За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 26. 8. 2024, Добрило Аранитовић: Злочини аустро-угарског окупатора у Мачви августа 1914. према записима учитеља Милана Дачића
Мачва и Подриње због свог изузетног геостратешког положаја представљају подручје које је у последње нешто више од два века било поприште жестоких окршаја српских бранилаца и турских, касније германских освајача. Уклештени између Саве и Дрине, односно Срема и Босне, Мачва и Подриње су од првих дана Карађорђевог устанка били на… Политика, 3.9.2024, Саво Штрбац: Кад нестали заувек нестану
И ове године је Међународни дан несталих (30. августа) обележаван у целом региону пригодним манифестацијама. И ове године су се износили подаци да се из ратова деведесетих са подручја бивше Југославије трага за још између 9.733 особе, колико их је на списку Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК), и 11.323, колико…
Глас Српске, 2. 9.2024, Саво Штрбац, за „Глас“: Ријеч Крајина забрањена у Хрватској
Прво НДХ, онда и “Олуја”. Послије тога је на ред дошла ревизија историје и отимање српске имовине. Забрањује се и народна музика, која долази из Србије. Сада се Срби новчано кажњавају и затварају за пјесме које слушају или каче на друштвеним мрежама. Шта је сљедеће и куда ово води? Према…
Глас Српске, Танјуг, 1. 9. 2024, На данашњи дан почео најкрвавији сукоб у историји човјечанства
Нападом нацистичке Њемачке на Пољску, 1. септембра 1939. прије 85 година, почео је Други свјетски рат, најдеструктивнији који је историја видјела. Нападу и подјели Пољске претходио је споразум са Совјетским Савезом. Њемачка је 23. августа потписала споразум у Москви са Совјетским Савезом, знан као Пакт Рибентроп Молотов, по министрима спољних…
Епархија рашко-призренска, 1. 9. 2024, Епархија рашко-призренска осуђује паљење крстова на Улпиана фесту
Епархија рашко-призренска са узнемирењем је примила вест да је овогодишњи Улпиана фестивал у археолошком парку древног римског града Улпиане поред Грачанице започео неопаганским перформансом у коме су запаљена три велика крста. (И то на дан Св. Флора и Лавра, 18/31. август) Овај нечастан акт пез преседана представља дубоку увреду за…
Искра, 31. 8. 2024, Владимир Умељић: Срби, а не Турци су разорили византијски Цариград!
„Међународна заједница истих вредности“ нас увек изнова задужује, поред осталог и просвећивањем, помаже нам да се ослободимо наших јефтиних и провидних митова, као нпр. оног о Косовском боју 1389. Тако смо са хрватске стране већ сазнали да су се тада заправо Хрвати борили против Османллија и њихових српских услужника, да…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 28. 6. 2023, Приштина затире сећање на Лазара и Косовски бој
Уништење српске културне баштине и свих српских трагова на КиМ битан је део пројекта етнички чистог Косова као саставног дела етнички чисте „велике Албаније”, каже академик Славенко Терзић
Српско културно и верско наслеђе на Косову и Метохији већ дуже од две деценије систематски се скрнави и уништава. Тешко је, када се све сагледа, отети се утиску да су се албански екстремисти с посебном мржњом окомили на православне храмове и споменике посвећене Светом кнезу Лазару и Косовском боју. Реч је о несумњивом покушају да се избрише било какав траг и сећање на моћну средњовековну српску државу, са с[...]
Вечерње новости, 30. 8. 2013, Остоја Милисављевић: Бискуп саветује Србе
У селу Трпиња чека на покатоличење 550 обитељи са 2.200 особа; у селу Бобота око 570 кућа са 2.920 особа
АЛОЈЗИЈЕ Степинац о католичењу Срба шаље извештај Светом оцу папи Пију ХII трећег децембра 1941. године и извештава да су наступили најбољи дани за „преверавање шизматика (српскоправославних отпадника) у вјеру и цркву католичку...“
Сада се још активније приступа присилном католичењу Срба уз прећутну сагласност надбискупа Степинца. Одбор тројице добија о томе извештаје са свих страна: у ђаковачкој бискупији - штампарији штампан је летак за Србе „Пријатељски савет“, у коме је писало: „С[...]
Вечерње новости, 3. 7. 2023, Древне светиње претворене у таоце: Летопис страдања Пећке патријаршије - из Дневника академика Д. Медаковића
ГОДИНАМА је албански живаљ учвршћиван у уверењу да је он једини господар на Косову. Ћутало се када је са Косова кренуо ланац бегунаца, када су Срби прогонима терани из завичаја. Ћутало се да се једна покрајина припрема за отцепљење
23. фебруар 1981.
АО ЧЛАН Програмског савета Републичког завода за заштиту споменика културе, где ме је делегирала САНУ, присуствовао сам првој седници овог тела. Поново сам покренуо питање обнове фрушкогорских манастира, јер већ годинама Покрајина не прихвата партиципацију уже Србије која је одобрила средства за обнову манастира Ремете. Све стоји, а давно[...]
Вечерње новости, 4. 10. 2024, Никола Жутић: Српске идеје на удару европских ревизиониста - Готово век ипо намеће се ’истина‘ загребачке историографске фалсификаторске школе
СРПСКА историјска наука није се у већој мјери бавила контроверзном „проказаном“ темом великосрпства – темом која у минулим епохама није наилазила на повољан одјек у југославенским али и српским државним, културним и научним институцијама.
У иностраној литератури и литератури (памфлетима) земаља из региона (српског окружења) углавном су биле у оптицају негативне оцјене о српској агресивној територијалној политици према новонасталим сусједним „нацијама“. Данас срећом нису у потпуности заборављени умни појединци, углавном анатемисани у историографији, који су национализам српства називали етно[...]
РТРС, Глас Српске, СРНА, 18.9.2021, Бољанић: Обиљежено 77 година од операције Халијард
У селу Бољанић код Добоја данас је организовано обиљежавање и положени су вијенци у знак сјећања на јунаштво и жртве у спасавању савезничких пилота “Халијард - ваздушни мост” прије 77 година.
Вијенце су положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Дарија Кисић Тепавчевић у својству изасланика предсједника Србије.
Пошту су одали представници Амбасаде САД у БиХ, Амбасаде Велике Британије у БиХ, Фондације “Халијард”, Трећег пјешадијског Република Српска пука, те града Добоја.
На церемонији Бољанићу истакнуте су за[...]
