За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 13.9.2016, У Београду приказан филм о страдању српских логораша
Београд – У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“ београдској публици вечерас је приказан документарни филм „Љуби брата“, Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића, који кроз свједочење преживјелих говори о страдању српских логораша заробљених на Озрену и Возући. Аутор Милан Кнежевић каже да је ово један од осам филмова урађених у…
СРНА, 13.9.2016, Сабор Светих српских Новомученика јасеновачких
Српска православна црква данас молитвено прославља Сабор Светих српских Новомученика јасеновачких. Више од седам стотина хиљада људи страдало је од хрватске усташке руке за вријеме Другог свјетског рата у логорима у Јасеновцу, Доњој Градини и Глини. Заједно са овим мученицима Српска Православна Црква прославља и многе друге мученике пострадале у…
Драгица Ненадов: Потомци усташких жртава
Mon, Sep 12, 2016 at 3:34 PM To: info@srpski-memorijal.rs Од: Dragica Nenadov <dadanenadov@> Предмет: POTOMCI USTASKIH ZRTAVA Poštovani, Unuka sam OSTOJE ŠAJIĆA, koji je rođen u selu Gornje Ratkovo, zaselak Šajići Koćićevo Zmijanje, Republika Srpska, najverovatnije prvih godina 20. veka, jer je prvo dete dobio 1925. Ostoja je imao šestoro…
РТРС, 12.9.2016, Београд: Представљена монографија о страдању Српкиња у протеклом рату
У оквиру манифестације „Дани Српске у Србији“ данас је у Београду промовисана монографија Наша исповијест – жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995. У протеклом одбрамбено-отаџбинском рату страдало је више од 2.800 жена српске националности, више од 800 их се водило као нестало, још се трага за 315 жена, а…
Вечерње новости, 12.9.2016, „Лет у злочин“ – пут до истине
У осмом филму из серијала “Сведочења”, Милана Кнежевића и Далибора Јосиповића, НАТО бомбардовање Српске. Уз подршку Савеза логораша РС, двојац” на филмској траци представио НАТО нападе на РС ОД 30. августа до 20. септембра 1995. године, НАТО авиони су током свог “ватреног крштења”, прве веће војне акције од свог оснивања,…
СРНА, 11.9.2016, Поздравити однос Цркве према српским жртвама – попис могућ
БЕОГРАД, 11. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да треба поздравити настојање православне цркве и њених највиших вјеродостојника да опомену и скрену пажњу свијета на велико страдање Срба у Другом свјетском рату, што може бити почетак озбиљнијег истраживања злочина и пописа жртава. Осврћући се…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 23. 4. 2023, Први пут доступни докази о усташком масакру код Гацка: Проти Видаку спалили браду, па га живог бацили у нужник
УСТАШКИ бојник Махмут Туновић из села Мрђеновића доставио је, 21. августа 1941. године, извештај претпостављенима о масовном злочину који су његове јединице, састављене од 100, већих делом муслиманских усташа, починиле у српским селима у околини Гацка. Он је до детаља описао у која су села његови саборци упадали, како су им обећаване куће оних који убију, чиме су ударали и клали, ко су починиоци...
Овај извештај нови је експонат у Музеју жртава геноцида, откупљен од приватних лица у Канади, а директор Музеја Дејан Ристић представио га је поводом 22. априла, националног Дана сећања на жртве [...]
Вечерње новости, 7.3.2021, Историчар Роберт Макормик: Ватикан је веома добро знао шта се догађа у НДХ
МАДА сам видео само трејлер филма "Дара из Јасеновца" верујем да он може много да помогне у подизању свести људи о јасеновачким страдалницима и другим зверствима у Независној Држави Хрватској.
Да би се у потпуности пробила та страшна истина о деценијама прикриваном геноциду, потребни су време, стрпљење и посвећеност. Ни данас, 82 године од почетка Другог светског рата, велика већина Американаца није чула за Јасеновац, нити зна било шта о усташким геноцидним акцијама у том рату. То је делимично и зато што већина људи у САД има врло мало знања о Балкану уопште. Америчким погледима на Други св[...]
Политика, 26. 6. 2023, Живојин Ракочевић: Ђоковић робија и због краља Николе
Албанска породица Прекај оптужила га је за убиство њиховог оца, потом је оптужен да је силоватељ, па да је на његовом плацу војска црногорског краља 1913. убила дванаест Албанаца и на крају да је учествовао у злочину 7. маја 1999. у региону Пећи
„Добро дошао, Ђоковићу! Богами није требало да идеш!”
Овим речима дочекан је Милорад, први повратник у Витомирицу, надомак Пећи. Уздржан и ћутљив, укључио се у мали локални свет. Често се могао видети на сеоском сиротињском тргу у Гораждевцу, запослен у општини, ангажован у невладиним организацијама. Изгледао је као бегунац од самоће – одлучан да[...]
Глас Српске, СРНА, 28.5.2020, Гради се споменик српско-руског страдања у Јасеновцу
ЈАСЕНОВАЦ - У току су радови на изградњи споменика посвећеног српско-руском страдању који ће бити постављен код манастира јасеновац у епархији пакрачко-славонској српске православне цркве.
Из Библиотеке манастира Јасеновац саопштено је да је споменик ауторско дјело истакнутог руског умјетника Сергеја Шихачевског и његов поклон манастиру Јасеновац.
„Шихачевски се посебно специјализовао за израду икона у керамици, а за свој петнаестогодишњи труд и допринос у обнови бројних храмова одликован је од Руске православне цркве“, истакли су из Библиотеке.
Споменик ће се налазити на платоу испре[...]
ZlociniNadSrbima.com, 15. 8. 2021, Булози код Рогатице, 1992.
Злочин у Булозима је монструозни злочин који су припадници муслиманске тзв. Армије Босне и Херцеговине починили над Србима цивилима у малом планинском селу Булози надомак Рогатице, на истоку Босне и Херцеговине.
Тог кобног 15. августа 1992. године је убијено 12 мјештана, од којих је најмлађа жртва био дјечак стар свега 4 године живота.
Овај ужасан злочин је био само једна карика ланца геноцида који је током деведесетих година 20. стољећа (трећи пут) спровођен над православним Србима у Босни и Херцеговини... а извршен је по директиви муслиманског ратног руководства који су предводили: Алија И[...]
