За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Прес центар УНС, 4. 3.2017, Представљање књиге: Геноцид над Србима 1992–1995. [Снимак трибине]
Институт за истраживање српских страдања у XX веку представио је књигу „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995, Сведочења преживелих логораша“ Миливоја Иванишевића и Драгане Грчић Гавриловић у Прес центру Удружења новинара Србије 1. марта 2017. године, поводом годишњице почетка геноцида на Србима у Сарајеву. Поводом годишњице геноцида над Србима у…
Спутњик, 2.3.2017, Срби су жртве геноцида у Сарајеву
07:05 | 02.03.2017 | Владимир Судар Нико од 3.567 одговорних за злочине над српским народом у главном граду БиХ није одговарао, ни пред међународним нити пред босанскохерцеговачким судовима. Постоје докази и против Алије Изетбеговића и комплетног бошњачког врха. Сарајево је 1992. претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата,…
Политика: Задржани као таоци – Геноцид над Србима у Сарајеву (3)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић У муслиманском делу града регистрована су 123 концетрациона приватна или државна логора у којима је било више хиљада грађана српске националности Етничко чишћење сматра се другим од три тешка српска злочина. Није спорно да је у српском делу Сарајева пред почетак ратних сукова…
Мондо.рс, 1.3.2917, Геноцид над Србима у Сарајеву – исповест жртава
Аутор: мондо.рс | 01.03.2017 | Фотографије Прес центар УНС-а У српском делу Сарајева није било логора, нема нити једне муслиманске жртве, а на другој страни тела убијених Срба нису још ни повађена из масовних гробница, па је јасно ко је жртва геноцида, истакнуто на скупу у Београду. На дан када…
Спутњик, 1.3.2017, ЕКСКЛУЗИВНО: Син „свата са Башчаршије“: Како да опростим, кад славе злочин
БиХ данас обележава највећи празник, а породица Гардовић и сарајевски Срби присећају се дана када је убијен отац и муж Никола Гардовић, само зато што је на венчању сина носио црквену тробојку са четири оцила. Могу да кажем — праштам, али коме, кад онога на другој страни то не интересује,…
Вечерње новости, 1.3.2017, Озна плански убила 35.000 људи у Србији
Обелодањене књиге стрељаних које је открила државна комисија за тајне гробнице. Највише ликвидираних у односу на све бивше комунистичке државе НАЈВЕЋЕ откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за „Новости“, открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 22. 8. 2018, 27 година од убиства цапрашких Срба
Данас се навршава 27 година од убиства 15 и рањавања више десетина српских цивила у цапрашким селима на подручју Сиска, за које нико није кривично одговарао, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Из "Веритаса" подсјећају да су 22. августа 1991. године у раним јутарњим часовима, припадници МУП-а и зенги у транспортерима са ознакама ЈНА протутњали кроз српска села Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани насумице пуцајући на локално становништво, а да су их у њиховом крвавом походу зауставили мјештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву[...]
Вечерње новости, 31.8.2017, Силан беше Јанковић Стојане
У храму Светог Ђорђа на Чукарици парастос поводом 327 година од смрти најславнијег српског ускока. Окупили се поносни потомци ускока из Равних Котара и Буковице на помену славном претку
По, шести пут, Срби пореклом из Равних Котара и Буковице, окупили у храму Светог Ђорђа у београдском насељу Чукарица. Окупили се поносни потомци ускока на парастосу славном претку Стојану Митровићу Јанковићу. Ускоку чије је јунаштво, и после 327 година од његове погибије, трајно записано на страницама српске историје. И, епске поезије. А, кога јунаштво уведе у народну песму, кажу стари, онда му је слава вечн[...]
![Вести, 22. 8. 2023, Српске ратнике прекрио заборав [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15994-350x200-no.jpg)
Вести, 22. 8. 2023, Српске ратнике прекрио заборав [Мапа]
На Војном меморијалу Горње католичко гробље Регензбург у Баварској, средином августа је одржана комеморација поводом 80 година од првог савезничког бомбардовања овог дела Немачке у Другом светском рату, када је страдало 400 људи, махом цивила.
Овом догађају присуствовао је и генерални конзул Србије у Минхену Божидар Вучуровић који је венац на коме је златним словима исписано: “Славом овенчаним прецима” положио у Алеју у којој су сахрањени и српски ратници.
– Реч је о 20 припадника некадашње Југословенске краљевске војске. Сви су били заробљени и транспортовани у неки од војних логора.
Мемор[...]
![Епархија нишка, 4. 11. 2015, Стогодишњица страдања нишких свештеномученика [из Архиве] - Списак жртава](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23276-350x200-no.jpg)
Епархија нишка, 4. 11. 2015, Стогодишњица страдања нишких свештеномученика [из Архиве] - Списак жртава
Апстракт: Поводом стогодишњице погибије свештеника и свештеномонаха епархије нишке у Првом светском рату (од 1914. до 1918. године), објављујемо текст о нишким свештеномученицима.
У Првом светском рату, бугарска војска је интернирала и убила преко 100 свештеника и монаха широм нишке епископије. Не постоји тачан број и тачна слика колико је свештеника пострадало, јер ти подаци из различитих разлога, нису научно прикупљени, обрађени и проверени.
По завршетку Првог светског рата, августа 1919. године, на ванредној скупштини српског свештенства Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, проти Стевану Д[...]
Срна, РТРС, 21.4.2017, Владика Јован: Пробој Јасеновца - један од најбитнијих датума у српској историји
Београд - Његово преосвештенство владика пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк) рекао је да је 22. април 1945. године, када се посљедња група логораша пробила из Јасеновца, један од најбитнијих датума у српској историји када Срби треба да се окупе на том мјесту, које је симбол свеколиког страдања у Другом свјетском рату.
Он је за Срну истакао да 22. април има посебно мјесто и у календару Српске православне цркве, јер се тада, баш као и 28. јуна на Видовдан и 24. марта на дан почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, служи заповједни парастос.
Према његовим ријечима, 22. април је суштински пр[...]
