За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Независне, 18.6.2016, Требиње: Помен и прастос жртвама усташког покоља
ТРЕБИЊЕ – Данас је у требињском приградском насељу Придворци обиљежена седамдесет пета годишњица усташког покоља, у коме је звјерски убијено 13 угледних Срба овога краја и бачено у Придворачку јаму. У непосредној близини јаме је прије десет година саграђена Спомен капела, са именима свих жртава, гдје је, у присуству родбине…
СРНА, Глас Српске, 17.6.2016, Пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки
Бањалука – Удружење грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке поводом 75 година од страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг организује од 19. јуна до 1. јула пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава горњокарловачки. Предсједник овог…
Православие.Ru, 17. 6. 2016, Помен невино страдалим житељима пивских села Јасен и Стабна
На дан када наша Црква молитвено слави Преподобномученицу Теодосију Тирску, у суботу 11. јуна 2016, у цркви посвећеној Уласку Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети, у Стабнима у Пиви, служена је Света Литургија и парастос за мјештане неколико пивских села, који су невино страдали у Другом свјетском рату. Литургију,…
Бајина Башта – Бањица
Од: Zeljko Jovanovic <zepizicha@gmail.com> Датум: 12. јун 2016. 14.57 Наслов: prijava Коме: srpski.memorijal@gmail.com Јовановић Љубинко мајка Јулка рођ.у Пилици, општина Бајина Башта, 1916.год. У Бањичком логору од 10.3.1942. стрељан 22.7.1942. Регистрован у књизи Логор Бањица, у издању Историјског архива Београда, под бројем 4826 Подносилац пријаве : Радомир Јовановић син горепоменуте…
Војник погинуо у Церској бици
From: Marina Valugani Date: 2016-06-12 19:22 GMT+02:00 Subject: Ime vojnika poginulog na Cerskoj bitci u Prvom svetskom ratu To: srpski.memorijal@gmail.com Postovana Gospodjo, Gospodine, Saljem vam ime mog deda ujaka koji je mlad poginuo na Cerskoj bitci u Prvom svetskom ratu. ALEKSANDAR OBRKNEŽEVIĆ IZ ĆUPRIJE Hvala. Marina Valugani Adresa Beograd Telefon…
Погинули у Другом светском рату у партизанским јединицама
From: Slobodan Stoyanowitch Date: 2016-06-15 15:24 GMT+02:00 Subject: poginuli u drugom svetskom ratu u partizanskim jedinicama To: „srpski.memorijal@gmail.com“ <srpski.memorijal@gmail.com> Stankovic Dane Dragan, rodjen u Korenici-Lika, poginuo na Sremskom frontu Stankovic Dane Mladen, rodjen u Korenici-Lika, poginuo u Bosni
Не заборављамо – Памтимо
![Политика, 6. 1. 2015, Да није било крвавог Божића на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18122-350x200-no.jpg)
Политика, 6. 1. 2015, Да није било крвавог Божића на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану [из Архиве]
Међу народима, поносним памтишама, никада не бледи светлост славне историје која је обасјала пут на земљи онима који ће њиме наставити славно да корачају. А таква светлост блеснула је са једне од најкрвавијих битака Великог рата, она која је телима црногорских ратника зауставила плаховиту реку Тару и до тада незадрживу и крвожедну војску Аустроугарске, чувена Мојковачка битка (1915)
У тој најсветлијој бици у историји Србије и Црне Горе, једина жена, пушконоша, хајдук, сведок страдања, херој и јунак била је ћерка стратега и јунака сердара Јанка Вукотића.
Скоро да нема приче из рата а да с[...]
Институт за истраживање српских страдања у 20. веку, 23.2.2020, Вечнаја памјат: Веселин Ђуретић се придужио бесмртном пуку
Преминуо историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ, сенатор Републике Српске, члан Научног већа Иститута за истраживање српских страдања у XX веку
ИСТОРИЧАР, члан Сената Републике Српске др Веселин Ђуретић (87) придружио се минуле седмице српском „Бесмртном пуку“. Оном небеском, за који се цео живот залагао да буде овоземаљски, онај у коме би „сви Срби били уједињени, и четници и партизани, у ком би нестале све неслоге подметнуте са стране“.
Разарање српства у 20. веку, како је и наслов једног његовог дела овенчаног наградом Српске књижевне задруге, по свему је окосница њег[...]
Вечерње новости, 13.2.2015, Ђакомо Скоти: Беснило пљaчкаша
У Грачацу полиција ОУН, на гробљу, открива 22 свеже ископане јаме. Свака је дубока 50, широка 80 и дуга 200 сантиметара. У Кистањама пламен је прогутао 90 одсто кућа
Шта се догодило са Крајином и избеглицама, Ђакомо Скоти, у свом дневнику, на страницама које следе, на основу извештаја мисије ОУН у Хрватској, хронолошким редом износи документа о злочинима хрватске војске.
10. август
На путу Книн - Дрниш 40 кућа је у пламену. Горе и поља жита. Хрватски војници круже подручјем у два камиона са кантама бензина и секирама. У Дрнишу гори велики број кућа.
У Србу хрватска полиција пљачка [...]
Вечерње новости, 2.12.2017, 73 ГОДИНЕ ОД МАСАКРА: Непознато још 140 имена жртава
Од стравичног покоља у Велици код Плава прошле су 73 године, а списак страдалих још није комплетиран. Стручни тим потврдио је 455 имена убијених у геноциду који се догодио 28. јула 1944.
Ни 73 године од незапамћеног злочина у селу Велика, на обронцима Чакора, недалеко од Плава, када су припадници нацистичких дивизија "Принц Еуген" и "Скендербег" уз помоћ вулнетара и припадника муслиманске милиције из Бихора, Плава и Гусиња, за свега неколико сати побили на стотине жена, деце и стараца, није познат коначан број жртава које су убијене на начине до тада непознате у историји ратовања.
Размер[...]
Слободна Далмација, 31.10.2020, Божидар Симић: Србе из Имотске крајине страх се вратити дома. Ни криви ни дужни, сносили су посљедице онога што је учинио нетко други, на неком другом подручју
Лавовски је посао обавио умировљени дипломирани економист Божидар Симић. Након што је у дуету с Филипом Шкиљаном објавио импозантно дјело о повијести Срба у Цетинској крајини, с истим се маром бацио на не мање изазовну тему везану за православни живаљ који се у Далмацију доселио прије три стољећа. Ријеч је о књизи Срби у Имотској крајини. Иако по професији није повјесничар, Симић је прикупљању грађе приступио изузетно предано радећи више од четири године и по десетак сати дневно.
Кад су се Срби доселили у Имотски и околна села? Јесу ли били свјесни националне припадности?
- Срби су с[...]
