За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 19.6.2017, Представљена књига Хроника прогнаних Крајишника 4
Бањалука – У Академији наука и умјетности Републике Српске у Бањалуци вечерас је представљена књига “Хроника прогнаних Крајишника 4” аутора Саве Штрпца, директора Документационо-информативног центра “Веритас”, који је организовао промоцију. На промоцији су говорили: Никола Кобац, Жељко Вујановић, аутор Саво Штрбац, уредник Светлана Шиљеговић и Јанко Велимировић из канцеларије Веритаса…
Православие.ru, 19. 6.2017, Албум сећања на наше претке из Првог светског рата – изложба славним прецима у част
Светосавска омладинска заједница Архиепископије београдско-карловачке и Савез потомака ратника Србије 1912-1920. У склопу обележавања јубиларних година Првог светског рата и Видовдана, у Крипти Храма Светог Саве у Београду 23. јуна 2017. године, са почетком у 19 часова, биће отворена изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“,…
Слободна Херцеговина, 18.6.2017, У Лијевче пољу освештан споменик херојима Југословенске Краљеве војске у Отаџбини
У суботу, 17.06.2017.године, у Лијевчу пољу на триторији општина Србац и Градишка одржан је помен и освећен споменик погинулим припадницима Југословенске Краљеве војске у Отаџбини из Гацка и Црне Горе. На простору Лијевче поља у прољеће 1945.године од почетка априла до краја јуна страдали су четници нападнути од здружених снага;…
РТРС, 16.6.2017, Дан одбране сарајевско-романијске регије, сјећање на српске борце
У Сокоцу је обиљежен 16. јун – Дан одбране сарајевско-романијске регије, у знак сјећања на пресудне битке у јуну 1995. године, у којима су српски борци пружили отпор далеко бројнијем непријатељу. Почаст је одата за 947 српских бораца сахрањених на Војничком спомен-гробљу Мали зејтинлик. Јованка Савић изгубила је сина јединца…
РТРС, Срна, 15.6.2017, Обиљежено четврт вијека од страдања Срба у Мостару
У Мостару је данас обиљежено 25 година од страдање Срба у долини Неретве, гдје је 14, 15. и 16. јуна 1992. године убијено 386 људи, протјерано више од 20.000 Срба и уништена сва српска имовина и богомоље. Четврт вијека од страдања Срба у Мостару, које су из долине Неретве протјерали…
РТС, Танјуг, 14.6.2017, Откривен споменик војнику са Кошара – „Тибор Церна умро за сваког од нас“
Председник Србије Александар Вучић открио је у Дебељачи споменик једном од погинулих војника на Кошарама 1999. године Тибору Церни. Вучић је споменик открио заједно са мајком Тибора Церне, Катом. Сто осам војника је умрло тако славно да Албанци и даље чују њихове гласове и страшну опомену: „Ово је моја земља“,…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, СРНА, 24.6.2018, Јадовно: одржан комеморативни скуп за жртве усташких злочина
Госпић - данас је одржан комеморативни скуп жртвама усташких логора Госпић-Јадовно-Паг, а том приликом представљена је нова спомен-плоча са хронологијом догађаја у том логорском систему.
У тим логорима су априла до августа 1941. убијани и у јаме или у море побацане хиљаде Срба, Јевреја и Рома, као и Хрвата који се нису покорили режиму Независне Државе Хрватске /НДХ/.
Комеморацију су организовали Српско народно вијеће /СНВ/, Координација јеврејских општина, Епархија горњо-карловачка и Савез антифашистичких бораца и антифашиста.
Дан сјећања на Јадовно 1941. године поновно је, као и прет[...]
Политика, 22. 10. 2024, Сећање на Крагујевачки октобар: Крвава одмазда ’сто за једног‘
Од 2012. године 21. октобар се обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату
На Великом школском часу, централној манифестацији октобарских комеморативних свечаности у Крагујевцу, ове године је крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама изведена поема „Лекције из памћења” Драгана Хамовића, у режији Небојше Дугалића. Поема је посвећена жртвама одмазде немачких окупационих трупа које су од 19. до 21. октобра 1941. у Крагујевцу и околним селима стрељале око 3.000 људи, међу њима и 300 ђака. Од 2012. године 21. октобар се обележава као Дан сећања на српске жртв[...]
Магазин Седмица, 20. 4. 2017, ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Комунисти 1944. у Панчеву стријељали 72 пилота Краљевине Југославије
Био је 25. октобар 1944. године, када сам оца испратио за Панчево, не знајући да одлази у смрт. Недељу дана касније сазнали смо да су 72 пилота, са рукама везаним жицом, одведени на Стратиште код села Јабука, спуштени до Тамиша и ту стрељани. Дакле 72 пилота, све бољи од бољег, стрељани су без икаквог разлога, само зато што су у једном периоду служили краљу и отаџбини – сјећа се Душан Мандарић
Крајем октобра 1944. у селу Јабука код Панчева партизани су стријељали 72 пилота ваздухопловства Краљевине Југославије. Душан Мандарић, син Исе Мандарића, једног од убијених пилота, надаo се да ће фор[...]
РТРС, Срна, 31.7.2021, Губин: Помен убијеним Србима
У српским селима Губин и Чапразлије у Ливањском пољу данас је служен парастос за четрдесетак Срба које су усташе мучки убиле током љета 1941. године, међу којима је био и православни свештеник Ристо Ћатић.
У цркви Успења Пресвете Богородице у Губину служена је Света литургија, а потом и парастос на гробу свештеника Ристе Ћатића из села Сајковића.
Парастос мученички страдалим Србима из Чапразлија служен је на мјесту срушеног споменика страдалима на гробљу Барјаку.
Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је да је дужност садашњих генерација да јуначко дјело својих предака памте, уважавају[...]
РТРС, Срна, 8.5.2018, Обиљежавање 26 година од страдања Срба у оџачким логорима
У селу Нови Град код Оџака у Федерацији БиХ данас ће бити обиљежено 26 година од затварања 1.294 Срба, међу којима 326 жена и 104 дјетета, у оџачке логоре који су били у објекту основне школе и у Фабрици "Стролит".
Програмом обиљежавања 26 година од њиховог страдања предвиђено је да у 13.30 часова буду положени вијенци код спомен-обиљежја у Вукосављу, а пола часа касније планиран је полазак аутобуса за Нови Град, гдје ће у православној цркви у 14.30 бити служен парастос за жртве.
Полагање вијенаца на споменик страдалим Србима из Новог Града планирано је у 15.00 часова.
Срби из оџачких[...]
