За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 3.8.2016, Василије Ђ. Крестић: Шта хоће Вељко Ђурић?
Текстом Чему замајавање јавности с пописом српских жртава, који је објављен у Политици 28. јула, Ђурић жели да осујети рад на попису пострадалих Срба у двадесетом веку. Он признаје да је такав попис неопходно обавити, па да је и сам покушавао да оргaнизује рад на том послу, али да његов…
Јовица Плавишић: Радни логор, рудник, Коњшчина
Од: Jovica Plavšić <jovicaplavsic@> Датум: 01. август 2016. 19.52 Наслов: Српске жртве Коме: srpski.memorijal@gmail.com Мој прадеда, по мајци, КЕЏИЋ М. ЖИВАН (Добановци, 16.4.1853. године – Коњшћина, Хрватска, 11.7.1915. године) интерниран је 1914. у радни логор (рудник) Коњшћина крај Марије Бистрице у Хрватској. Тамо је и умро од последица тешког рада…
Јулија Омербеговић: Моји преци, деда по оцу и по мајци
From: Julija <omejul@> Date: 2016-07-31 15:12 GMT+02:00 Subject: Srpske zrtve 20 veka To: srpski.memorijal@gmail.com Postovani, zelim da se u srpske zrtve 20 veka upisu zrtve: moji preci deda po ocu i po majci. Dmitrovic Petar, ubijen 1941. godine u Glinskoj crkvi od strane ustaskih zlocinaca. Iza Petra su ostali supruga…
Б. Симоновић: Крвави пир усташа на Огњену Марију: Уз благослов Степинца клали и новоренђчад
На данашњи дан пре 75 година, 30. јула 1941, на Огњену Марију, усташе су у Ливну и околини, направиле велики покољ Срба и починиле злочине који по бездушности и свирепости превазилазе сва њихова злодела у Другом светском рату, почињена с благословом католичке цркве и ових дана помилованог и рехабилитованог загребачког…
СРНА, 30.7.2016, Почетак краја постојања Срба у ливањском пољу почео 30. јула 1941. године
БЕОГРАД, 30. ЈУЛА /СРНА/ – Предсједник Управног одбора Удружења „Огњена Марија Ливањска“ Гордана Достанић изјавила је за Срну да је покољем Срба у Ливањском пољу прије 75 година почела завршна фаза у вишевјековном настојању оних који су жељели да Срби трајно нестану са тог подручја. Она је нагласила да ће…
РТРС, 30.7.2016, Београд: Служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у НДХ
У Цркви светог Марка у Београду први пут је служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Одржавање парастоса иницирало је Удружење Срба из Хрватске, уз подсјећање да је од формирања НДХ њен државни програм био да буде етнички чиста, а усташе су у бројним…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 7.7.2017, Саво Штрбац: Злочин на Миљевачком платоу
Епилог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца
ХРВАТСКА војска је 21. јуна 1992. напала положаје крајишке територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша. Био је то други напад храватских снага на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК, и први после повлачења ЈНА из "авнојевске" Хрватске.
Епилог тог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца, од којих је већина масакрирана после заробљавања. И уместо да тела погинулих врате породицама, хрватске власти наређују крајишким заробљеницима да их баце [...]
СРНА, 3. 8. 2024, Српска памти - Рајчевић: Дивосело симбол уништења Срба у Хрватској
Српско село Дивосело код Госпића један је од симбола етничког чишћења Срба у Хрватској – оно што је у том селу 1941. године започео шеф Независне Државе Хрватске (НДХ) Анте Павелић завршио је 5. августа 1995. године предсједник Хрватске Фрањо Туђман – у Дивоселу више нема никога, изјавио је Срни некадашњи професор у Госпићу Миле Рајчевић.
"Дивосело је пред Други свјетски рат имало 3.000 становника, а данас нема никога. Оно што су започели Павелић и НДХ, довршио је Туђман и етнички очистио. У моме Дивоселу више нема никога", рекао је Рајчевић поводом 29 година од етничког чишћења Срба које ј[...]
Политика, 12. 6. 2023, Прича из Великог рата - Ја сам, мајко, Живојин
„Добисмо брашно, порцију на три војника. На шаторском крилу закувасмо га кишом која лије као из бакрача. Вењом наложисмо ватру, запретосмо хлеб у пепео и задремасмо”, описао је ратник из Санковића код Мионице, страдање кроз Албанију 1916.
Чачак – Стојим пред својом кућом у ноћи, и стрепим. „Да ли су моји живи?” На мени француска униформа, шлем, карабин, две бомбе. Дрхтим али куцам на врата и чујем мајчин глас: „Ко је?” Војник, рекох, отвори. На прагу спазих мајку, три сестре и најмлађег брата. Сестра Зорка полете у загрљај, кличе: „Живојине, брате...” Пољубих мајку у руку и образ. Ноћас је [...]
ИН4С, 18. 3. 2023, Говор Владике Николаја Велимировића (1880-1956) у катедрали Светог Павла у Лондону, на Видовдан 1916. (67 година од упокојења) Видео
Свети Николај Велимировић је на Видовдан, у катедрали Светог Павла у Лондону, 1916. године одржао говор за памћење.
„Господо и пријатељи!
Дошао сaм из Србије, из eвропске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду Архиепископу кентерберијском, који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла, пред његовим Величанством краљем Џорџем Петим и најугле[...]
![Глас Српске, РТРС, 7. 7. 2024, Годишњица славне битке: Козара синоним за храброст и страдање [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21142-350x200-no.jpg)
Глас Српске, РТРС, 7. 7. 2024, Годишњица славне битке: Козара синоним за храброст и страдање [Мапа]
ПРИЈЕДОР - На Мраковици се обиљежава 82. година од Битке на Козари, симбола страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа у Другом свјетском рату.
Парастос код спомен-крста служило је свештенство Епархије бањалучке, а на Централном споменику положени су вијенци и цвијеће.
- Народ и борци Козаре су симбол ослободилачке епопеје. Поема "Стојанка мајка Кнежопољка" Скендера Куленовића написана је за један дан и ноћ. Инспирисала га је трагедија Козарчана. Мајка Стојанка је мајка Југовића. Свако наше Кнешпоље је свето Косовоско поље - истакао је на обиљежавању предсједник СУБ[...]
