде
Од 218 особа, углавном жена и деце из села Рујани, које су усташе 30. јула 1941. године, бациле у јаму Равни Долац на Динари, њих четрнаесторо је преживело и из јаме извађено после месец и по дана. Међу њима је била и Милица – Милка Бошковић, удата Маљковић.
Новинар Будо Симоновић је о овом усташком злочину написао књигу „Огњена Марија Ливањска“, а тема овог серијала је судбина Милице Маљковић која је недавно преминула.
Причу о Милици – Милки Бошковић, удатој Маљковић, недавно преминулом сведоку усташких злочина у ливањском крају 1941. године, посебно из јаме Равни Долац на Динари у коју[...]
Глас Српске, 1. 3. 2022, Три деценије од убиства српског свата на Башчаршији
На данашњи дан прије 30 година у Сарајеву, на Башчаршији, пуцано је на српске сватове, а том приликом убијен је Никола Гардовић, отац младожење, рањен православни свештеник Раденко Мировић и спаљена српска застава.
Свједоци су међу нападачима препознали Расима Делалића Ћелу, који је накнадно и признао да је убио Гардовића, затим Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, сина оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића.
Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
Један од српских сватова Ацо Јо[...]
