За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 25.10.2016, „Казани јесу најмонструознији, али нису једини злочин над Србима“
Сарајевско Удружењe за друштвена истраживања и комуникацијe већ трећу годину подсјећа на јаму Казане и истину о само једном у низу злочина над Србима у Сарајеву. Уочи сутрашње годишњице убиства Мушана Топалавовића Цаца, којим је још 1993. сарајевско војно и политичко руководство жељело да се амнестира од злочина над Србима,…
РТРС, 24.10.2016, Сарајево: Капела Видовданских хероја пропада због немара кантоналних власти
Капела Видовданских хероја на православном гробљу Свети арханђели Гаврило и Махаило у Сарајеву, пропада због немара кантоналних власти. До сада нико није реаговао на апеле СПКД Просвјета за помоћ у обнови руинираног крова и захтјеве да се Видовданска капела и гробље врате Црквеној општини сарајевској. Капела Видовданских хероја чува…
СРНА, 24.10.2016, Душанка Илић: Нико нам више неће помоћи
Вилијам Вокер, бивши шеф посматрачке Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији, смијао се својевремено у лице породицама киднапованих Срба… Исто су доживјели и у Међународном црвеном крсту, канцеларијама КФОР-а и Унмика. ПРИШTИНА, 24. ОКTОБРА /СРНА/ – Душанка Илић, сестра Горана Живића из Липљана, који је киднапован 1998. године, не вјерује…
Никола Јоксимовић: Крагујевачка крвава бајка
Како је професорка француског спасла једно одељење крагујевачке гимназије да не буде упућено на стрељање. За Вермахт, крагујевачки масакр био је осветничка мисија према дивљачком балканском народу који треба „довести у ред“, а за Србију је један од угаоних каменова савремене историје. Генерал Франц Беме замрзео је Србију и Србе…
Глас Српске, 20.10.2016, Промовисана Хроника прогнаних Крајишника 4 Саве Штрпца
Београд – У Библиотеци града Београда вечерас је представљена четврта по реду „Хроника прогнаних Крајишника“ Саве Штрпца, незаобилазно штиво у проучавању српско-хрватских односа. „Хроника прогнаних Крајишника 4″ у издању Документационо-информационог центра „Веритас“ из Београда, састоји се из три цјелине, од којих су у првој Штрпчеви текстови објављени у „Политици“ и…
Политика, 20.10.2016, Поруке са српског зида плача
Крагујевац – Шта је музеј, установа која само нешто чува или и место сусретања људи који разговарају, коментаришу изложено и размењују утиске и ставове о виђеном? Историчар Марко Терзић ово питање сматра важним, али за њега оно није једино. Изложбом „Punctum saliens”, овај кустос Спомен-музеја „21. октобар” заправо покреће расправу…
Не заборављамо – Памтимо
VERITAS, 30.04.2015, Povodom godišnjice stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija „Bljesak“)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu RSK, u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UN (Sektor „Zapad“).
Protiv zapadnoslavonskih Srba (oko 15.000 žitelja sa oko 4.000 vojnika) krenulo je više od 16.000 pripadnika hrvatskih oružanih snaga.
Narod Zapadne Slavonije, pamteći stradanja Srba u Jasenovcu, zloglasnom ustaškom logoru iz Drugog svjetskog rata, i u Pakračkoj Poljani, takođe zloglasnom „novoustaškom“ logoru iz 1991. godine, krenuo je u egzodus spašavajući gole živote. Na putu prema “mostu spasa” do rijeke[...]
Вечерње новости, 10. 4. 2016, Тито је сакрио истину о Јасеновцу
Академик Србољуб Живановић о комисији која је 1964. истраживала злодела у НДХ логору: После првих извештаја и само три месеца рада, све је стопирано. Убијено 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. Око 20 % жртава живо закопано
КАДА је Државна комисија судских антрополога бивше СФРЈ у саставу: др Здравко Марић, Вида Бродар, Атон Погачник и др Србољуб Живановић, септембра 1964. завршила прву фазу испитивања масовних гробница на стратишту у Доњој Градини са друге стране Саве од логора Јасеновац, уплашили смо се бројева до којих смо дошли. На стратиштима дуж реке, у масовним гробницама које [...]
Глас Српске, 2. 9.2024, Саво Штрбац, за „Глас“: Ријеч Крајина забрањена у Хрватској
Прво НДХ, онда и “Олуја”. Послије тога је на ред дошла ревизија историје и отимање српске имовине. Забрањује се и народна музика, која долази из Србије. Сада се Срби новчано кажњавају и затварају за пјесме које слушају или каче на друштвеним мрежама.
Шта је сљедеће и куда ово води? Према ријечима директора Документационо-информационог центра “Веритас” Саве Штрпца, све се ради како би се Срби из Хрватске у потпуности протјерали, избрисали те направила једна чиста држава о којој је прво сањао Анте Павелић, а онда и Фрањо Туђман. Сматра да се ради о вишедеценијском процесу, који посљедњих неко[...]
Политика, 22. 10. 2022, За НАТО су дечје болнице биле стратешки циљеви
ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА МИШЕЛА ЧОСУДОВСКОГ О АГРЕСИЈИ НА ЈУГОСЛАВИЈУ
САД и НАТО имају одговорност зато што су после пола века вратиле рат на европско тло, указао је председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић
Рат против Југославије био је генерална проба за многе ратове који су се касније дешавали, гласи један од закључака с јучерашње промоције књиге једног од највећих независних мислилаца савременог света Мишела Чосудовског, професора Универзитета у Отави и директора Центра за истраживање глобализације. Његово дело „Агресија САД и НАТО на Југославију” штампао је Беог[...]
СРНА, 26. 9. 2023, Диклић: Спасена српска дјеца завршила и у Ватикану
Историчар Момчило Диклић изјавио је Срни да су српска дјеца која су спасена из усташких логора упућивана широм свијета и Европе, као и у Ватикан.
Диклић одавно прати ситуацију о покатоличавању Срба у Хрватској. Он је испричао да му је његов сада покојни пријатељ Милан Дивјак Лички, који је истраживао Ватикански архив према налогу Извршног већа Војводине, рекао да му је један човјек у том архиву, који га је опслуживао, рекао да није Италијан, већ да је из Поткозарја, али није знао из којег села.
На питање Дивјака како је то сазнао, тај човјек му је одговорио да је био задужен да пази неког ст[...]
