За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика,Танјуг, 17.3.2017, Годишњица мартовског погрома на Космету
КОСОВСКА МИТРОВИЦА – Парастосом и полагањем венаца и цвећа страдалим, данас је у Косовској Митровици обележено 13 година од мартовског погрома на Косову и Метохији и упућена јасна порука да су Срби решени да остану на Косову. Чланови породица убијених у Митровици и њихова родбина, представници владине Канцеларије за КиМ…
Београдски форум за свет равноправних, 16.3.2017, ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На дан 24. марта навршава се 18 година од почетка агресије НАТО пакта на Србију и Црну Гору (СР Југославију), у којој је учествовало 19 земаља. Агресија је извршена грубим кршењем Повеље Уједињених нација и основних принципа међународног права, и представља злочин против мира и човечности. Она ће касније послужити…
Борка Ђука: Две пријаве
Borka Djuka Thu, Mar 16, 2017 at 10:25 AM Reply-To: To: info@srpski-memorijal.rs Од: Borka Djuka <> Предмет: Prijava zrtava Садржај поруке: Drugi svetski rat 1942. godine iz sela Pokoišta, opština Konjic od kuće je odveden Milan (Kalajđija) Iveza, po priči rođen je 1918. godine, od majke Petre. Bio je oženjen…
Влада РСК у прогонству: Тужба против Хрватске у Америци
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ 11000 Београд, Змај Јовина 15 Тел. 063/495-051, vladarsk@gmail.com Бр. 36/17 – 14. III – 7525 (2017) ДЕЛЕГАЦИЈА ЕУ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ Авенија 19а, Владимира Поповића 40/V Нови Београд: Teл: +381.11.3083200 Факс: +381.11.3083201 E-mail: delegation-serbia@eeas.europa. ТУЖБА ПРОТИВ ХРВАТСКЕ У АМЕРИЦИ Поштовани представници Европске…
СРНА, 14.03.2017, Премијерно приказан филм о страдању у Подрињу
БАЊАЛУКА, 14. МАРТА /СРНА/ – У оквиру манифестације „Дани сјећања“ вечерас је у бањалучком мултиплексу „Палас“ премијерно приказан филм „Злочин без казне“, аутора Слађане Зарић, који говори о злочинима почињеним над Србима из средњег Подриња током посљедњег рата. Филм је рађен у документарно-играној форми, кроз реконструкцију догађаја бави се појединачним…
Политика, 14.3.2017, Јелена Церовина: Лек за усташофилију
Чудила се ових дана хрватска председница Колинда Грабар Китаровић што се придаје значај паради усташа и поклицима „За дом спремни” који су се недавно орили са загребачког Трга бана Јелачића. Уместо тога, каже, „требало се згрозити на шестој или седмој страници неког листа или у десетом минуту дневника”. Да је…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 28.8.2021, Ратне и поратне ране адвоката Радомира
„Данас је потписан мир између нас, Бугарске и Аустрије. Тако је бар по форми завршена крвава трагедија која је почета 17. јуна 1913. године. Безбројне жртве не би биле скупе и излишне кад би оне могле научити доцнија поколења да буду паметнија и да не чине лудости какве смо ми чинили. Да ли ће тако бити тешко је рећи, али су изгледи врло, врло рђави. Изгледа да ће наши потомци нас претећи својим безумљима, као што смо ми претекли наше претке. Фатални пут изгледа да само у том правцу води...“
Ове реченице је на крају свог дневника из Великог рата записао Радомир Милаћевић (1888‒1971), адвокат [...]
СРНА, 16. 8. 2023, Рогатица: Сужен парастос и положен вијенци код спомен-костурнице
У Рогатици је данас, у оквиру обиљежавања Дана и крсне славе општине, код спомен-костурнице служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским и црногорским војницима пострадалим у борбама 1914. у Великом рату на ширем подручју ове општине.
Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић изјавио је новинарима да у овој спомен-костурници почивају посмртни остаци 59 идентификованих лица, те да се ту налази и велики број некомплетних скелета погинулих у Првом свјетском рату у тадашњем рогатичком срезу.
Према његовим ријечима, данас је служен парастос српским и црногоским војницима стра[...]
РТРС, Срна, 26. 10, 2023, Прошло 30 година од злочина над Србима на Казанима
Прошло је 30 година од свирепих злочина над сарајевским Србима које су припадници такозване Армије БиХ убијали, а затим бацали у јаму на Казанима на обронцима Требевића изнад Сарајева.
Званично је из неприступачне јаме извучено 29 лешева, а сумња се да је број жртава већи јер су убијени цивили посипани кречом и постоји неколико слојева који никада нису ископани.
Сумња се да је у јаме на Требевићу од 1992. до 1995. године бачено више од стотину тијела убијених Срба из Сарајева.
Србе су убијали припадници 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ, којом је командовао предратни сарајевски [...]
Срна, Глас Српске, 2.8.2015, Одржан парастос за 5.500 Срба и 50 Јевреја страдалих у Шушњару
Сански Мост - Полагањем вијенаца и служењем парастоса у Шушњару, општина Сански Мост, данас су обиљежене 74 године од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја које су убиле усташе на Илиндан 1941. године.
Свету литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту и парастос за страдале на Шушњару служио је владика бихаћко-петровачки Атанасије.
Владика Атанасије је у обраћању поручио да је најважније да овај догађај и жртве на Шушњару не буду заборављени.
"Ове жртве заслужују достојно и видљиво обиљежје, а најдостојније је православни храм, капела у чијој би унутрашњости била исписа[...]
Вечерње новости, 21. 9. 2024, Оца задавили столњаком, а Светомира одвели: Будимир Миленковић 25 година трага за братом кога су киднаповали Албанци на Косову
НА ОЧИГЛЕД моје деветогодишње сестричине, тог 2. августа 1999. године мучки ми је убијен отац Момчило, а брат Светомир је киднапован. Ево 25 година не знам каква му је судбина. Имао је 38 година, био је наставник у Музичкој школи у Приштини. Отац је био пензионер. Никоме нажао нису учинили. Једноставно, отац није хтео да напусти Космет, ни Приштину, хтео је да га сахранимо овде, поред мајке.
Овако за "Новости" говори Будимир Миленковић из околине Ниша, родом из Приштине. Успео је да пронађе посмртне остатке оца, а судбина брата, Светомира Миленковића још је непозната.
- Тај крвави дан не заб[...]
