За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, Глас Српске, 22.4.2017, По први пут у Великом парку одата почаст убијеним Србима
Сарајево – Делегација Регионалне организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево и породица убијених резервиста ЈНА јутрос је у Великом парку у Сарајеву положила вијенац и одала дужну пошту осморици убијених припадника резервног састава бивше ЈНА из групе „Транспортер“. Ово је први пут да су породице…
Срна, РТРС, 21.4.2017, Владика Јован: Пробој Јасеновца – један од најбитнијих датума у српској историји
Београд – Његово преосвештенство владика пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк) рекао је да је 22. април 1945. године, када се посљедња група логораша пробила из Јасеновца, један од најбитнијих датума у српској историји када Срби треба да се окупе на том мјесту, које је симбол свеколиког страдања у Другом свјетском рату. Он…
РТРС, 20.4.2017, Промовисана књига „Усташки стожер за Босанску Крајину“
У Културном центру Бански двор у Бањалуци вечерас је промовисана књига „Усташки стожер за Босанску Крајину: студија Милана Вукмановића и избор из грађе“. Ова књига има велику историјску вриједност, јер је заснована на историјској грађи, чињеницама и свједочењима о усташким злочинима из тог времена, рекао је директор Архива Републике Српске…
СРНА, 20.4.2017, Положени вијенци на спомен-плочи Дражи Михаиловићу
ПЕТРОВО, 20. АПРИЛА /СРНА/ – Представници удружења „Ствараоци Републике Српске“ и Равногорског покрета положили су данас у Петрову вијенац на спомен-плочу ђенералу Дражи Михаиловићу, подигнуту на мјесту гдје је 20. априла 1941. године одбио да призна капитулацију тадашње војске. Представник „Ствараоци Републике Српске“ Миладин Недић рекао је новинарима да је…
Вечерње новости, 19.4.2017, Саво Штрбац: Узрок смрти – непознат
У родном селу Жегару код Обровца недавно је сахрањен Гојко Комазец (79). Његови посмртни остаци ексхумирани су 2013. са Градског гробља у Задру, а идентификовани по ДНК методи децембра прошле године, у Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу. Гојко је за време „Олује“ остао у својој кући у…
Магазин Седмица, 20. 4. 2017, ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Комунисти 1944. у Панчеву стријељали 72 пилота Краљевине Југославије
Био је 25. октобар 1944. године, када сам оца испратио за Панчево, не знајући да одлази у смрт. Недељу дана касније сазнали смо да су 72 пилота, са рукама везаним жицом, одведени на Стратиште код села Јабука, спуштени до Тамиша и ту стрељани. Дакле 72 пилота, све бољи од бољег,…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, Вечерње новости, СРНА, 6. 4. 2023, Годишњица њемачког напада на Краљевину Југославију 1941 - Служен парастос у Вазнесењској цркви
Нацистичка Њемачка је на данашњи дан 1941. године напала Краљевину Југославију и бомбардовала Београд.
Напад је услиједио без објаве рата Југославији, а нацистичке ваздушне снаге бомбардовале су Београд у више налета нанијевши огромна разарања и усмртивши скоро 4.000 људи.
Бомбардовање Београда почело је у 6.30 ујутро и тог, 6. априла 1941. године, напад је поновљен још три пута, да би 7. априла град био поново бомбардован, као и 11. и 12. априла пред долазак њемачке војске у град.
У бомбардовању је уништено скоро 50 одсто стамбеног фонда града, а међу уништеним објектима била је и Народна [...]
Стандард, 11.12.2017, Радован Калабић: Угушени глас Јанка Туфегџића (1907-1944)
Шта је био прави разлог због кога је Јанко Туфегџић после 1945. прогнан из српске књижевности
Даме и господо, Браћо и сестре,
Пре неколико година просветне власти у Србији избациле су из обавезне лектире Хајдук Станка. Прво издање најчитанијег романа међу Србима његов писац Јанко Веселиновић посветио је Николи Тесли, нашем несумњиво највећем и, уз Пупина и Миланковића, најпознатијем научнику. Осим духовне блискости, Теслу и Јанка су, као свештеничке синове, повезивали и њихови заједнички православни корени.
Свештенички син био је и Јанко Туфегџић, унук Јанка Веселиновића, чије дело вечерас [...]
Вечерње новости, 31.8.2017, Силан беше Јанковић Стојане
У храму Светог Ђорђа на Чукарици парастос поводом 327 година од смрти најславнијег српског ускока. Окупили се поносни потомци ускока из Равних Котара и Буковице на помену славном претку
По, шести пут, Срби пореклом из Равних Котара и Буковице, окупили у храму Светог Ђорђа у београдском насељу Чукарица. Окупили се поносни потомци ускока на парастосу славном претку Стојану Митровићу Јанковићу. Ускоку чије је јунаштво, и после 327 година од његове погибије, трајно записано на страницама српске историје. И, епске поезије. А, кога јунаштво уведе у народну песму, кажу стари, онда му је слава вечн[...]
Погледи, 6. 3. 2024, Пронађен гроб Дражиног сина Воје
Посмртни остаци Војислава Воје Михаиловића пренети су и сахрањени у манастир Дражевина код Вишеграда
Посмртни остаци Војислава Воје Михаиловића, млађег гина ђенерала Драже, пронађени су и сахрањени у Манастиру Дражевина код Вишеграда, преноси Србија, гласило Покрета српских четника Равне Горе, у броју од фебруара 2024. године.
Редакцију Србије о овоме је обавестио најстарији члан Месног одбора Кливленд Ранко Мајсторовић, чији је брат Никола, Дражин пратилац, такође сахрањен у Дражевини.
Ранко Мајсторовић пише: „У сукобу са партизанима код села Булози, 21/22. маја 1945. године, погинуо[...]
РТРС, 8.8.2021, Обиљежено 29 година од одбране Градишке од хрватске агресије
У Бок Јанковцу данас је обиљежено двадесет девет година од одбране Градишке од агресије Хрватске војске.
Код спомен-комплекса служен је помен и положени су вијенци.
Обиљежавању је, у име Владе Републике Српске, присуствовао министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Борис Пашалић, који је истакао да у Бок Јанковцу прије 29 година није одбрањена само Градишка, него и Република Српска.
Пашалић је поручио да не смијемо заборавити борце који су свој живот дали за одбрану Српске, али ни невино страдале жртве са ових подручја у Другом свјетском рату.
Он је нагласио да су Срби увијек[...]
