За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 24.8.2016, Оригинални Степинчеви дневници су у Загребачкој надбискупији
ЗАГРЕБ, 24. АВГУСТА /СРНА/ – Оригинални дневници загребачког надбискупа Алојзија Степинца власништво су Загребачке надбискупије, док се дигитализовани досије Степинца може користити у Хрватском државном архиву, речено је Срни из те установе. Дневници су заштитно снимљени на микрофилм, а чувају су у Постулатури Алојзија Степинца, на Капитолу у Загребу, наводи…
Тања Колунџија: Српске жртве геноцида – Бравско
From: Tanja Kolundzija <tanjakolundzija@> Date: 2016-08-24 13:30 GMT+02:00 Subject: Srpske žrtve genocida To: srpski.memorijal@gmail.com U leto 1941. godine u mestu Bravsko kod Ključa streljani su mnogi, a među njima i moj deda po ocu Kolundžija Simo koji je živeo u selu Cimeše ( Bjelaj ), kog Vrtoča, opština Bosanski Petrovac, …
Удружење логораша Јасеновац, 24.8.2016, Петриција Скупштини РС за усвајање Декларације о геноциду
Од: Udruzenje logorasa Jasenovac <logorasi4145@gmail.com> Датум: 24. август 2016. 09.44 Наслов: Peticija UDRUŽENJE LOGORAŠA I POTOMAKA „JASENOVAC“ – BEOGRAD Savski trg br.9/IV, 11000 Beograd, Republika Srbija; tel: +381 64 2259 323 e-mail: logorasi4145@gmail.com Поштовани, Овим Вас обавештавамо да је УДРУЖЕЊЕ ЛОГОРАША И ПОТОМАКА „ЈАСЕНОВАЦ“ – СИСТЕМ ЛОГОРА ГЕНОЦИДА У НДХ…
Блиц, 22.8.2016, Исповест сведока геноцида у Доњој Градини: „Лежали су као снопље жита, једни преко других“
Међу малобројним живим сведоцима који памте страдања јасеновачких логораша је Ненад Вукић (82), из села Доња Градина код Козарске Дубице. Његова кућа је поред тополе ужаса, на којој су усташе НДХ током Другог светског рата вешале заточенике. За време церемоније обележавања 75. годишњице геноцида у Јасеновцу и Доњој Градини, која…
Др Момчило Диклић: Степинац планирао покатоличавање Србије
Рехабилитација Алојзија Степинца представља почетак рехабилитације НДХ, а институције међународне заједнице су пред великим испитом и морале би бити забринуте за приједлог канонизације овог кардинала који долази из Хрватске, гдје се десетине хиљада поздрављају нацистичким поздравом, упозорава историчар Момчило Диклић. – Историчар Момчило Диклић у интервјуу Срни истиче да је…
Глас Српске, 19.8.2016, Антић: У Јасеновцу до 700.000 жртава, готово 90 одсто њих били су Срби
Београд – Број страдалих у Јасеновцу, усташком концентрационом логору највећем на Балкану, креће се до 700.000, а готово 90 одсто страдалих били су неспорно Срби – рекао је историчар Чедомир Антић.Он је додао да фрапантно звуче изјвештаји њемачких генерала, у којима се помиње да се број жртава православне вјере у…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 4. 7. 2024, Др Зоран Станковић – могао да каже и да докаже
Ми смо у нашој земљи веома незадовољни неким одлукама које су судска већа у Хагу донела, то се пре свега односи на ослобађајућу пресуду Насеру Орићу. Ако би погледали моје изјаве, описе повреда, начин убијања људи у Сребреници и околини од стране јединица Насера Орића, та пресуда је срамна. Ја то могу да кажем и да докажем.
Ријечи су ово покојног др Зорана Станковића, патолога, генерал-мајора, великог човјека о којем је снимљен велики филм “Свједок” аутора Дениса Бојића, који је у сриједу навече премијерно приказан у Бањалуци.
Ријечи су дио једног од бројних Станковићевих свједочења у Ха[...]
Глас Српске, СРНА, 15. 3. 2023, Сарајевски егзодус: Слобода нема цијену
Сребреница - Не прихватити губитак слободе и не остављати јуначке кости да се над њима непријатељ свети - биле су основне мисли и циљ сарајевских Срба након закључивања дејтонског мира, којим је шест одбрањених сарајевских општина припало под муслиманску, односно власт Федерације БиХ.
Нису сарајевски Срби имали Арсенија Чарнојевића да их поведе ка слободи након потписивања Дејтонског споразума. Одлуку су донијели сами.
Десетине породичних и појединачних одлука брзо се претворило у јединствену одлуку српског народа сјеверозападно од Сарајева, да напусти одбрањена огњишта и крене у неизвје[...]
![Срби у БиХ, 5. 7. 2017, Априлски рат: БАТАЉОН ПРОТИВ ДИВИЗИЈЕ - Срцем на челик [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13296-350x200-no.jpg)
Срби у БиХ, 5. 7. 2017, Априлски рат: БАТАЉОН ПРОТИВ ДИВИЗИЈЕ - Срцем на челик [из Архиве]
Обревши се 14. априла код Мркоњић Града IV батаљон Школе резервних официра бивше Југословенске војске прихватио је неравноправну битку с XIV оклопном дивизијом Хитлеровог Вермахта. Због чега је тај јуначки и, по много чему донкихотски чин, потискиван у заборав?
Један (ђачки) батаљон – против (једне) оклопне дивизије! Зар се и то негдје догодило? Који батаљон и која дивизија? Зар је и то могуће?
Да, сасвим је могуће. Јер реалиста је, кажу, само онај ко вјерује и у немогуће. Јунаци наше мале приче, ђаци-поднаредници IV батаљона ШРО пјешадије бивше Југословенске војске били су управо такви: без[...]
Вечерње новости, 8. 9. 2013, Гучево – прва битка Броза и Драже
После 99 година у рововима где се 7. септембра 1914. одиграла Дринска битка, најстрашнија у 1. светском рату. Кота 708, гробница јунака који су 55 дана одолевали аустроугарској офанзиви, скривана је од Србије.
Бескрајне изукрштане пруге ровова, земуница и кратера из Првог светског рата протежу се и после 99 година дуж гребена подрињских планина Гучева, Борање и Јагодње, природног грудобрана западне Србије. На тим висовима, од Гучева до Мачковог камена, 7. септембра 1914. године почела је најстрашнија битка Великог рата, током друге аустроугарске офанзиве. Бранећи вис Еминове воде и коту 708[...]
СРНА, Спутњик, 16. 4. 2023, Моја Русија у Србији: Кавкаски орах израстао на Авали из гроба црвеноармејца
У новој епизоди „Моје Русије у Србији“ водимо вас на Авалу, на место где из гроба црвеноармејца расте кавкаски орах.
Октобар 1944. воде се последње борбе за ослобођење Београда у Другом светком рату. Раме уз раме са српским борцима боре се и војници Црвене армије, из свих делова бившег Совјетског Савеза.
Било је и добровољаца са Кавказа. У џепу су, често, носили нешто да их подсећа на родни крај. Један је у џепу носио орах. Погинуо је на Авали, а из његовог шињела никло је дрво – кавкаски орах. И данас је ту, скоро осам деценија касније, као живи споменик из Другог светског рата.
Исто[...]
