За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 10. 5. 2017, Саво Штрбац: Гешовски
На Ђурђевдан 1991. у Сплиту је убијен први припадник ЈНА. Био је то деветнаестогодишњи Сашо Гешовски, Македонац из Кавадараца, војник на редовном одслужењу војног рока. Убијен је метком из стрељачког наоружања пред зградом Команде Војнопоморске области (ВПО). Ни до данас није утврђено ко је испалио смртоносни метак. Што је претходило…
Пеђа Пивљанин: Писмо
Од: Pedja Pivljanin Датум: 10. мај 2017. 13:02 Наслов: Писмо Коме: Memorijalni centar Beograd <srpski.memorijal@gmail.com> Поштовани, Обраћам Вам се поводом Вашег прошлогодишњег позива да се све државне институције, удружења и грађани укључе у прикупљање имена жртава страдалих у ратовима на нашим просторима у току 20. века. Желим да пријавим имена…
РТРС, Срна, 9.5.2017, Сјећање на Србе убијене у оџачким логорима
У Вукосављу у Републици Српској и мјесту Нови Град у федералној општини Оџак данас ће бити обиљежено 25 година од како су припадници Хрватског вијећа одбране /ХВО/ затворили у оџачке логоре 864 мушкарца, 326 жена и 104 дјетета; 1.294 српскa цивилa. Сјећање на дан када су Срби са подручја општине…
РТРС, 9.5.2017, Приказан филм „Завештање“ о усташким звјерствима [Видео]
У Бањалуци је вечерас поводом 9. маја – Дана побједе над фашизмом приказан филм аутора Ивана Јовића „Завештање“ у којем људи који су преживјели звјерства усташког терора у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата говоре о страдањима којима су били изложени. Јовић је прије пројекције у Јеврејском културном центру…
НСПМ, Бета,Танјуг 7.5.2017, Полагањем венаца и откривањем нове спомен-табле Србима страдалим у Маутхаузену обележена 72. годишњица ослобођења нацистичког логора
Полагањем венаца и откривањем нове спомен-табле Србима страдалим у Маутхаузену, делегација Владе Србије обележиће у том аустријском граду 72. годишњицу ослобођења нацистичког логора. На државној комеморативној свечаности код Споменика Југословенима погинулим у Другом светском рату, биће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, и део текста…
Спутњик, 24.4.2017, Степинац у свом дневнику: „Ни у мору мјере, ни у Влаха вјере“
Дневници хрватског кардинала Алојзија Степинца до данас нису објављени, нити су доступни научној и широј јавности. У јавност су процурели само неки изводи који довољно говоре о томе шта је тај кардинал и из најмрачнијег доба хрватске историје мислио о Србима. Мешовита римокатоличко–православна комисија која би требало да расветли улогу…
Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 27. 12. 2022, Добојски логор - прво организовано масовно стратиште у Европи
Председник Републике Српске, поводом обележавања 107 година од интернације Срба у логор у Добоју, рекао да се никада не смеју заборавити геноцидне политике које су биле усмераване против српског народа
Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је концентрациони логор за Србе у Добоју, који су оформиле аустроугарске власти, први логор у модерној Европи 20. века у којем је од 1915. до 1917. године било заточено више од 45.000 невиних српских логораша, од којих 12.000 није преживело зверска мучења и злостављања.
"Тужна је чињеница да су жртве овог првог организованог масовног [...]
Вечерње новости, 27. 4. 2023, СА СРБИМА КРОЗ ГОЛГОТУ ВЕЛИКОГ РАТА: Књига Бојана Пајића сведочанство о 1.500 Аустралијанаца који су помагали нашем народу
СИРОТА малена Србија! Душа ме боли због ње и њеног храброг народа. Заиста сам напорно радила током тих првих недеља инвазије и ретко би се дешавало да ми очи не буду пуне суза - записала је у писму послатом из Врњачке Бање 1915. године, медицинска сестра, Аустралијанка Етел Меј Гилингам.
Гилингам, својевремено одликована Крстом милосрђа Краљевине Србије, само је једна од јунакиња књиге Аустралијанци са Србима у Првом светском рату.
Књига Бојана Пајића, која је синоћ промовисана у Историјском музеју Србије, открива причу о две у оно време просторно удаљене нације које су се ујединиле у бо[...]
НСПМ, 18.6.2020, Александар Недић: Постављање спомен табле на месту на коме су сахрањивани лешеви Срба из Јасеновца
„Задњих пет година, СЛС покушава од надлежних власти Србије и Београда да добије дозволу око постављања спомен табле лешевима убијених Срба у Јасеновцу, који су реком Савом плутајући дошли до Београда. Ти лешеви, закопавани су на ободима београдских гробаља, централном, топчидерском и новобеоградском“, рекао је Александар Недић за наш портал.
Лешеви који су извађени на левој обали Саве, пошто је ту била власт ендехазије, укопавани су на Коњском острву (Малом ратном острву). Пошто немачке власти у Србији нису дозвољавале да се говори о злочинима у НДХ, самим тим инсистирали су да се извучени[...]
Политика, 9.1.2011, Српска историја из осетљивијег угла
Рукописна књига проте Григорија Глише Бабовића Летопис Шапца 1933–1944, обогаћена документарним прилозима, засигурно је издавачки подухват, којим су се на измаку минуле 2010. години могли поносити Библиотека шабачка и Институт за новију историју Србије у Београду. Ретко, драгоцено сведочанство о десетак најбурнијих година двадесетог века, од изузетног је значаја за даље изучавање друштвене и политичке историје Србије, која се не може разумети без предочавања јавности оваквих извора.
– Оригинални рукопис чува се у нашем Завичајном одељењу, а добили смо га средином осамдесетих година прошлог [...]
Глас Српске, СРНА, 14. 3. 2024, Опстали у рату, страдали у миру: 28 година од егзодуса сарајевских Срба
Прошло је 28 година од егзодуса сарајевских Срба који су морали да напусте своја огњишта у сарајевским насељима Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Враца, Рајловац и Вогошћа.
У марту 1996. године исписане су бројне појединачне трагедије локалног становништва, због чега је Дејтонски мировни споразум за сарајевске Србе асоцијација на највеће послијератно протјеривање народа са својих огњишта.
Српски борци Сарајевско-романијске регије током Одбрамбено-отаџбинског рата зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске и одбранили своје домове.
За одбрану ових простора, живот је дало више[...]
