За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика: Натерали су ме да певам – Геноцид над Србима у Сарајеву (7)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Тукли су ме до изнемоглости. Поломили су ми ребра са десне стране. Сломили су ми десну руку. Туку по ногама, по бубрезима…Само сам чувао главу и трудио се да останем присебан, испричао је припадник ЈНА Б.М.Д. Припадник ЈНА Б. М. Д. даље сведочи: Мислим…
Политика: Да вам се затре семе – Геноцид над Србима у Сарајеву (6)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Почели су нас боцкати ножевима и посипати бензином да нас запале. Тражили су шибицу, говорећи: “Сви ће четници овако горети!“ – посведочио је Ш.Њ. Ш.Њ. сведочи: Стрпали су нас у “Тамић” предузећа „Хидроградња“ и повезли у сабирни центар у Електротехиичкој школи у…
Политика: Богу душу, Бог је неће – Геноцид над Србима у Сарајеву (5)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Ноћу су на четвртом спрату изгонили жене на ходник. Пун ходник жена, углавном млађих, има их више од 100. Неке су затваране и са дјецом. М.М.М. Прецизни механичар Л. М. Р. (33) сведочи: Трећи дан по нашем доласку тј. 09.05.1992. године у…
Радио Београд 2, 6. 3. 2017, Речено и прећутано: Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995 – Саво Штрбац и Миливоје Иванишевић
Бошњаци су прошле недеље, 1. марта, славили „Дан независности“, а босански Срби га се сећају као једног од најгорих дана у својој новијој историји. У српском делу Сарајева није било логора, нити муслиманских жртава, а на другој страни тела убијених Срба нису још ни повађена из масовних гробница. Поводом тога,…
Политика: Тучени до бесвести – Геноцид над Србима у Сарајеву (4)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Људи су умирали од удараца, од глади, од хладноће, од снајпера кад су их водили на присилни рад у град, сведочи Страхиња Живак Приликом посете британског министра иностраних послова Дагласа Херда, 17. јула 1992. године, догодио се за Сарајево карактеристичан случај. Опис тог… Вечерње новости, 5.3.2017, Бугарска окупација: Окупатори су хапсили и стрељали
Устанак у Топлици и Јабланици угрозио је стратегијски интерес окупатора на простору где су пролазиле важне саобраћајнице према Солунском фронту и Блиском истоку Пронађене црквене књиге, крштенице, банкарски записи, писма, наредбе, фотографије, школска документа, указују да је бугарски крајњи циљ био проширење сопствене територије на рачун Србије НАЈВИША војна и…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 11. 9. 2022, Далмацију, Црну Гору и Београд Симо Матавуљ спојио у једно - На данашњи дан
Средином 19. вијека у Далмацији, крунској земљи аустријског царства, град Шибеник, бисер Јадрана, био је под снажним културним утицајем раније вишевјековне млетачке управе. Красиле су га старе грађевине, међу којима и четири српске православне цркве: Св. Лукијана (1569), храм Часног крста (1600), црква Св. Спаса (1778) и Саборни храм Успења свете Богородице (1810).
Шибеник тад бијаше сједиште српских епископа далматинских и мјесто живљења значајног броја Срба, који су га одвајкада настањивали, међу њима и немали број оних познатих и признатих. Помињемо само неке: грофа Јована С. Симоновића,[...]
Политика, 1. 8. 2023, Ненад Кецмановић: Фатих ел Хасанеин брани Сарајево
Огроман новац није, дакле, адресиран на мултиетничке институције БиХ, него на муслиманску партију, конкретно на лидера СДА, а Алија је са личним овлашћењем слао курире, најчешће Хасана Ченгића, у Беч и онда распоређивао милијарде
Ко беше др Фатих ел Хасанеин? Не спомињу га ни у мејтефима и цивилним школама, ни на Башчаршији и џамијским харемима, ни на комеморацијама у Поточарима. А био је поред Алије, или чак изнад њега, један од најважнијих ликова у савременој тајној бошњачкој историји.
Како време одмиче, пада у заборав да су независну БиХ створили „Млади муслимани”, предвођени „робијаш[...]
Вечерње новости, 15. 7. 2023, Проналазак српског кодекса из XIII века: Међу пронађеним рукописима био је и Зборник попа Драгоља из XIII века - из Дневника академика Д. Медаковића
КАД мислим о минулим временима сетим се да сам у 1970. години доживео једно велико узбуђење.
ве је почело када ме је једне ноћи из Бохума позвао професор славистике Кристијан ван ден Берк, бивши католички свештеник са којим сам се упознао у Београду захваљујући Павлу Ивићу. Веома узбуђено, Ван ден Берк ми је саопштио да Павле Ивић или ја неизоставно морамо доћи у Бохум да прегледамо неке рукописе за које он мисли да су српски. Те књиге су понуђене на продају, а постоји опасност да оду у неку америчку библиотеку. О разговору сам одмах обавестио Свету Ђурића, управника Народне библиотеке. Как[...]
Манастир Црна Река, Отац Харитон – Новомученик црноречки
Поред моштију Светог Петра Коришког и воде Светог Архангела Михаила, још једна од светиња која из дана у дан као магнет привлачи све већу пажњу и долично поштовање поклоника, јесте гроб Преподобномученика Харитона – у наше време јављеног светилника људима и верног сведока Васкрслог Господа Христа
– Братство Манастира Црна Река
Тог 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је зауст[...]
Српска историја, 6. 6. 2022, Бранко Димовић Димески: 20 логора смрти за 20.000 Срба у Италији и Албанији
Велико страдање српске војске забележено је за време Другог светског рата, а велики број њих преко 20.000 хиљада одведен је у логоре у Албанији и Италији. У крајње нељудским условима у око 20 логора наши мученици су пролази кроз праву голготу.
Процес заробљавања и одвођења припадника Краљеве Југословенске војске у заробљеничке логоре трајао је готово све време рата. У заробљеничке логоре одвођени су и заробљени на грчкој територији, као и они које су заробиле мађарска и италијанска фашистичка армија. Сваки грађанин који је био способан да рукује наоружањем могао је бити сматран ратним зароб[...]
