За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Танјуг, РТС, Политика, 6.4.2017, Трагедија Народне библиотеке није била случајност
Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије обележен је у Холу испред Централне читаонице националне библиотеке, као спомен на уништавање културе једног народа, али и позив суграђанима на сећање и одговорност. Министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже да је непријатељ знао шта ради и да трагедија Народне библиотеке није…
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
РЕЗИМЕ: Предмет разматрања у реферату ТРЕЋИ МИРОВНИ УГОВОР У ИСТОМ ВЕКУ ИЛИ ДЕЈТОН 1995. су људски губици српске нације током 20. века и оружаних сукоба који су претходили потписиваљу појединих мировних уговора. Први мировни уговор који су представнци српског народа потписали склопљен је по окончању Великог рата 1918. године у…
СРНА, 3.4.2017, Кад душа умре
Мостарац Јездимир Ијачић преживио је два логора – 1941. и 1992. године. Мучен је и понижаван, али за те ужасе никада није добио никакву надокнаду, већ му је речено да је случај „застарио“. ТРЕБИЊЕ, 3. АПРИЛА /СРНА/ – Јездимир Ијачић /86/, као десетогодишњи дјечак преживио је усташки логор Глина и…
Savo Štrbac: Rubrika „Kidnapоvani“
Baljci su poveliko krajinsko selo sa oko 600 duša, uglavnom Srba. Smješteno je u opštini Drniš, blizu ratom uspostavljene granice između Krajine i Hrvatske. Baljčani su život prilagođavali ratnim prilikama. Vojno sposobni muškarci već treću godinu brane Krajinu, dok nejač, žene i starci obrađuju polja i čuvaju stoku. Baljačka polja…
Глас Српске, 3.4.2017, Стравични злочини у Мркоњић Граду оковани неправдом
Бањалука – За злочин почињен над 181 српском жртвом 1995. године у Мркоњић Граду још нико није одговарао, иако је приликом ексхумације убијених у марту и априлу 1996. о злочинима сачињена обимна документација и уз доказе прослијеђена свим надлежним институцијама. Од отварања масовне гробнице у којој су биле жртве страдале…
КМ Новине, 3.4.2017, НОВИ САД: Отварање изложбе „Хероине у балканским и Првом светском рату“
У Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у среду 5. априла 2017. године, у 19 часова, поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, биће отворена изложба под називом “ Хероине у балканским и Првом светском рату „. Аутори изложбе су Предраг Павловић и Алекса Зарев из Удружења ратних добровољаца…
Не заборављамо – Памтимо
![Восток, РТС, 3. 6. 2016, Милостиви руски Царе, помози! [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17192-350x200-no.jpg)
Восток, РТС, 3. 6. 2016, Милостиви руски Царе, помози! [Фото]
"Моја војска стоји данас пред најжалоснијим свршетком. С надом и уверењем да ће се на јадранском приморју снабдети и реорганизовати на миру уз обећану помоћ савезника, ја сам је превео преко албанских и црногорских планина. Ништа од обећаног што је потребно за издржавање и реорганизацију овде нисмо нашли ..." - тако је регент Александар Карађорђевић отпочео писмо које је децембра 1915. године упутио руском цару Николају Другом Романову.
Српски војници су очекивали да ће у Скадру наићи на магацине са храном и да ће њиховој муци, после пређених скоро 500 километара пешке, напокон доћи крај. Т[...]
РТ Војводине, 14.6.2018, Обележена годишњица битке на Кошарама
ДЕБЕЉАЧА - На данашњи дан пре 19 година завршена је битка за Кошаре. У борбама које су трајале три месеца погинуло 108 припадника Војске Југославије. Државна церемонија у част погинулих војника организована је у Дебељачи родном месту Тибора Церне југословенског војника који је погинуо на Косову и Метохији. ...
На споменик Тибору Церни у Дебељачи положени су венци у знак сећања на војнике погинуле у реону карауле Кошаре.
Њих су напали терористи са Косова, Војска Албаније и НАТО, а борбе су трајале од априла до јуна 1999. године.
"Обележавамо сећање на њихову младост и храброст. Захваљу[...]
Погледи, 27.1.2018, Петровданска блокада – професор Миливоје Трнавац
Сажетак:
Немачка операција Моргенлуфт („Јутарњи ваздух“), у народу названа Петров(дан)ска блокада, изведена је од 12. до 22. јула 1943. године, у простору Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника, са циљем да се уништи Штаб Драже Михаиловића. Непосредан повод за операцију био је четнички збор одржан 13. јуна 1943. у селу Гојна Гора. Како се операција завршила безуспешно, Немци су у знак одмазде спалили Каменицу (онда пожешка, данас у општини Горњи Милановац), убили једанаест, односно убили и заробили 455 (или 453) лица, махом сељака, које су одвели у логор на Бањици и касније већину стрељали ка[...]
![Спутњик, 30. 8. 2023, Охрид: Обележје покоља 400 српских кадета из 1915. године префарбано црвеном бојом уз потпис ВМРО [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16539-350x200-no.jpg)
Спутњик, 30. 8. 2023, Охрид: Обележје покоља 400 српских кадета из 1915. године префарбано црвеном бојом уз потпис ВМРО [Мапа]
У току повлачења српске војске према Албанији, у зиму 1915. године, код манастира Св. Наум, војска Краљевине Бугарске заробила је 400 кадета и голобрадих питомаца ђачке чете, узраста од петнаестак година. Спровели су их до села Рамне, крај Охрида, и ту их - болесне, изнемогле, измрзле и измрцварене од тешког марша, мучки побили
Лане постављену таблу као подсетник стравичног покоља, на остацима срушеног меморијала са костурницом „Четири стотине - 1915“ код села Рамне, надомак Биљаниних извора, крај Охрида, подигнутог 1925. на месту где су бугарски окупатори убили 400 српских кадета, недавно [...]
СРНА, 27.12.2915, Владика Хризостом: СПЦ ће отргнути од заборава српска стратишта
ДОБОЈ, 27. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом изјавио је данас у Добоју на обиљежавању 100 година од интернације Срба у добојски логор да ће се Српска православна црква борити да сва српска стратишта буду отргнута од заборава.
Владика Хризостом напоменуо је да је добојски логор, први цивилни концентрациони логор искључиво за православне Србе из централног и источног дијела Босне, Аустро-Угарска плански осмисила да би тај простор био ослабљен од српског елемента.
Епископ зворничко-тузлански задовољан је што ће на мјесту некадашњег логора бити из[...]
