За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Жељко Матовић: Изјава Мире Милачић
From: zeljkomatovic <zeljkomatovic@> Date: 2016-10-05 9:03 GMT+02:00 Subject: Izjava Mire Milačić To: srpski.memorijal@gmail.com Poštovani, U prilogu je izjava, a u biti velika želja moje sestre od tetke Mire Milačić koja šivi u Beogradu i ima 90 godina, da sačuva od zaborava stradanje svojih roditelja i cijele svoje porodice u teškim…
Танјуг, 6.10.2016, Санда Рашковић Ивић: Одмах усвојити резолуцију о геноциду у НДХ
Београд — Шеф посланичке групе ДСС Санда Рашковић Ивић позвала је парламент да усвоји предлог резолуције о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима. Она је критиковала што Скупштина предлог резолуције већ два месеца држи у фиоци. Рашковић Ивићева је поздравила то што се у парламенту одржава јавно слушање на…
Политика, 2.10.2016, Увек први у јуришима
Ратни пут потпуковника Богољуба Молеровића из Врачевића код Лајковца, до херојске погибије на Кајмакчалану 1916. године Ако су храброст и лични пример прави показатељи величине једног официра у ма којој војсци он био, онда је потпуковник Богољуб Молеровић, родом из села Врачевић код Лајковца, који је командовао српским јединицама у…
Танјуг, РТС, 2.10.2016, Сећање на жртве стратишта у Јајинцима
На стрелишту у Јајинцима у Београду одржана је државна комеморативна свечаност, коју је предводио председник Србије Томислав Николић, посвећена очувању сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних на том стратишту у Другом светском рату. „У читавој Европи, једино у Београду окупационе снаге су свакодневно од 15. јула 1941. до краја…
Б92, 1.10.2016, Масовне гробнице широм Србије, злочинци некажњени
Београд и већи градови у Србији су препуни необележених масовних гробница, грађана стрељаних без суда после 1944. године. Државна Комисија за тајне гробнице је на крају свог рада документовала податке за више од 59 хиљада убијених. „Немојте му више доносити храну и веш, није потребно“. То је била злокобна реченица…
Саво Штрбац: Чији је Владан Десница
Недавно су у Београду, поводом 110 година од рођења Владана Деснице, у организацији Центра за компаративно-хисторијске и интеркултурне студије Филозофског факултета у Загребу и Института за књижевност и уметност у Београду, одржани Десничини сусрети, под називом „Хрватско-српски/српско-хрватски интеркултурализам данас”. Ко је Владан Десница? Рођен је 1905. у Задру, у грађанској…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 22.4.2017, Пронађена зграда болнице у Јасеновцу
Значајно откриће на простору усташког логора смрти. Епархија пакрачко-славонска откупила кућу и у њој ће отворити музеј
ИЗМЕЂУ манастира Јасеновац и истоименог места, на локацији где се за време НДХ налазио део комплекса јасеновачког логора, пронађена је зграда болнице, у којој су усташе лечили махом јеврејски лекари - логораши.
Ово је највеће откриће од ослобођења до данас везано за Јасеновац, будући да се веровало да од некадашњег логора није остало ништа, осим Кожаре, која није у музејској функцији.
Ујутро 22. априла 1945. године, 600 логораша од преживелих 1.093 одлучило с[...]
Политика, 10. 10. 2016, Филм о ресама на теписима може, о Дражи не може
ИНТЕРВЈУ: МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ, новинар и писац
Српска емиграција откупила више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону и предала је уреднику некадашњег часописа „Погледи” Милославу Самарџићу који се нада да ће његов документарац „Краљевина Југославија у Другом светском рату“, после пољске државне телевизије, откупити и РТС
Милослав Самарџић, уредник некадашњег часописа „Погледи” и аутор обимног дела „Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета” у пет томова, управо снима телевизијску серију „Краљевина Југославија у Другом светском[...]
РТРС, Срна, 20. 3. 2022, Парастос жртвама крвавог прољећа усташких јединица 1945. године
У добојском насељу Станови данас је обиљежено 77 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана.
Тим поводом пред споменик страдалима код Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Становима данас је служен парастос, којем је присуствовао и градоначелник Добоја Борис Јеринић.
Јеринић је рекао да су Срби слободарски народ и да се никада не смије заборавити њихово страдање током антифашистичке борбе у Другом свјетском рату.
На данашњи дан прије 77 година усташе из насеља Присаде и околних села убиле су, а потом з[...]
Политика, 12. 9. 2009, Бивши логораши на Мамули
Херцег Нови – Обележавајући 66 година од расформирања казамата на острву Ластавица на улазу у Бококоторски залив наспрам Превлаке, јуче су преживели логораши и њихови потомци, као и саборци, положили венце у тврђави Мамула.
Кампо Мамула, назив је некадашњег казамата, у Првом и Другом светском рату, а у Другом светском рату и логора у који су затварани антифашисти и становници са територије Боке Которске и источне Херцеговине. На Мамули и суседној Превлаци било је затворено 2.332 одраслих мушкараца и жена и деце, бораца против фашиста, као и мештана. Логор је основан наредбом италијанског ад[...]
Вечерње новости, 21.3.2017, ИСПОВЕСТ СРПКИЊЕ У заточеништву муслиманске војске провела 322 дана: Такмичили се ко ће више да ме бије
Нина Ш. РАДИЋ | 21. март 2017. 22:02
Божица Рајилић Живковић једва преживела свакодневна мучења и батине
НЕ СЛУТЕЋИ да ћу да преживим дан, крваве коже и полусвесна, дозивала сам Бога, покушавала последњи пут да изговорим наглас Оченаш. Педесет пута започињала сам молитву, али нисам стизала ни до средине а камоли до краја. Молила сам Бога да ме прими у своје наручје... - кроз јецај, али и са достојанственом дозом одважности, започиње своју исповест, за "Новости", Божица Рајилић Живковић, једна од хиљада српских жена заточених и мучених током рата у БиХ, а данас председник Удружења жртав[...]
