За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 2.4.2017, У Вишеграду се гради крст посвећен руским добровољцима
Вишеград – На брду Град у Вишеграду у четвртак, 6. априла, биће подигнут руски крст посвећен руским добровољцима, рекао је Срни предсједник Предсједништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић. „На дан руских добровољаца 12. априла планирано је откривање крста“, рекао је Васић. Васић је рекао да је крст висок пет и…
Политика, 28.3.2017, Ђуро Ђукић: Трагедија која се не завршава
Пренос посмртних остатака Срба страдалих у Хрватској касни четврт века, а кад се то догоди гаси се и последња нада Рат је завршен одавно, али још увек није расветљена истина о томе шта се заиста дешавало на ратиштy у Хрватској, посебно када је реч о страдању Срба. И после 22…
Афера, 19.3.2017, МИЛИВОЈЕ ИВАНИШЕВИЋ: Сарајево је највећи логор за Србе
Оно што су проживљавали Јевреји у варшавском гету током Другог светског рата, проживљавали су Срби у Сарајеву од 1992. до 1995. Двадесет и две године након Дејтонског споразума, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, духови на овом делу Балкана се не смирују. Ратне варнице из бошњачког дела Председништва…
РТРС, СРНА, 26.3.2017, Обиљежавање 25 година од злочина над Србима у Сијековцу
У Сијековцу код Брода данас се обиљежава 25. годишњица злочина над Србима које су убиле регуларне снаге Хрватске, заједно са паравојним муслиманско-хрватским формацијама из тадашње Републике БиХ. Његово преосвештенство епископ зворничко–тузлански Хризостом поручио је након служења парастоса у Цркви Свете великомученице Марине у Сијековцу, код Брода, да је свако сјећање…
Политика, 24.3.2017, Машиновође Горан и Бобан сведоче о масакру у Грделичкој клисури
![Грделички мост са спомен обележјем By Petar Milošević (Own work) [CC BY-SA 3.0 (http://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0)], via Wikimedia Commons, са дозволом аутора](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2017/03/grdelicka-klisura-sa-spomen-obelezjem-f-vikimedija-petar-milosevic-218x150.jpg)
Костић и Микић сећају се да је прва ракета погодила други вагон воза – локомотива је буквално поскочила и одвојила се од остатка композиције. Друга је погодила друмски мост, трећа трећи вагон, а четврта опет мост… Ниш – Возите, и само пазите када сте на мостовима. Ову реченицу коју су…
Вечерње новости, 24.3.2017, Саво Штрбац: Случај једне тужбе
Хрватској је крајем фебруара уручена групна тужба за накнаду штете коју су Срби, Роми и Јевреји претрпели на подрушју НДХ током Другог светског рата. Ради се о спору који је маја прошле године покренуло седам особе пред Окружним судом у Чикагу тражећи за жртве, њихове наследнике и родбину одштету у…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 17.9.2018, ПРОБОЈ СОЛУНСКОГ ФРОНТА: За претке Тамо далеко 1918-2018
У Херцег Новом у понедељак је отворена изложба посвећена пробоју Солунског фронта
ДО 25. септембра трајаће у Херцег Новом, а потом ће бити представљена и у Котору, у галерији "Солидарност" изложба "Тамо далеко 1918-2018". Поставка посвећена стогодишњици пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата отворена је у Херцег Новом у градском музеју "Мирко Комненовић" у организацији Матице Бока и сарадњи са порталом ИН4С, Удружењем за неговање традиције и културе ваљевског краја и агенцијом Типон.
Председник херцегновске подружнице Матице Боке Мирко Мустур истакао је да су славне стр[...]
Portal Novosti, 5. 5. 2023, Komemoracija za žrtve Danice
U organizaciji VSNM-a Koprivničko-križevačke županije održana je komemoracija za sve stradale u nekadašnjem zloglasnom ustaškom logora Danica kod Koprivnice. Među 5.600 logoraša bilo je 2.830 Srba, 812 Jevreja, 502 Hrvata i 125 Roma
U organizaciji Vijeća srpske nacionalne manjine Koprivničko-križevačke županije, uz saradnju koprivničke i velikopoganačke parohije, 29. aprila, na području nekadašnjeg zloglasnog ustaškog logora Danica kod Koprivnice, održana je komemoracija za sve nevino stradale.
Molitveni pomen u kojem su učestvovali predstavnici vijeća srpske nacionalne manjine iz Prigor[...]
ИН4С, 22. 3. 2023, Св. 42 мученика Момишићка
Двојица свештеника учитеља и њихових четрдесет ђака (дјеце парохијана, међу којима већина из тамошњег братства Поповића) живи су спаљени 1688. године у цркви Св. Георгија у данашњем подгоричком насељу Момишићи, од војске скадарског Сулејман-паше, у знак одмазде због више пораза, које је претрпила османлијска војска тих мјесеци од брдских племена, нарочито од Куча.
Њихове мошти су сакупљене и похрањене под Свети Престо цркве Св. Георгија под Горицом. Кроз читаво вријеме турског ропства, мошти су почивале у овом храму, све до 1936. године, када су са великом чашћу и народном Литијом пренијете[...]
РТРС, Срна, 17.7.2021, Билећа: Помен ђенералу Дражи, бисте командантима Бабићу и Ковачу
У Билећи је данас, поводом 75 година од мученичког страдања, служен помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, а у билећком Равногорском парку постављене су двије бисте - команданту Шпири Бабићу и војводи Сави Ковачу.
Помен Михаиловићу служен је у Храму Светог Саве у Билећи, у присуству начелника општина Билећа и Гацко Веселина Вујовића и Огњена Милинковића, организатора скупа Билећког четничког одреда и бројних грађана.
Предсједник Одбора за обиљежавање 75 година од мученичког страдања ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића и једини живи легитимни четнички војвода Славко Алексић из Билећ[...]
Вечерње новости, 3. 8. 2022, ЗАГРЕБ БИ ДА ИЗБРИШЕ ГЕНОЦИД ПО СВАКУ ЦЕНУ: Академик Василије Крестић о прогону и злочинима над Србима у Хрватској и јазу између два народа
МНОГО је догађаја и проблема у хрватско-српској прошлости који ремете односе и на другачији начин се сагледавају и оцењују.
"Олуја" и "Бљесак" ће сигурно остати забележени и служити као камен спотицања у тумачењу тих догађаја. Те акције су још дубље продубиле јаз између Срба и Хрвата.
"Бљесак" и "Олују", Хрвати славе као велику победу, а Срби као трагедије свог народа и међунационалних односа. Они још више ремете односе, који су, иначе, поремећени зато што се на различите начине тумачи геноцид. Хрвати би по сваку цену да избришу геноцид. Ако то не могу, онда би да смање број жртава. Они имај[...]
