За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
058.ба, 9.4.2017, Сретен Митровић: Уз 75. годишњицу покоља у селима Милошевићи и Стари Брод
СЈЕЋАЊА МАРЕ ШАЛИЋ ЗА УЏБЕНИКЕ ИСТОРИЈЕ РОГАТИЦА – Један догађај који се трајно урезао у 92 године живота старице Маре Пајић, удато Шалић, која живи у селу Закомо код Рогатице, збио се у прољеће ратне 1942. у селу Милошевићи у кањону Дрине низводно од Вишеграда, када је десетак хиљада до…
Крвави Васкрс 1944: Енглези су Србе бомбардовали на Титов захтев
Убиjено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акциjе. Крвави Ускрс, како jе названо савезничко бомбардовање Београда 16. и 17. априла 1944. у коме jе погинуло више од 2.000 људи, дуго jе…
Вечерње новости, 14.4.2017, Сећање на ратнике код крајпуташа
Испред спомен-капеле са костурницом погинулим српским војницима из Првог светског рата у Удову, тик уз ауто-пут Скопље – Солун, у валандовској котлини, на крајњем југу Македоније, и ове године на Велики петак одржана је комеморација без верског помена регрутима, масакрираним уочи Васкрса, 20. марта према тада важећем Јулијанском календару 1915.…
СРНА, 12.4.2017, Навршиле се 72. године од пробоја Сремског фронта
БЕОГРАД, 12. АПРИЛА /СРНА/ – На данашњи дан прије 72 године извршен је пробој Сремског фронта, што је означило и окончање Другог свјетског рата на територији Србије. Државна церемонија полагања вијенаца и одавања државних и војних почасти биће одржана у 11.00 часова у Спомен-комплексу Сремски фронт у Адашевцима, код Шида,…
Танјуг, 12.4.2017, Вишеград: Откривен крст, спомен обележје подигнуто у знак сећања на Русе погинуле у редовима Војске РС
ВИШЕГРАД – У организацији Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Владе РС, Борачке организације РС и Општине Вишеград на узвишењу Стари град у Вишеграду данас је откривен руски крст, спомен обележје подигнуто у знак сећања на Русе погинуле у редовима Војске РС. Председник Председништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић је…
Вечерње новости, 11.4.2017, „НОВОСТИ“ САЗНАЈУ МУЗЕЈ ХОЛОКАУСТА: Три меморијала у три павиљона
Сваки меморијал у оквиру комплекса на београдском Старом сајмишту биће самосталан. Спомен јеврејским жртвама у Спасићевом, српским у немачком, ромским у Турском павиљону МУЗЕЈ Холокауста биће смештен у Изложбеном павиљону Николе Спасића, на Старом сајмишту, и имаће аутономију у оквиру меморијалног комплекса, потврђено је, за „Новости“, у Јеврејској општини Београд.…
Не заборављамо – Памтимо
![Епархија славонска СПЦ, 17.8.2018, Помен пострадалима у Слобоштини 1942. године [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p8149-350x200-no.jpg)
Епархија славонска СПЦ, 17.8.2018, Помен пострадалима у Слобоштини 1942. године [Мапа]
Молитвено сећање на 1368 мештана Слобоштине пострадалих од усташа током Крвавог августа 1942. године
У четвртак, 16. августа 2018. године, на празник Преподобних Исакија, Далмата и Фауста, благословом Његовог Преосвештенства Владике пакрачко-славонског г. Јована, с верним народом, свештенством и монаштвом, уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Антонића - пароха окучанског, протојереја Душана Ердеља из Холандије, протојереја Драгана Гаћеше - пароха слатинског, јереја Ђорђа Остојића - пароха даруварског и протођакона Милана Томашевића, у порушеном храму Преноса моштију Светог оца Никола[...]
Вечерње новости, 13.9.2020, Наше страдање и бол скривамо од себе и других
Репортер Новости у музеју Бањичког логора, посвећеном највећем казамату окупиране Србије
СРЕДИНОМ седамдесетих година прошлог века Музеј Бањичког логора обилазило је и по 40.000 људи годишње. Највише ђачких екскурзија. Данас не сврати више од 1.500 душа, а посета је додатно ослабила у време короне.
Многи који би и хтели да оду можда помисле да музеј не ради јер је трава често непокошена, а врата закључана. Наиме, поставка посвећена највећем концентрационом логору на тлу Србије у Другом светском рату, у ком је било заточено више од 23.500 људи, ради само четвртком, петком и суботом од 10 [...]
Слободна Херцеговина, 3.6.2016, Дан за историју – 6. јун 1941: Херцеговци почели први устанак у поробљеној Европи
Приближава се шести јуни, значајан датум у српској историји, посебно оној која се односи на Босну и Херцеговину. Заморили смо се различитим датумима када су дизани устанци у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, Македонији..,званично је у БиХ и Хрватској деценијама признаван двадесет седми јули! А да ли је баш тако било?
Крст на камену који је у оковима је дело архитекте из Београда Предрага Ристића. Такав крст постоји још на гробу Христову а оковала га је због пропадања царица Јелена. Симболише спас народа на камену.
Ове године се по седамнаести пут прославља у [...]
СРНА, 15.12.2022, Промовисане књиге и одржан округли сто о Јездимиру Дангућу
БРАТУНАЦ, 15. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У Кравици код Братунца данас је одржана промоција романа Јездимира Дангића Наше тамновање и Глад и тамница који говоре о страдањима и тамновању припадника Младе Босне које је Аустроугарска осудила за припрему и учешће у атентату на престолонасљедника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву.
О романима, објављеним између два свјетска рата и Дангићевом животу и стваралаштву, као и недаћама његове породице, говорили су професор српског језика и књижевности Миленка Илић, Дангићева кћерка Нада и историчар Вељко Ђурић Мишина, бивши директор Музеја жртава[...]
![Вечерње новости, 13. 6. 2019, Злочин у Велици: Убијено више од 500 људи [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19678-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 13. 6. 2019, Злочин у Велици: Убијено више од 500 људи [Мапа]
Нови подаци Стручног тима за утврђивање истине о геноциду у Велици код Плава. Величани дошли до докумената СС дивизије "Скендербег"
СТРУЧНИ тим Невладиног удружења "Клуб Велика" за утврђивање истине о геноциду у селу Велика 28. јула 1944. године, истраживачким радом дошао је до нових података о злочину о ком се дуго ћутало, а који је по размерама један од највећих у Другом светском рату. Прикупљен је велики број фотографија насталих тог кобног датума, које ће бити изложене од 27. до 29. јула у месту у ком су злогласне СС дивизије "Принц Еуген" и "Скендербег" уз помоћ вулнетара и балиста из [...]
