За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима: Обележје жртвама послератног комунистичког терора
УДРУЖЕЊЕ ПОЛИТИЧКИХ ЗАТВОРЕНИКА И ЖРТАВА КОМУНИСТИЧКОГ РЕЖИМА ASSOCIAТION OF POLIТICAL PRISONERS AND VICПMS OF COMMUNIST REGIME Ваш знак: Наш знак: 56/16 Београд, 17.06.2016. Видиковачки венац 66 Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у хх веку Београд, Змај Јовина 15 Предмет: Предлог допуне садржаја Меморијалног центра српским жртвама геноцида…
Оточац: Име српске жртве из Другог светског рата
From: Вељко ЛАВрнић Date: 2016-06-18 15:15 GMT+02:00 Subject: IME SRPSKE ŽRTVE KOJA JE STRADALA U 2 SV. RATU To: srpski.memorijal@gmail.com Ilija Milete Varda Rođen 1904. u Srpskom polju, opština Otočac, Lika. Zarobljen 1941. u aprilu od strane ustaša i talijana i odveden u zarobljeništvo u Italiju. Imamo obaveštenje od Crvenog…
DIC Veritas, 20.06.2016, Zločin na Miljevačkom platou – 24 godine nema odgovornih
Dvadesetprvog juna 1992. godine Hrvatska vojska je napala položaje srpske teritorijalne odbrane na Miljevačkom platou u blizini Drniša, u kojem je preuzela kontrolu nad prostorom od 108 kvadratnih kilometara i 7 sela. Bio je to prvi veći napad vojnih snaga Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, nakon što je UNPROFOR…
Жртве из Пријепоља
From: Zagorka Komad Date: 2016-06-14 9:41 GMT+02:00 Subject: To: srpski.memorijal@gmail.com Poštovani, u skladu sa vašim pozivom, prijavljujem sledeće žrtve iz porodice nastradale u XX veku: 1. Ujak mog oca, Đerosim (orig. Jevrosim, Eufrosim) Špica iz Prijepolja, selo Miljevići, ubijen je u lovu od strane muslimanske milicije, pre 1914. godine; 2.…
Вуковар: Основни подаци о жртвама
Од: Zivan Stojsic Датум: 13. јун 2016. 15.51 Наслов: Основни подаци о жртвама Коме: srpski.memorijal@gmail.com Одазивајући се позиву на сарадњу који је „Политика“ објавила 12.06.2016. шаљем Вам основне податке о мојој мајци , мом деди и тетки , жртвама усташког геноцида. —————————————————- Василије Туцић , радник у млину. (1886 –…
Радован Дамјановић: Играно документарни Дубровник
Оно што није приказано на телевизији, није се ни десило. Сходно томе, оно што је на телевизији, сигурно се десило. Пратећи ову небулозну логику искривљеног огледала, државна телевизија нашег суседа производи псеудо-историјске филмове и серије, с’ очигледном идејом да лажи поновљене у бескрај морају на крају постати истина. Та рецептура…
Не заборављамо – Памтимо
Privreda.rs.ba, 28. 2. 2018, Морепловци у српским опанцима
Српска војска се после офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
У јесен 1915. године Савезници су одлучили да српску војску снабдевају преко Јадранског мора. Велика Британија је требало да ис[...]
![Глас Српске. 5. 2. 2024, Сјећање на усташки покољ у Поткозарју [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18733-350x200-no.jpg)
Глас Српске. 5. 2. 2024, Сјећање на усташки покољ у Поткозарју [Мапа]
Удружење грађана Козара у суботу обиљежава 82. годину од страдања српских цивила које су убиле усташе 5. и 12. фебруара 1942. године у поткозарским селима.
Након литургије, биће уприличен парастос и полагање вијенаца за убијене српске цивиле.
Предсјдник УГ "Козара" Зоран Милаковић рекао је за Глас Српске да се скоро седам деценије ћутало о покољу српских цивила у Поткозарју (Ивањској), Пискавици и Верићима.
- Нису се држали парастоси, људи су убијени на кућном прагу и сви су сахрањивани у своје двориште. Није постојало спомен обиљежје за исте, сада је завршено, а у том покољу у Другом[...]
Глас Америке, НСПМ, Фонет, 23.7.2021, Навршава се 22 године од злочина албанских терориста над Србима у Старом Грацку на КиМ
Навршава се 22 године од злочина над 14 Срба у Старом Грацку, код Липљана на Косову и Метохији.
Тог 23. јула 1999. године на својим њивама, док су скупљали жито 14 жеталаца, цивила, Срба је нападнуто и убијено, од стране припадника ОВК.
Злочин се догодио десетак дана по доласку међународних војника. Старо Грацко је било под контролом британских војника Кфора.
До данас починиоци нису пронађени и кажњени, подсећа Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији.
У Старом Грацку данас ће бити одржан парастос за 14 српских жетелаца којем ће присуствовати и директор Канцел[...]
Политика, 18. 11. 2012, Самог себе прогласио маршалом
Једна од потписаних диплома из које се види да је Јосип Броз себе прогласио маршалом пре него што је званично предложен за то звање
Већина хроничара живота и дела Јосипа Броза стварање његовог култа везује за шездесете године прошлог века, нарочито за Брионски пленум и разлаз с Александром Ранковићем.
Међутим, први трагови стварања култа, култа живог човека, култа Тита као богочовека, уочавају се још у Јајцу, за време Другог заседања АВНОЈ-а и у месецима који су следили.
Убрзо су почеле да ишчезавају песме које су певане о мртвим борцима Радету Кончару, Славиши Вајнеру Чичи, Баји Секулићу, [...]
Политика, 30. 12. 2023, Прича из Великог рата: Мијајло, брате, убиј ме, не могу више да се мучим
Из својих Кућана под Муртеницом млад оде Радиша Гојгић (1883–1968) да изучи за трговца у Пожеги. Радан и послушан, занат је завршио у дућанима пожешких газда, трговац постао.
А онда се заратило: прво против Турака за слободу неослобођених крајева, затим још жешће против Шваба за одбрану отаџбине. Од вредног трговца и домаћина Гојгић постаде неустрашив ратник. Овенчан Карађорђевом звездом, са четири тешке ране због којих је остао доживотни инвалид.
„Радиша је у турски рат пошао као на свадбене свечаности. Војници су се утркивали ко ће да изврши задатак, ко да се истакне. Никакав напор за [...]
