За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИСКРА, 16. 8. 2016, Изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем подофициру Првог светског рата
У галерији Дома ратних војних инвалида у Београду отворена је изложба о Момчилу Гаврићу, најмлађем војнику, а потом и подофициру Првог светског рата. Припремљена и организована с Музејом Јадра из Лознице, изложба ће трајати до 27. августа. Посетиоци ће моћи да виде више десетина фотографија и факсимила докумената о дечаку…
Иван Миладиновић: СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Ниска мржње дужа од века
Да ли се могу заборавити злочини Јужних Словена из 1914. године? После првих операција, опште разочарaње у „браћу“ преко Дрине, Саве и Дунава. За јунаштво у рату против Србије, Хрват из Билећe добио титулу барона МНОГИ и најдобронамернији пријатељи Србије склони су да повремено упозоре да заборавимо прошлост, да заборавимо…
Вечерње новости, 14.8.2016, Српским хумкама у Македонији вечни починак
Ускоро комплетирање регистрације војних меморијала, споменика, спомен-обележја у Македонији. У току обнова костурница на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима… КОСТУРНИЦА у којој почивају земни остаци војника страдалих у борбама на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима и Пресецима током Другог балканског рата, узидана испод спомен-школе у селу Доња Цера, у општини Македонска Каменица,…
Вести, 12.8.2016, Заборав пут у нова страдања
Последњих недеља у листу „Политика“ води се жучна полемика између челних људи Српског меморијала и в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду Вељка Ђурића Мишине о потреби да Србија добије место за имена свих српских жртава у 20. веку. Један од актера те преписке, иницијатор и председник Скупштине Друштва…
Политика, 12.8.2016, Миливоје Иванишевић: Изливи неистина и мржње Вељка Ђурића
Поводом текста Вељка Ђурића Мишине „Зашто пљују на мене из ’Српског меморијала’” Својим текстом у јучерашњој „Политици”, у којем се непримереним речником жали, „Зашто пљују на мене из ’Српског меморијала”, Вељко Ђурић Мишина највише је рекао о себи самом. Али, он то, очигледно, не схвата, јер је велика његова жеља…
Tihomir: Pismo
Fri, Aug 12, 2016 at 1:43 PM To: info@srpski-memorijal.rs Од: Tihomir Предмет: Pismo Садржај поруке: Poštovani, Ovim mailom želim da Vam iskažem svoju podršku u ideji i nastojanju da se od zaborava otrgne sve stradanje našeg naroda tokom XX veka. Srdačan pozdrav
Не заборављамо – Памтимо
Стање ствари, Антикварне књиге, 31. 5. 2021, „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића и Луј Кордије
Милан Јовић пронашао је у Паризу писмо које је Стеван Јаковљевић, српски професор, књижевник, ратни официр и писац познате Српске трилогије, писао професору Лују Кордијеу
ко у данашње време претражите шта интернет знао о Лују Кордијеу (Louis Cordier), наћи ћете врло мало података, скоро ништа. Чак ни француска Википедија нема чланак о њему. Постоји његов имењак Луј Кордије, француски геолог рођен у XVIII веку, али он нас овом приликом не интересује. „Наш“ Луј Кордије написао је књигу Victoire éclair en Orient 15-29 septembre 1918 или у преводу Муњевита победа на Истоку у којој аргументовано т[...]
Вечерње новости, 19. 7. 2024, ПОЧАСТ ВОЂИ КУРИЏИНЕ БУНЕ: У Билишанима Доњим код Обровца, откривена спомен-плоча попу Петру Јагодићу, српском народном прваку из Далмације
Поводом 320 година од Буковачке или Куриџине буне у Далмацији, када је православни свештеник Петар Јагодић Куриџа дигао народ против млетачке власти, на његову родну кућу у Блишанима Доњим код Обровца постављена је спомен-плоча.
Иницијатива за постављање обележја које подсећа на значајан, али скрајнут део наше прошлости потекла је од Милорада С. Кураице из Суботице, а родом из Плавна.
- Петар Јагодић рођен је у Буковици око 1666. Био је свештеник у Цркви Светог Петра и Павла у Биовичином Селу, која сада прославља пет векова постојања. Пре 320 година у борби за права српског народа стао ј[...]
СРНА, 8. 11. 2023, Сјећање на жртве усташких злочина у селима паљанске општине
Манифестација "Новембар - мјесец дугих ножева", поводом 80 година од усташких злочина у Раковцу, Јеловцима и околним селима у паљанској општини, гдје су усташе убиле 326 цивила од којих 143 дјеце до 14 година, почела је данас служењем парастоса за погинуле и нестале борце Војске Републике Српске у Цркви Успења Пресвете Богородице на Палама, те полагањем вијенаца на Централни споменик.
Служењу парастоса и полагању вијенаца присуствовали су припадници борачких категорија, демобилисани борци, народни посланик Ацо Станишић, представници града Источно Сарајево, општине Пале, представници Полициј[...]
Вести онлајн, 19. 7. 2023, Истина увек васкрсава
Прошле недеље, 16. јула, навршило се 77 година од смрти Генерала Драгољуба Драже Михаиловића, вође четничког покрета у Другом светском рату, кога је 1946. убио комунистички режим тадашње Југославије.
Многобројни потомци четника који данас живе у Аустралији, као и поштоваоци Михаиловићевог лика и дела, заједно са Српском Православном Црквом обележили су годишњицу његовог страдања низом скупова, помена и других церемонија у свим градовима на континенту.
Његово преосвештенство епископ аустралијско-новозеландски Силуан служио је помен ђенералу Дражи у „Чичиној колиби“, на имању манастира Све[...]
Политика, 10. 10. 2016, Филм о ресама на теписима може, о Дражи не може
ИНТЕРВЈУ: МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ, новинар и писац
Српска емиграција откупила више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону и предала је уреднику некадашњег часописа „Погледи” Милославу Самарџићу који се нада да ће његов документарац „Краљевина Југославија у Другом светском рату“, после пољске државне телевизије, откупити и РТС
Милослав Самарџић, уредник некадашњег часописа „Погледи” и аутор обимног дела „Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета” у пет томова, управо снима телевизијску серију „Краљевина Југославија у Другом светском[...]
