За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 10.9.2016, Зуроф не пушта злочине забораву
Посета директора центра „Симон Визентал“ Ефраима Зурофа имаће позитиван одјек у поновном бацању светла на страдања Срба од других народа, од нацистичке и усташке руке, каже за „Вести“ председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић. Спори радови на спомен центру: Зуроф у разговору са Николићем Без…
СРНА, 9.9.2016, Злочин без казне – масакр Срба у Медачком џепу 1993.
БЕОГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Поменом за 88 жртава и прислуживањем свијећа данас је у Цркви Светог Марка у Београду одата почаст Србима које су хрватске снаге на монструозан начин убиле у Медачком џепу 9. септембра 1993. године. Са скупа је поручено да је тај злочин остао без казне, а…
Курир, Искра, 31.8.2016, ОЧАЈНА МАЈКА СРПСКОГ ОФИЦИРА: Плачем изнад празног гроба, већ 25 година тражим сина јединца
Поводом Међународног дана несталих, породице жртава истичу да годинама имају само једну жељу – да пронађу и сахране своје најмилије Тело мог сина мистериозно је нестало из полицијске станице у Осијеку, у којој је крвнички мучен и убијен 1991. Ништа не тражим, само посмртне остатке свог јединца, да их сахраним…
Блиц, 30.8.2016, НОЋ КАД СУ УСТАШЕ УБИЛЕ САВУ Окупао се, пољубио мајку у руку и отишао заувек
У Сремској Митровици, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, уз старо православно гробље усташе су убиле 150 грађана Шида, међу којима је био и Сава Шумановић, један од најистакнутијих српских сликара 20. века. Рођен 24. јануара 1896. у Винковцима у имућној грађанској породици, Сава је од четврте…
Срна, РТРС, 27.8.2016, Све мање трагова Срба у Мостару – улица Алексе Шантића сад носи име Миле Будака
Бивша улица Алексе Шантића у Мостару преименована је у Улицу Миле Будака, јасеновачког злочинца, а у западном дијелу дијелу тог града под управом Хрвата су своје улице добили и Анте Старчевић и Алојзије Степинац, а трагова о постојању Срба са обје стране Неретве сваким даном је све мање, пишу данас…
Фонд стратешке културе, 24.6.2016, Владимир Фролов: Доња Градина – раседлавање хрватске „истине“
Наслеђе површног односа према српским жртвама у НДХ, систематски и плански неговано у време „братства-јединства“, мало мало покаже своје накарадно лице, чак и када службена политика вежба старање о Србима, као видно патриотско доброчинство. „Политика“ слови за одговоран лист, те стављање вести на насловну страну у том листу, има посебну…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 6. 4. 2014, Априлски рат: Са 37 авиона оборили 46 немачких летелица [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13147-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 6. 4. 2014, Априлски рат: Са 37 авиона оборили 46 немачких летелица [из Архиве]
Бомбардовање Београда и легенде светске историје ваздухопловног ратовања: Српски ловци, „месершмити 109 Е“, „харикени“ и шест домаћих „ИК-З“ били су распоређени у две ваздухопловне групе са по три ексадриле
КАДА се формација од 468 немачких авиона појавила над Београдом, 6. априла 1941. године, у ваздух се винуло 37 авиона Шестог ловачког пука, потпуковника Божидара Костића. Српски ловци, „месершмити 109 Е“, „харикени“ и шест домаћих „ИК-З“ били су распоређени у две ваздухопловне групе са по три ексадриле. За неколико дана Априлског рата пилоти су направили око 250 борбених летова и оборили[...]
Срна, 10.6.2016, Чемерно – тужни дио низа стратишта цијелих српских породица
ЧЕМЕРНО , 10. ЈУНА /СРНА/ - Код Спомен-обиљежја на Чемерну код Илиjаша свештеници Српске православне цркве служили су данас парастос за 32 српска цивила из овог села које су прије 24 године звјерски убили припадници такозване Армије БиХ.
Чланови породица српских жртава и представници институција Републике Српске положили су цвијеће и прислужили свијеће на мјесту злочина који су починили припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња, и који још нису одговарали за своја недјела због инертног правосуђа у БиХ и Федерацији БиХ.
У име предсједника Републике Српске Милорада Додика, [...]
Прокупље на длану, 21.1.2017, Коста Војиновић херој Топличког устанка
Коста Војиновић се сматра вођом Топличког устанка и од првог до последњег дана сва дешавања су се везивала за њега и његову чету. Иако је Коста Пећанац био тај који је требало да води устанак, нестрпљив да сачека наређење тадашње српске владе, Војиновић је кренуо у устанак, који је захватио не само Топлицу, већ и околна начелства. Ово је његова биографија.
Војвода Коста Војиновић Косовац, рођен је 13.5.1891.године у Смедереву у чиновничкој породици. Његова фамилија је била пореклом из околине Вучитрна. Рано је остао без мајке, а отац је радио у Пореској управи. Волео је да своје слободно вр[...]
Глас Српске, СРНА, 28.4.2018, Петар Принцип: Мој стриц је убио тиранина
Бањалука - Седамдесетосмогодишњи Бањалучанин Петар Принцип наглашава да је његов стриц Гаврило извршио атентат на аустроугарског престолонасљедника и тиранина Франца Фердинанда борећи се слободу српског и осталих народа у свијету.
Принцип каже да данашњи атентати у свијету нису као некад јер се не извршавају над тиранима и угњетачима, али да ће име и узвишено Гаврилово дјело и даље златним словима остати исписани у историји српског и свих слободарских народа свијета.
"Умоболни су сви који мог стрица данас неправедно сматрају терористом. Познато је да је Велики рат био припремљен и да је [...]
СРНА, 16. 5. 2024, Српска памти: Војвода Радомир Путник, родоначелник српске војске – На данашњи дан
Један од највећих српских војсковођа и творац модерне српске војске војвода Радомир Путник (1847-1917), који се као сјајан стратег исказао у балканским ратовима и Првом свјетском рату, умро је 17. маја 1917. године.
Радомир Путник био је војник и војсковођа пуних 40 година, а војничко звање стекао је у Артиљеријској школи у Београду.
Путник је два пута био начелник Главног генералштаба, пет пута министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у балканским и Првом свјетском рату.
Радомир Путник је, као творац модерне српске војске, у оквиру школовања и обуке офи[...]
