За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Искра, 31. 8. 2024, Владимир Умељић: Срби, а не Турци су разорили византијски Цариград!
„Међународна заједница истих вредности“ нас увек изнова задужује, поред осталог и просвећивањем, помаже нам да се ослободимо наших јефтиних и провидних митова, као нпр. оног о Косовском боју 1389. Тако смо са хрватске стране већ сазнали да су се тада заправо Хрвати борили против Османллија и њихових српских услужника, да…
СРНА, 30. 8. 2024, Смолућа: Сјећање на јунаке и спас 7.500 Срба из непријатељаког обруча [Мапа]
Молитвом, сузама и сјећањем на јунаке који су пробојем спасили 7.500 људи из српских села Смолућа, Тиња и Потпећ из тромјесечног непријатељског обруча муслиманско-хрватских снага у Бијељини је данас обиљежено 32 године од херојске операције Војске Републике Српске „Смолућа“. Вера Јовић је у мржњом окованој Смолући изгубила оца и брата,…
РТ Балкан, 30. 8. 2024, Дан када је убијен Сава Шумановић: „Наш сликарски ђак кога смо због нечисте крви стрељали“
Стрељати човека без икакве кривице не указује да су власт били преузели болесни људи, већ да је негација права Срба на постојање била стандард друштвене свести усташког покрета и НДХ. Стрељати уметника српског порекла пониклог у загребачкој сликарској школи може да значи и додатно уклањање сведочанства да и српска нација…
Н1, Бета, 28. 8. 2024, Заштићени сведок на суђењу Тачију о убиству 25 Срба у пећини Волујак и притвору у Малишеву
Тужиоци специјалног суда у Хагу наставили су данас, исказом заштићеног сведока иза затворених врата, извођење доказа против бившег вође ОВК Хашима Тачија и саоптужених за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998-99. године. Заједно са Тачијем, за злодела над Албанцима, Србима и Ромима у више од 40 притвора ОВК,…
Глас Српске, 27. 8. 2024, Одлазак Маре Маловић, свједока ужаса Јасеновца
У Бањалуци је у 87.години преминула Мара Маловић, логораш Другог свјетског рата. Рођена је 1937. године у Међувођу код Козарске Дубице, а као петогодишња дјевојчица заробљена на Козари и одведена у логор Јасеновац, а потом у дјечије логоре Церовљане, Сисак и Јастребарско, које је формирала Независна Држава Хрватска. Мара Маловић…
СРНА, 26. 8. 2024, Лужани: Обиљежене 83 године од страдања 405 Срба од усташке руке [Мапа]
У Спомен-парку у Лужанима код Дервенте обиљежене су 83 године од страдања 405 Срба из насеља Босански и Нови Лужани, Костреша и Барице, које су убиле усташе, а овом приликом откривена је скулптура „Мајка“ висока 2,5 метра. Скулптуру, вајара Вујадина Малешевића, открили су замјеник градоначелника Синиша Јефтић, предсједник СУБНОР-а Борислав…