За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 10.8.2016, Александар Матановић: Шта неће Вељко Ђурић?
Поводом текста Вељка Ђурића „Попис жртава је посао државе, а не групе заљубљеника” На подизању Меморијалног центра српским жртвама геноцида у ХХ веку радимо, пре свега, зато што ниједна државна или било која друга институција на томе ништа није урадила. А већ деценијама се о томе говори. Све остане на…
Политика, 9.8.2016, Логор у Араду – Заташкавање истине
У аустроугарском логору за Србе у румунском граду Араду, где су заточеници пролазили кроз тешке муке, фотограф сликао само идиличне призоре па је тако монархија још пре једног века фотографију користила у политичке маркетиншке сврхе Фотографије логораша заточених у тврђави у Араду у Румунији, у време Првог светског рата, слате…
Јован Пејин: Узалудност лажног култа Алојзија Степинца
На челу Друге бискупске конференције, октобра 1941, био је загребачки надбискуп, а на том скупу су донете директиве и уредбе о преласку православних Срба или, како је проусташка елита говорила, „гркоисточњака”, у католичку веру Укидањем пресуде Врховног суда НР Хрватске из 1946. године због наводних правних недостатака оптужнице и пресуде,…
РТС, 4.8.2016, „Олуја“ је наставак геонцида из 1941 – др Животије Ђорђевић
Акција под кодним називом „Олуја“, 4. августа 1995, када су хрватске оружане снаге продрле на територију Републике Српске Крајине, и том приликом убиле више хиљада а протерале преко 200 хиљада Срба, представља наставак политике према српском народу у Хрватској који је спроводила Павелићева Независна Држава Хрватске 1941. године, став је…
Љубиша Стојковић: Породица Карић
From: <avax1000@ Date: 2016-08-03 21:32 GMT+02:00 Subject: Prijavljivanje zrtava To: srpski.memorijal@gmail.com Prijavljujem, Karic Ranka, poginuo 1916. pri povlacenju srpske vojske preko Albanije. Karic Filip, prvoborac, vodnik posavskig odreda prve proleterske brigage, poginuo u borbi 1943 u ispocnoj bosni. Pozdrav Ljubisa Stojkovic Sent from my iPhone
DIC Veritas, 3.8.2016, Navršila se 21. godišnjica stradanja Srba u agresiji hrvatske vojske na RSK u avgustu 1995. godine („Operacija Oluja“)
Četvrtog avgusta 1995. godine oružane snage Republike Hrvatske, uz odobrenje i podršku NATO, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog vijeća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na sjevernu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK). Agresija je…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 7. 4. 2013, Коминтерна је мајка и Европској унији
До каквих се закључака дошло на недавном скупу „Тито и ми“? Људи који се нападно заклињу у Европску унију, данас понављају титоистичке пароле и флоскуле
Титоизам доживљава ренесансу 33 године после Титове смрти и две деценије после крвавог распада СФРЈ.
- Парадоксално је то што људи који се нападно заклињу у ЕУ манипулишу титоистичким флоскулама о опасности од српског национализма и вредностима социјалистичке Југославије, које одавно нема - каже пуковник Драган Крсмановић, магистар историјских наука и виши архивиста, бивши начелник Војног архива и члан Института за стратегијска истраживања.
[...]
Глас Српске, СРНА, 28 .7. 2020, Масовна убиства Срба 28. јула 1941. године
Данашњи дан 1941. године остаће забиљежан као дан усташких покоља над Србима на подручју данашње БиХ - цијело љето те године обиљежено је масовним злочинима. У српским селима код Дувна /данашњег Томиславграда/ усташе су убиле 248 српских цивила.
Избијањем српског устанка (који је у доба комунистичких власти називан "партизанским устанком", мада су Срби чинили 90 одсто устаника) у Независној Држави Хрватској, којој је припала и данашња БиХ, смањен је интензитет усташких злочина у појединим регијама, али су покољи настављени.
Тако су 28. јула почели вишедневни масовни злочини над српским с[...]
Вечерње новости, 6.10.2021, Храну смо сакпљали на ђубришту: Нада Пешут Видовић не заборавља страхоте из мађарског логора Шарвар
Јесте да је прошло равно 80 година. Тачно је и да сам била дете. Али верујте, нема дана да не помислим на јесен и зиму 1941. године и месеце у мађарском логору Шарвар.
Свега се сећам, а највише страшног осећаја глади и прљавштине којом смо били окружени.
И страха. То се не да речима описати, нити се може заборавити.
Можда не постоје речи, али начин на који нам своја сећања на време интернације казује Нада Видовић, рођена Пешут, (86) из Алексе Шантића код Сомбора, глас пун тескобе и дубоки уздаси који упорно прекидају речи, много и недвосмислено говоре о свему ономе што су она и њени з[...]
![СРНА, 26. 8. 2022, Обиљежена 81 година од хрватског усташког терора над 406 Срба [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11851-350x200-no.jpg)
СРНА, 26. 8. 2022, Обиљежена 81 година од хрватског усташког терора над 406 Срба [Мапа]
Парастосом и полагањем цвијећа у Спомен-парку у Босанским Лужанима код Дервенте данас је обиљежена 81 година од страдања 406 жртава усташког терора над Србима лужанске парохије.
Обиљежавање су организовали Градска организација СУБНОР-а и Град Дервента уз покровитељство градоначелника Дервенте Милорада Симића, који је рекао да су Босански Лужани страдалничко село, као и околна села, што се показало кроз све ратове.
"Овдје је 405 православних душа окупљено, потоварени су у вагоне и одвезени у Славонску Пожегу. Да су нормална времена, данас бисмо одали почаст и положили вијенце на мјесту њи[...]
Frontal.rs, 4. 3. 2017, Православни храмови васкрсавају на Мајевици
Заслугом вјерника у последњих неколико година обоновљени су манастири и цркве на мјестима на којима су постојали у прошлости, а нестали, то јест рушени и срушени од стране окупатора.
Средњевијековне цркве и манастири на Мајевици приписују се углавном краљу Драгутину Немањићу сину краља Уроша I Немањића и Јелене Анжујске, познатијем као Сремски краљ. Његове задужбине су поред осталог манастири, Тавна, Папраћа и Ловница, а обновљени манастир Светог пророда Јеремије у селу Рожањ је постојао као метох манастира Тавне.
Доласком Османлија многе и цркве и манастири су уништени или[...]
