За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Блиц, 10.4.2017, Нишлија преживео три логора и има само једну поруку
Слобода је поред здравља највеће богатство. Много је тешко када те туку и малтретирају без разлога, када си гладан и жедан, када знаш да не смеш да се предаш и будеш кукавица. Човек може да издржи и више него што мисли: Владимир Јовановић (93) Тако за „Блиц“ прича Владимир Јовановић…
Вечерње новости, 4.4.2015, Жртве НАТО агресије на СРЈ: Марија Тошовић из Мердара – Моја Бојана, најмлађа жртва НАТО бомбардовања, би сада имала 16 година
Исповест Марије Тошовић из Мердара, којој су НАТО бомбе убиле ћеркицу и супруга Божину. Преживела пакао у седмом месецу трудноће Мала Бојана Тошовић, из Мердара, ове године би напунила шеснаест година. Али, тек што је проходала и почела да изговара прве речи, са оцем Божином, почетком априла 1999. године, настрадала…
Недељник, 8.4.2017, Правни поредак НДХ: Час анатомије зла
Пише проф. др Борис Беговић Усвајање расних закона у НДХ није била пука имитација нацистичких, нирнбершких закона, већ је постојао висок степен аутономије у том злокобном послу Ретке су научне конференције које почињу минутом ћутања. Овај минут је дуго трајао. С једне стране је владала туробна атмосфера због теме конференције,… Политика, 7.4.2017, Саво Штрбац: Злочин и казна
Недавно су медији у региону пренели вест да је сnлитски Жупанијски суд неправоснажно осудио на по две године затвора Дамира Боршића (61), бившегуправника војног затвора Кулине у Шибенику, и Мирослава Периша (53) некадашњег чувара у истом затвору због ратног злочина над цивилним становништвом. Злостављања су се догађала од 21. маја…
Глас Српске, Срна, 9.4.2017, Академик Василије Крестић: Важно извући поуке из прошлости
Београд – Академик Василије Крестић оцијенио је поводом 76 година од оснивања Независне Државе Хрватске /НДХ/ да је за српски народ изузетно важно да извуче поуке из прошлости да би знао с ким има посла и како да се понаша, али не да би заоштравао односе са Хрватском већ да…
Блиц, 8.4.2017, Обележена 213. годишњица боја на Чокешини
У Чокешини код Лознице данас је обележена 213. годишњица од чувеног боја који је вођен између српских устаника и турске војске. Центар за културу „Вук Караџић“, локална самоуправа, месна заједнице и манастир Чокешина, организовали су свету архијерејску литургију, парастос и пригодан културно-уметнички програм у којем су учествовали група певача КУД…
Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 4. 8. 2024, Помен за паљанске Србе убијене у логору Крушчуца [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21662-350x200-no.jpg)
СРНА, 4. 8. 2024, Помен за паљанске Србе убијене у логору Крушчуца [Мапа]
У Крушчици код Витеза у Федерацији БиХ данас је служен помен за 74 логораша, становника општине Пале, које су усташе звјерски убиле у ноћи између 5. и 6. августа 1941. године.
Парастос за убијене Паљане служио је парох травнички отац Горан Живковић, саопштено је из Борачке организације општине Пале која је организовала служење помена за невино убијене Србе у усташком логору Крушчица.
Из паљанске Борачке организације наводе да помен није позив на освету, већ отимање од заборава.
Помен су увеличали и чланови патриотског удружења "Источник" Лазар Шкобо са историјским часом и бесједом, ка[...]
РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежено 28 година од страдања Срба у Новом Граду и Сводни
Мост спаса - овај назив мост који повезују Нови Град и Двор добио је, јер је преко њега у августу 1995. године прешло више од 100 хиљада Срба са Кордуна, Баније и Лике, бјежећи пред хрватском војском. За шест цивила, које су погинули у нападу хрватске авијације на избјегличку колону, у Сводни код Новог Града служен је помен.
Непрегледну колону изморених и протјераних српских цивила из Лике, Баније, Кордуна и Далмације, осмог августа у Сводни, бомбардовали су хрватски авиони. Пред ракетама хрватских авиона, животе су спасавали Срби из Крајине, али и становници Сводне. Милка Жујић прича да јо[...]
Дан, 26.2.2018, Откривена масовна гробница код Никшића: 300 цивила бачено у јаму
Након пуних 76 година сумњи и скривених прича преживјелих голготе Другог свјетског рата и њихових потомака репортери „Дана“ потврдили су постојање масовне гробнице у близини Никшића. По први пут од суровог злочина, који је у континуитету трајао више од годину, тајну јаме безданице у мјесту Дубраве изнад никшићког села Шуме екипа „Дана“ открила је фотографијама посмртних остатака страдалих.
Након што је „Дан” објавио језиве фотографије из злогласне јаме од којих се леди крв у жилама, очекује се реакција тужилаштва и полиције како би се јама истражила, а остаци страдалих били ексхум[...]
Политика, 1. 8. 2019, Живот Срба римокатолика у Дубровнику у књизи о Мати Грацићу
„Срби католици су ретко добијали признања од Србије, мада су због српства све жртвовали почев од високих функција у аустроуграској администрацији, властелинских и сталешких повластица, развијених и уносних трговачких послова, па и живота. Ризиковали су и хапшења и прогоне”, каже Предраг Савић
Адвокат Предраг Савић и историчар Саша Недељковић написали су књигу „Госпар Мато Грацић: Настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику”, коју је објавила „Народна просвета”, у којој кроз биографију адвоката др Грацића, прате судбину Срба католичке вере у 19. и првој половини 20. века.
Књига, коју д[...]
Политика, 28.6.2021, Предраг Тодоровић: Исправљена неправда према Љубомиру Мицићу
Обележено пола века од смрти оснивача и покретача часописа „Зенит” и зенитизма, јединог аутентичног покрета српске авангарде
Tачно пола века од смрти Љубомира Мицића, 14. јуна 2021, на недавно обновљеном гробу на Новом гробљу, одржан је помен покојном Мицићу и његовој Анушки, супрузи, верном пратиоцу и приљежном сараднику, која је преминула у марту 1961. Тим чином заокружена је прича о обнови њиховог гроба, завршеној управо ове 2021. године великих годишњица српске авангарде: 100 година од покретања часописа „Зенит” фебруара 1921. и покрета зенитизма, и пола века од Мицићеве смрти. „Зенит” [...]
