За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 22.6.2017, Обиљежена 19. годишњица од киднаповања рудара на КиМ
БЕОГРАД, 22. ЈУНА /СРНА/ – Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обиљежило је сјећање на 19 година од киднаповања девет српских рудара Површинског копа угља „Белаћевац“ у јужној српској покрајини. Обиљежавању у Београду у Спомен-соби „Косметске жртве“ у просторијама Удружења присуствовао је директор Канцеларије Владе Србије за…
Глас Српске, Срна, 22.6.2017, Судови игноришу масакр над Србима
Сребреница – Служењем парастоса и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје у Ратковићима код Сребренице јуче је обиљежено 25 година од убиства 24 српска цивила и војника, којима су пресудиле муслиманске снаге. За злочин над Србима у овом селу, као ни у другим сребреничким мјестима, још нико није одговарао. – Та чињеница…
Политика, 21. 6. 2017, Крвави пут српских интернираца у Норвешку [Мапа]
Крајем јуна ове године навршава се 75 година од искрцавања првог транспорта наших заточеника из концентрационих логора у луке Норвешке. Немцима је у окупираној Норвешкој била потребна радна снага за изградњу путева и пруга у северној Норвешкој, за транспорт трупа и опреме. Немачка Врховна команда је донела одлуку да се…
DIC Veritas, 20.6.2017, 25. godišnjica likvidacije pripadnika TO RSK na “Miljevačkom platou“ 21. juna 1992.
Dvadesetprvog juna 1992. godine Hrvatska vojska je napala položaje srpske teritorijalne odbrane na Miljevačkom platou u blizini Drniša, u kojem je preuzela kontrolu nad prostorom od 108 kvadratnih kilometara i 7 sela. Bio je to prvi veći napad vojnih snaga Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, nakon što je UNPROFOR…
Политика, Јадовно1941, 20.6.2017, Никола Милованчев: Истина о логору Земун 1941-1944.
У „Политици“ од 6. јуна 2017. је на ст. 23 објављен интервју са г. Робертом Сабадошем, под насловом „Логор Старо Сајмиште чека да буде достојно обележен“. Због поштовања према историјској истини али и према читаоцима „Политике“, која се у мојој породици чита више од 90 година, осећам се дужним да…
РТРС, СРНА, 20.6.2017, Дјеца са Космета посјетила Доњу Градину и Национални парк Козара
Око 400 дјеце са Косова и Метохије посјетило је Спомен подручје Доња Градина. Малишани са Космета у Српској бораве од 17. до 24. јуна у оквиру програма “Спојимо дјецу Косова и Метохије и Републике Српске“ у организацији Одбора за помоћ Србима Косова и Метохије, а под покровитељством предсједника Српске, предсједнице…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, Танјуг, 11.9. 2019, Одаловић: Предати и сахрањени посмртни остаци породице Шутаковић
Посмртни остаци чланова породице Шутаковић, убијених 1999. године на Косову и Метохији, предати су породици, а потом и сахрањени у Андријевици у Црној Гори, саопштио је председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић.
После 20 година, посмртни остаци чланова породице Шутаковић, јуче су предати породици на граничном прелазу Кула, уз присуство представника београдске и приштинске делегације и Комисије за нестала лица Владе Црне Горе, рекао је председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић.
Одаловић истиче да је петочлана породица (отац, мајка и троје малоле[...]
Политика, 27.10.2020, Срби из Америке у Првом светском рату
Халијард фондација, амбасада САД и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” организовали су под кровом установе у Булевару краља Александра, свечани програм и документарну изложбу фотографија у част српског добровољачког покрета у Америци током Првог светског рата. То је како наводе организатори, величанствено поглавље у српско-америчким односима.
Из Халијард фондације истичу да су током Великог рата хиљаде америчких Срба добровољно ишли да се боре на савезничкој страни у својој домовини.
Бојан Драгићевић, један од приређивача овог програма и поставке, подсетио је да се ове године о[...]
Вечерње новости, 12. 9.2016, Преминула чекајући кости најдражих, страдалих у логорима муџахедина
Сахрањена Нада Матичић (62), симбол ратног страдања Возућана и Озренаца. Супруг Мирко и син Миодраг страдали у паклу логора муџахедина
НА градском гробљу у Прњавору сахрањена је Нада Матичић (62), један од симбола страдања Возућана и Озренаца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, чији су супруг Мирко (1952) и син Миодраг (1975) страдали у паклу логора муџахедина на завидовићком подручју.
"Новости" доносе детаље који сведоче да су Матичићи доспели живи у руке војника тзв. Армије БиХ и страних муџахедина. Тачније, били заробљени, те потом одведени у злогласни муџахедински камп у Камениц[...]
РТ Војводина, 17. 3. 2023, Деветнаеста годишњица великог погрома над Србима на Косову и Метохији
Пре деветнаест година, 17, 18. и 19. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром.
Био је то други велики погром који су косовски Албанци починили над Србима Косова и Метохије, по агресији НАТО-а на Србију, односно СРЈ 1999. Током јуна 1999. године изгнано је приближно четврт милиона Срба и других неалбанаца. Притом се све догађало у присуству међународних војних снага.
Током својеврсне кристалне ноћи над Србима, као и над њиховом имовином, светињама, храмовима и споменицима, марта 2004, са Косова и Метохије протерано је 4.012 Срба. Већина се никада није вратила у с[...]
Стање ствари, Јадовно1941, 28. 11. 2023, Радомир Булатовић: Утврђивање приближног броја страдалих лица у јасеновачком логору
Као најпотпунији историјски извор показало се антрополошко истраживање. Да је у Јасеновцу страдало преко 1.110.929 људи, жена и дјеце, тешко ће ко моћи оборити, а било би добро да није тако
Из књиге: Радомир Булатовић, Концентрациони логор Јасеновац с посебним освртом на Доњу Градину, Свјетлост Сарајево, 1990. године.
Уводно слово аутора:
У Заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Босне и Херцеговине почео сам 1970. године прикупљати грађу о Доњој Градини. То је ликвидациони центар логора у Јасеновцу, који се налази на босанској страни. Писаних извора није било дов[...]
