За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 2.7.2017, Мраковица: Козара синоним за антифашистичку борбу
На Мраковици је данас обиљежено 75 година од Битке на Козари у којој је страдало око 10.000 бораца и 40.000 цивила. Званичници Републике Српске, бројне делегације и представници организација проистеклих из посљедњег одбрамбено отаџбинског рата положили су вијенце на Централно спомен-обиљежје на Мраковици. Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад…
Вечерње новости, 1.7.2017, Обележен Дан сећања на Јадовно
На Јадовну обележено 76 година од страдања Срба у НДХ. Више од пет стотина људи присуствовало помену страдалима у комплексу логора ДА Велебит може да плаче, данас би сигурно заплакао. Сваки камен овог личког горостаса уздахнуо би, пустио сузу и помолио се се за душе скоро 40 хиљада Срба и…
РТРС, Срна, 1.7.2017, Обиљежен Дан сјећања на Јадовно
Код Шаранове јаме на Велебиту данас је обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941. године и 76 година од страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске. Парастос је служен за 38.010 православних Срба убијених у комплексу овог система усташких логора, а потом су предсједник Републике…
РТРС, 30.6.2017, Хоће ли ико одговарати за масакрирање 56 српских цивила у Јошаници код Фоче?
Међународни кривични суд за бившу Југославију – Хашки трибунал, основан прије 24 године, према најавама требало би да буде затворен 19. децембра ове године. Баш на дан кад ће се породице жртава присјетити једног од најстравичнијих злочина у двадесетом вијеку. У Горњој Јошаници код Фоче масакрирано је 56 српских цивила,…
РТРС, 28.6.2017, Требиње: Поменом обиљежено страдање Срба у Другом свјетском рату
Богослужењем у цркви светог Архангела Михаила, служењем помена у Спомен капели-костурници у Величанима код Требиња и откривањем мозаика Бијелог анђела на јами Јагодњача, данас је обиљежено 76 година од погрома српског народа Поповог поља. Уочи Видовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба и након звјерског мучења бациле…
Вечерње новости, 25.6.2017, Озна стрељала 1.000 људи код споменика краљу Александру
Иницијативни одбор за обнову краљеве чесме у Лисичијем потоку подноси граду идејно решење за уређење тог простора, највећег стратишта у Београду 1944. године ИНИЦИЈАТИВНИ одбор за обнову девастиране Краљеве чесме у Лисичијем потоку и постављање споменика жртвама револуционарног терора, у јесен 1944. године, поднеће током недеље идејни пројекат Комисији за…
Не заборављамо – Памтимо
![Политика, 27. 10. 2008, Априлски рат: Официрска част дурмиторског Обилића [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13190-350x200-no.jpg)
Политика, 27. 10. 2008, Априлски рат: Официрска част дурмиторског Обилића [из Архиве]
Гложан, код Бачког Петровца – Да историја често уме да буде неправедна према личностима које су својим делима оставиле траг у свом времену, доказује и судбина Божидара Жугића, инжињеријског поручника Војске Краљевине Југославије, убијеног у пролеће 1941. у селу Гложан, надомак Бачког Петровца.
До данас је остао мало познат јединствен пример његовог саможртвовања и родољубља, чиме је тај млади официр, рођен 1915. године у селу Жугића Бара, подно Дурмитора, животом потврдио своју официрску част.
– Када је командант дела 10. пешадијског пука ВКЈ, пуковник Божидар Ристић, 13. априла 1941. и[...]
СРНА, 11. 6. 2024, Српска памти – Фочанска бригада Југословенске војске (уО) сачувала српски народ
Фочанска бригада Југословенске војске у отаџбини сачувала је српски народ у фочанском крају, а већина њених припадника скончала је мученичком смрћу, истичу из Равногорског покрета отаџбине Српске, који је први пут обиљежио дан оснивања ове јединице.
Бригаду је 6. јуна 1942. године на Бојчином брду изнад фочанског села Јошаница од наоружаних група које су штитиле српски народ од усташког терора основао резервни официр војске Краљевине Југославије Милан Матовић из Јошанице, по којем Општински одбор Равногорског покрета отаџбине Српске у Фочи носи име.
Срђан Поповић, предсједник Општинског [...]
![NovosadskaRacija.com, 23. 1. 2024, Новосадска рација, погром и масакр - На данашњи дан [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18375-350x200-no.jpg)
NovosadskaRacija.com, 23. 1. 2024, Новосадска рација, погром и масакр - На данашњи дан [Мапа]
У јеку Другог светског рата, у зиму 1942 године, мађарски фашисти извршили су незапамћен злочин над Србима, Јеврејима и Ромима у јужној Бачкој. Убијања су почела на православни Божић и трајала све до 29. јануара.
Злочин су извршиле мађарске трупе Осовине у јануару 1942. године у јужној Бачкој. Укупан број погинулих цивила у рацији био је 3.809, док су места погођена рацијом Нови Сад, Бечеј, Вилово, Гардиновци, Госпођинци, Ђурђево, Жабаљ, Лок, Мошорин, Србобран, Темерин, Тител, Чуруг и Шајкаш.
Увод у прогром
После сукоба са партизанима на подручју Новог Сада (Шајкашки одред) [...]
ИН4С, Митрополија, 22. 7. 2023, На данашњи дан: Сибињанин Јанко
На данашњи дан, 22. јула 1456. године хришћанска војска под командом ердељског војводе Јаноша Хуњадија, у српским народним пјесмама познатог као Сибињанин Јанко, у одлучујућој бици, у којој су се посебно истакли српски одреди, потукла је Турке који су опколили Београд.
Освајачи су сјутрадан послије битке, одустали од опсаде града који су, заједно са Србима бранили њемачки, угарски и пољски крсташи. Значај хришћанске побједе, у којој је учествовао и српски деспот Ђурађ Бранковић, састоји се у привременом заустављању турских освајања и даљег продора ка Западној Европи. Најзначајнији београдск[...]
Herceg.tv, Радио Невестиње, 21. 6. 2020, Сјећање на часног официра и српске јунаке на Трусини
Поменом погинулим устаницима и полагањем вијенаца данас је на Трусини обиљежено 79 година од Јунског устанка 1941. године када су храбри горштаци, борци за слободу, под командом поручника Крсте Ђерића зауставили усташе у њиховом злочиначком походу на српски живаљ у Невесињу.
Свечаност су организовали Општинска борачка организација и Одбор за обиљежавање Јунског устанка.
Код спомен обиљежја часном официру и српским јунацима који су се супроставили усташкој хорди и најезди фашизма служен је помен, а потом су вијенце положиле делегације општина Невесиње и Берковићи, Општинске борачке органи[...]
