За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика: Тата, шта ће бити са нама – Геноцид над Србима у Сарајеву (10)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Колико je тај човјек зла поднио, то само он зна. Гину му најдражи, он нас све тјеши. Taj човјек не зна да мрзи и послије свега, испричао је Мирко Влашки Из сведочења Мирка Влашког, радника „Фамоса“ сазнајемо Долази 10. септембар 1994.…
Политика: Затвор „Сунце“ и подрум без светла – Геноцид над Србима у Сарајеву (9)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Мој бивши ученик Агић каже: „Ево га мој професор, ћетник, пошао да бјежи, сад ћемо му ноге поломити“, сведочи инжењер ПТТ-а Славко Шибалија Б. М. Н. (70) пекар, у наставку свог сведочанства испричао је: Осетио сам само јак блесак и бол у ушима…
Frontal.rs, 4. 3. 2017, Православни храмови васкрсавају на Мајевици
Заслугом вјерника у последњих неколико година обоновљени су манастири и цркве на мјестима на којима су постојали у прошлости, а нестали, то јест рушени и срушени од стране окупатора. Средњевијековне цркве и манастири на Мајевици приписују се углавном краљу Драгутину Немањићу сину краља Уроша I Немањића и Јелене Анжујске,…
РТРС,11.03.2017, Братунац: Сјећање на егзодус сарајевских Срба
У Братунцу је обиљежена 21 година од егзодуса сарајевских Срба који су након потписивања Дејтонског мировног споразума напустили своје домове. Њих 20 000 доселило се у Средње Подриње, већином у Сребреницу и Братунац. Обиљежавање егзодуса, почело је синоћ Академијом сјећања, а на братуначком гробљу данас су положени вијенци и служен…
Политика: Користе нас као живи штит – Геноцид над Србима у Сарајеву (8)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Сабина нас je жестоко тукла и псовала нам четничку мајку, говорила како смо ми муслиманке силовали. Кад би се она уморила, настављали би војници, испричао је Милан Боројевић Милан Боројевић у свом сведочанству наводи: Одводе нас на прву линију у Ступник. Послије, кад…
Печат, 10. 3. 2017, Хелсиншки одбор амнестира Хитлера и Павелића
Преносимо текст који је поводом прилога Бранке Михајловић за Радио „Слободна Европа“ под насловом „Уклањање Недићевих трагова у злочину холокауста“ објавило удружење „Јадовно 1941“ Пише Никола Милованчев У прилогу, у изјавама саговорника ауторице текста, има више историјских неистина. Међутим, кључан је један навод, срж свега. То је изјава Соње Бисерко,…
Не заборављамо – Памтимо
![Срби у Бих, RadeLikicBlog, 4. 1. 2018, Милисав Семиз – Заборављени херој београдског неба [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24478-350x200-no.jpg)
Срби у Бих, RadeLikicBlog, 4. 1. 2018, Милисав Семиз – Заборављени херој београдског неба [из Архиве]
На данашњи дан прије 74 године, један млади Херцеговац сјео је за команде ловачког авиона ИК-3, винуо се пут небеских висина над Београдом и заслужио да уђе у легенду. Међутим, суд историје често неоправдано заобиђе јунаке и препусти их забораву.
Ово је прича о том младом Херцеговцу Милисаву Семизу, ваздушном асу и човјеку који је у краткотрајном Априлском рату 1941. године оборио четири њемачка авиона, те тако постао најуспјешнији пилот Краљевине Југославије.
Подаци о његовом породичном поријеклу врло су штури. Зна се да је рођен у Љубушком 1912. године, гдје је завршио основну школу. С[...]
![СРНА, 1. 8. 2023, Служена литургија побијеним Србима из Челебића у љето 1941. [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15571-350x200-no.jpg)
СРНА, 1. 8. 2023, Служена литургија побијеним Србима из Челебића у љето 1941. [Мапа]
На спомен-гробљу на Барјаку у селу Челебић код Ливна данас је служена литургија за Србе из овог и околних села које су побиле хрватске усташе у љето 1941. године.
На спомен-гробљу на Барјаку сахрањено је више од 300 жена и дјеце побијених у челебићкој школи, док су тијела мушкараца бачена у јаму Бикуша изнад села.
Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је Срни да је 1941. године 405 људи на најсвирепији начин побијено из Челебића и околних села.
"Заклани су, побијени на други начин, а неки су и живи бацани у јаму Бикушу", рекао је Црепуља, који је служио литургију Ливањским новомученици[...]
Б92, РИНА, 27.6.2021, Оца су му стрељали Немци, а тек после 80 година га је сахранио
Милош Оташевић је сахранио оца после 80 година, Радивоја су Немци стрељали у Другом светском рату.
Милош Оташевић из Горњег Милановца тек после осамдесет година достојно је сахранио свог оца Радивоја ког су Немци стрељали 1942. године. Од Другог светстког рата му се изгубио сваки траг, а Радивојева мајка Љубинка по савету свештеника сину је 1949. године подигла споменик у селу Љутовница иако се тада није знало где се његови посмртни остаци налазе.
"Чим је стигао ратни вихор мој отац се придружио четничким одредима, чак је заробио немачког курира и одузео му важна документа. Од тог момент[...]
Политика, 14.1.2018, Гвозден Оташевић: Батаљон смрти
Чачак – На ратним пољима Србије те 1914. они су били најлепши цветови и последња нада да ће својим младалачким жаром и беспримерним патриотизмом, који ће унети међу трупе искусних али изнемоглих ратника, разбити Поћорекову казнену експедицију и одбранити част своје земље...
о се и догодило. Када су напустили касарну у Скопљу и у беспрекорном реду изашли на улицу, маса света дочека их цвећем. Било је оних што нису могли да задрже сузе и јецај: „Одоше ђаци на фронт... Одоше ђаци у смрт...” Букети орошени сузама падају на поносне младиће, чији се бајонети и капларске звездице пресија[...]
СРНА, 17.6.1919, Николић: У костурници нису кости антифашиста, већ српских цивила
Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана Тројица 1943. године у Сребреници заједно са још 250 српских цивила, рекао је Срни да су комунистичке власти прикривале истину о овом злочину, иако је свима било познато да су снаге НДХ монструозно побиле српске цивиле на њиховим огњиштима.
Николић подсјећа да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, а у оближњем селу Залазје злочин је почињен дан касније, 15. јуна.
Он наводи да му је о тим злочинима причала комшиница Милена Јовановић која је скривена гледала шта усташе раде.
“У Сребреници су усташе 14. ј[...]
