За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 5. 5. 2023, Писмо храброг ратника
Јосив Динић из села Козарнице код Црне Траве је био учесник оба балканска рата. За исказану храброст у Кумановској бици уручена му је медаља за храброст. Када је објављена општа мобилизација 1914. године, иако је као син јединац по закону имао право да се не одазове позиву, он је са…
Стање ствари, 4.5.2017, Милош Милојевић: Представљање књиге Срђе Трифковића „Усташе – балканско срце таме“
Претходних десетак, и мало више, дана одржано је неколико важних догађаја посвећених српском страдању у Независној Држави Хрватској, и уопште у Другом светском рату. О некима смо писали и на нашем сајту – предавању о „хрватском државном праву“ Вељка Ђурића Мишине и Софије Божић и трибини „Бомбе на Васкрс 1944“.…
Глас Српске, СРНА, 3.5.2017, Свједочење српског логораша о злочину у Сарајеву
Бијељина – Сарајевски Србин Радослав Братић који живи у Аустралији представио је вечерас у Бијељини своју књигу „Има ли Гаге – записи из силоса мржње“ у којој свједочи о 1.235 дана тамновања у злогласном муслиманском логору у Тарчину. „Републику Српску доживљавам као своју државу, своју домовину, и ако је то…
Политика, 22. 4. 2017, Ђуро Ђукић: „Четници” код Јасеновца
Сазнања о дешавања у српским селима у близини злогласног логора Ана Вила, мајка четворо деце и трудница, нашла се на скели на реци Сави којом су усташе превозиле своје жртве у јасеновачи логор. Они су јој наредили да најпре баци једно дете у реку. Двоумила се. Можда ће, ако баци…
РТРС, 1.5.2017, Обиљежене 22 године од страдања Срба из Западне Славоније
Београд: Парастос за Србе страдале у акцији „Бљесак“ У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 22 године од српског страдања у Западној Славонији у хрватској војно-полицијској акцији „Бљесак“, након чега су у Ташмајданском парку положени вијенци на споменик Србима страдалим у ратовима на простору бивше…
Политика, 30.4.2017, Обележена годишњица страдања Срба у логору Јиндриховице
ЈИНДРИХОВИЦЕ – Годишњица страдања у логору Јиндриховице у Чешкој Републици у Првом светском рату, где лежи 7.100 Срба и 189 Руса, обележена је одавањем почасти и полагањем венаца у маузолеју -спомен костурници страдалим Србима. Државна делегација Србије одала је почаст страдалим Србима у Јиндриховицама, месту где је у Првом светском…
Не заборављамо – Памтимо
![Институт за истраживање српских страдања, 30. 1. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: КОСОВО ИЛИ КО ПОРИЧЕ ИСТИНУ II [In memoriam 29.1.2012]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11163-350x200-no.jpg)
Институт за истраживање српских страдања, 30. 1. 2023, Предраг Р. Драгић Кијук: КОСОВО ИЛИ КО ПОРИЧЕ ИСТИНУ II [In memoriam 29.1.2012]
II
Албанија или ко скрива истину
Последњи је час да се заустави вишевековни етноцид и државна асимилација обесправљених и незаштићених Срба у Албанији. Заговорници владавине права у томе виде испуњење цивилизацијских тековина као што у томе осведочавају демократизацију албанске нове државе и њеног сврставања у заједничку фамилију европских народа.
Нова политика у Албанији не може се свести на помирење две албанске групације – Тоска и Гега – као и вера, муслиманске и католичке, већ мора доживети суштински преображај прекидом политике државног терора и брисања вишевековног постојања и б[...]
РТРС, Срна, 3.11.2020, Напад на српске цивиле у Бравницама - злочин без казне већ 25 година
Тужилаштво БиХ ни 25 година од убиства више од 80 српских цивила у избјегличкој колони, коју су у селу Бравнице код Јајца напали припадници Хрватске војске, није подигло оптужнице против одговорних за овај ратни злочин.
На српске цивиле, који су се у избјегличкој колони у аутобусу и запрежним колима повлачили из Доњег Вакуфа, 13. септембра 1995. године отворена је ватра у селу Бравнице код Јајца, наводи се у репотражи Бирна о заборављеним ратним жртвама.
Марјана Зељко имала је непуних 15 година када се пред сами краја рата са породицом у избјегличкој колони повлачила из Доњег Вакуфа. Док[...]
PokretzaOdbranuKosovaiMetohije.rs, 26. 11. 2023, Митра Рељић: „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“
У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“. Рецензенти књиге су: проф. др Јелица Стојановић и проф др Бранислава Дипларић. У склопу књиге објављен је и резиме на руском (преводилац Верица Шево) и енглеском језику (Љиљана Тубић). Коректору и састављање регистра појмова урадио је Бранислав Карановић. Штампање ове књиге финансирао је Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
Зачеци угрожавања идентитета и интегритета српског језика на простору данашњег Косова и Метох[...]
СРНА, 1.6.2017, Масакр у Ледићима. у коме су убијане и бебе, и даље без опужнице
До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела. Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин - клањем, вјешањем или гушењем
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 1. ЈУНА /СРНА/ - У селу Ледићи, код Трнова, у суботу, 3. јуна, биће обиљежено 25 година од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села.
Припадници муслиманских снага су у јуну 1992. године мучки убили српске цивиле - најстарија жртва Иконија Васић имала је 92 године[...]
РТРС, Срна, 25.8.2021, Преминула Боја Лалић - посљедњи свједок усташког злочина код Ливна
На православном гробљу у ливањском селу Велики Губер данас је сахрањена Божана Боја Лалић, удата Радета /92/, посљедњи свједок усташког злочина на Огњену Марију 1941. године када је у јаму Равни Долац код Ливна бачено 218 живих Срба.
Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је да је Божана Лалић живјела мученичким животом, али пуним праштања јер је остала у Ливну и послије тога што је преживјела, а остала је и у овом посљедњем рату.
Према његовим ријечима, љубав према родној груди била је јача од свега.
- Боја је била посљедњи живи свједок преживљеног пакла 1941. године. У јами Равни Дола[...]
