За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 10. 10. 2016, Филм о ресама на теписима може, о Дражи не може
ИНТЕРВЈУ: МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ, новинар и писац Српска емиграција откупила више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону и предала је уреднику некадашњег часописа „Погледи” Милославу Самарџићу који се нада да ће његов документарац „Краљевина Југославија у Другом светском рату“, после пољске државне телевизије, откупити и…
СРНА, 8.10.2016, Служен парастос за око 2.000 убијених српских ратних сирочића
СИСАК, 8. ОКТОБРА /СРНА/ – На Дјечијем гробљу у Сиску служен је парастос поводом Дана сјећања на страдање око 2.000 српске ратне сирочади која су у том граду била заточена од августа 1942. до јануара 1943. године. Предсједник Градског Удружења логораша Другог свјетског рата Бањалука Добрила Кукољ изјавила је Срни…
ДИЦ „Веритас“, 7.10.2016, Промоција књиге Саве Штрбца „Хроника прогнаних Крајишника 4“
Прва промоција нове књиге Саве Штрбца „Хроника прогнаних Крајишника (4) – Записи из изгнаничког дома од јула 2015. до септембра 2016. године“, у издању ДИЦ „Веритас“ биће одржана у Читаоници Градске библиотеке Новог Сада у четвртак, 13. октобра 2016. године у 19.00 часова. На промоцији ће говорити: Милијана Балетић, Љубиша…
Глас Српске, 7.10.2016, Дачић: Изложба Истина о Јасеновцу у јануару у Њујорку
Београд – Министар спољних послова Србије Ивица Дачић најавио је да ће изложба „Истина о Јасеновцу“ бити отворена у Њујорку у јануару 2017. године, истичући да се свијету мора рећи истина о страдању Срба. „Ћутање о злочинима је злочин и друга виктимизација жртава“, рекао је Дачић на свечаности под називом…
СРНА, 7.10.2016, Нико није одговарао за страдања Срба западне Крајине
БАЊАЛУКА, 7. ОКТОБРА /СРНА/ – У Мркоњић Граду ће у понедјељак, 10. октобра, бити обиљежена 21 година од страдања Срба западне Крајине у акцијама хрватских и снага такозване Армије БиХ, када је протјерано око 120.000 лица и убијено 1.644 људи, а нико за то није процесуиран, рекао је министар рада…
Одлазак чувара сећања на нишки логор
И. МИТИЋ – Д. АЛИХОЏИЋ | 06. октобар 2016. | Вечерње новости У Лесковцу сахрањена Олга Славковић, последњи сведок бекства заробљеника из нацистичког логора Црвени крст у Нишу 1942. године, када је успело да побегне 105 заточеника ОЛГА Багур Славковић (89), последњи сведок бекства заробљеника из нацистичког логора Црвени… Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 16.4.2020, Исповијест бившег официра ХВО-а: Доктор Лаза ми је спасио живот па донио флашу вискија
БАЊАЛУКА - Назвао ме један велики пријатељ, уз само једну кратку реченицу: “Умро нам је доктор Лаза!” Читав дан ми је та реченица одзвањала у ушима и не могу ни схватити ни прихватити! Мој пријатељ, брат, људина, доктор и опет наш Лазо...
Овим ријечима од доктора Миодрага Лазића, “хирурга напаћеног српског народа”, како се сам потписао у посљедњој поруци прије него што га је у уторак ујутро у нишкој болници покосио вирус корона, опростио се некадашњи функционер ХДЗ-а БиХ, бивши предсједник ФБиХ и предсједавајући Представничког дома Парламента БиХ и ратни командант Хрватског вијећа одбране Н[...]
Вечерње новости, 27. 6. 2023, ЗАБОРАВ ПРЕКРИО 22 СРПСКА ЈУНАКА: На војном гробљу у Сен Мандријеу почивају наши хероји из Првог светског рата
СРПСКИ војници из Првог светског рата, њих двадесет двојица, почивају на Војном гробљу у градићу Сен Мандрије на полуострву прекопута француског града Тулона.
Не постоје сазнања, бар не међу Србима који данас живе у овом крају и који повремено долазе да јунацима запале свећу, положе цвет и на гроб понекад ставе коју цигарету, да се неки потомак ових хероја Србије обрео на месту где су у Великом рату сахрањени војници који су умрли од 1917. до 1919.
У том периоду, у овом градићу на Азурној обали, отворена је војна болница, која је радила све до 1935, када је у Тулону подигнута друга, већа[...]
Вечерње новости, 16. 1. 2023, ИСПЛИВАЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ ЈАСЕНОВЦА: Спаљивали лешеве плашећи се истине
Савезничке фотографије, настале крајем рата, доказ масовне гробнице у Јасеновцу. Снимке у шкотском архиву случајно открио др Горан Хутинец
ФОТОГРАФИЈЕ које је снимио из ваздуха амерички пилот у јануару 1945. године откривају размере злочина у концентрационом логору Јасеновац, али и о покушају усташких злочинаца да заметну трагове.
Загребачки "Национал" објавио је фотографије које је у архиву Националне збирке ваздушних фотографија у Единбургу пронашао историчар др Горан Хутинец и на којима се виде масовне гробнице из којих су усташе пред сам крај рата вадили лешеве и спаљивали их како би[...]
Вести, 10. 3. 2015, Заборављени српски ратник у Улму
уторак, 10 март 2015 | Вести
Српско војничко гробље у Улму у протеклој години, стогодишњици почетка Великог рата, највише су посећивали Срби у немачкој покрајини Баден-Виртемберг.
Сви који су желели и могли отишли су да поклоне сенима палих младих бораца у Првом светског рату, чији се посмртни остаци налазе на Градском гробљу у Улму.
Споменик је дугачак четири и висок три метра, симболизује српског војника који лежи на камену у униформи са шајкачом, а под „уснулим“ каменим војником леже кости 142 српска ратника.
Посвећен је српским војницима, ратницима Дринске, Моравске[...]
СРНА, 27.9.2016, Откривена спомен-плоча са именима 111 страдалих српских цивила
ТРНОВО, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У спомен-соби у порти цркве Светог Ђорђа у Трнову данас је откривена спомен-плоча са уклесаних 111 имена српских цивила страдалих током протеклог рата, међу којима је најмлађа жртва имала само 15 мјесеци.
Замјеник предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија рекао је да је на спомен-плочи исписано 111 имена цивилних жртава, али да се прикупљају подаци за још страдалих који ће накнадно бити уписани.
Према његовим ријечима, најмлађа жртва на списку страдалих цивила је петнаестомјесечна беба, а најста[...]
