За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 22.7.2016, Крестић: Хрвати досљедни у антисрпској политици
БЕОГРАД, 22. ЈУЛА /СРНА/ – Члан Српске академије наука и уметности /САНУ/ Василије Крестић оцијенио је да одлука суда у Загребу да поништи пресуду Алојзију Степинцу из 1946. године због сарадње са усташким режимом, показује да су Хрвати досљедни у антисрпској и антиправославној политици. Крестић је навео да одлука загребачког…
СРНА, 22.7.2016, Санда Рашковић Ивић: Ревизија историје увреда за жртве
БЕОГРАД, 22. ЈУЛА /СРНА/ – Судска одлука којом је поништена пресуда загребачком надбискупу Алојзију Степинцу покушај је ревизије историје и ослобађање свих одговорних за злочине извршене на територији Независне државе Хрватске и увреда за жртве, изјавила је предсједник Демократске странке Србије /ДСС/ Санда Рашковић Ивић. Она је истакла да је…
СРНА, 22.7.2016, Штрбац: Очекивана одлука загребачког суда о Степинцу
БЕОГРАД, 22. ЈУЛА /СРНА/ – Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је да је одлука суда у Загребу да поништи пресуду кардиналу Алојзију Степинцу за сарадњу са усташким режимом, јасна порука Србима да су у Хрватској национални хероји и свеци сви који су довели до „рјешавања српског питања“…
ИН4С, 21.7.2016, Документарни филм о жртвама Ораховца „Трагом истине – где су“? [Видео]
Ових дана обележава се годишњица напада терористичких група шиптарских сепаратиста које су своје прве урбане нападе започеле у Ораховцу и ту и оставиле за собом велики број жртава, претежно цивили, њих преко 100, пишу Км Новине. Како се наводи у тексту који је урађен по документарном филму, терористи „ОВК“ се…
Политика, 19.7.2016, Свету се мора рећи истина о Србима [Мапа]
Да би дошло до помирења, починиоци злочина морају бити кажњени – каже Кнут Флувик Торесен, мајор норвешког батаљона који је 2004. зауставио Албанце код Чаглавице Кнут Флувик Торесен је норвешки историчар и мајор са дугим службовањем у иностранству. Две године био је норвешкој мировној мисији у Републици Српској и Сарајеву,…
Младен Анђелић: Пријава несталих лица
ДРУШТВО ЗА ПОДИЗАЊЕ МЕМОРИЈАЛНОГ ЦЕНТРА ЖРТАВА ГЕНОЦИДА У 20. ВЕКУ 11000 В Е О Г Р А Д Ул. Змај Јовина бр. 15 ПРЕДМЕТ: Пријава о несталим лицима Поштована Господо! Позивом на чланак објављен у ПОЛИТИЦИ од 12.06. т.г. достављам податке како следи: 1./ АНЂЕЛИЋ (Јефта) БЛАГОЈЕ , рођен 24.…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 1. 7. 2024, Душан Крцуновић: Тираномахијска побуна ’Младе Босне‘
Посматрано географски и историјски, Жабљаку припада привилегија обиљежавања 110. годишњице сарајевског атентата изложбом која је посвећена Гаврилу Принципу и Младој Босни, коју је приредио бриљантни балканолог др Милош Војиновић. Са ове прозрачне висине Старе Херцеговине и ове трезвеноумне временске дистанце боље се сагледавају, узајамно освјетљавају и разумијевају далекосежни догађаји из прошлости и вријеме у коме живимо.
У коментару на пјесму „Здравица“, Милош Црњански – који је и сам био близак организацији Млада Босна – пише „да нас је Принцип повезао боље него што смо били повезани“. Т[...]
Вечерње новости, 13. 12. 2023, ТУКЛИ СУ МЕ ДОК МИ НИСУ СЛОМИЛИ РУКУ: Миленко Милановић, један од 600 заточеника логора "Високо", о тортурама у овом казамату
ПОКУПИЛИ су нас 20. јуна 1992, у породичним двориштима. Пун нас је камион, а нико није проговарао ни реч.
Гледали смо престрашено како горе српске куће у насељу Почиште. Стигли смо у Високо, у касарну "Ахмет Фетахагић", где је пре почетка рата била ЈНА. Стражари су викали: "Излазите, мајку вам четничку, брже!" Тукли су нас ногама, рукама, кундацима. Одвели су нас у подрум, без светла и прозора...
Ова сећања Миленка Милановића су жива, иако је прошло више од 30 година откако је био заточен у казамату у Високом, названом "Изолациони логор за Србе", који је у овом граду формирала муслиманск[...]
Глас Српске, СРНА, 12.7.2018, Служен парастос Србима убијеним на Петровдан 1992. године у Залазју
Сребреница - У селу Залазје код Сребренице данас је служен парастос код спомен-костурнице страдалима у два посљедња рата, прислужене су свијеће за 69 Срба убијених на данашњи дан 1992. године и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом обиљежавања 26 година од великог српског страдања у сребреничкој општини.
Цвијеће на спомен-обиљежје положили су изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић, делегације Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Удруже[...]
СРНА, 22. 8. 2018, 27 година од убиства цапрашких Срба
Данас се навршава 27 година од убиства 15 и рањавања више десетина српских цивила у цапрашким селима на подручју Сиска, за које нико није кривично одговарао, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Из "Веритаса" подсјећају да су 22. августа 1991. године у раним јутарњим часовима, припадници МУП-а и зенги у транспортерима са ознакама ЈНА протутњали кроз српска села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани насумице пуцајући на локално становништво, а да су их у њиховом крвавом походу зауставили мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву[...]
Вести онлајн, 17.11.2020, Судбина девојчице из јаме: Побише нас наши, прве комшије…
Уз Мару Лалић, удату Јурић, која је била најмлађа од свих четрнаесторо преживелих из јаме Равни Долац на Динари, а умрла је у Банатском Деспотовцу пре три године, и недавно преминулу Милицу – Милку Бошковић, удату Маљковић, Божана – Боја Лалић, удата Радета је сада једини још живи сведок из живе гробнице на Динари.
Још се вије у свом дому у Губеру код Ливна. Сама и чемерна, добрано загазила у десету деценију живота, али одатле није хтела чак ни кад су наследници оних који су њу некада мучили и бацали у јаму деведесетих година прошлог века почели да јој звецкају оружјем око врата, кад су почел[...]
