За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 1.3.2015, Београд: Представљена књига „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995″ [Видео]
01/03/2017 | 14:01 ⇒ 20:19 | РТРС | У Београду је промовисана књига „Геноцид над Србима од 1992-1995. године“, у којој је обједињено преко 70 свједочења сарајевских Срба који су преживјели тортуру у приватним затворима и логорима широм овог града. Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку, који је…
Вечерње новости, 1.3. 2017, Сарајевски геноцид
Б. СУБАШИЋ | 01. март 2017. 19:33 | Вечерње новости Зборник исказа жртава из логора за Србе од 1992. д0 1995. У концлогорима убијено више од 7.000 заточеника ЛОГОРИ за Србе у Сарајеву од 1992. до 1995. однели су 7.019 идентификованих жртава. Ни због злочина над њима, ни због још…
Политика: Жртву је требало претворити у злочинца – Геноцид над Србима у Сарајеву (2)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Срби су у Трибуналу окривљени за три тешка злочина почињена над мусиманима главног града БиХ, блокаду града, етничко чишћење и гранатирање Сарајева Многи гробови никад нису обележени и опојани, многи покојници нису ни сахрањени, неки су без трага нестали у сарајевској магли. Још све кости…
Политика: Престоница џихада у Европи – Геноцид над Србима у Сарајеву (1)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Миливоје Иванишевић покренуо је 1992. године прва истраживања о злочинима извршеним над припадницима српског народа током оружаних сукоба у БиХ, с намером да се утврди стваран обим српских страдања, попишу имена убијених и евидентирају и евидентирају разорена насеља. То је у српској историји пуној ратова…
Промоција књиге „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“
01. 03. 2017. Press centar UNS-а, 1. март у 11 сати Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“ Институт за истраживање српских страдања у XX веку Вас позива на промоцију књиге Press centar UNS-а/ СРЕДА, 1. март 2017. године у 11 сати ТЕМА: Промоција књиге „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995“…
СРНА, 26. 2.2017, Крвава српска свадба у Сарајеву
Против убице српског свата, Рамиза Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је убијен 2008. у Сарајеву. Осим Делалића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева. Четврти нападач је Таиб…
Не заборављамо – Памтимо
Н1, Бета, 28. 8. 2024, Заштићени сведок на суђењу Тачију о убиству 25 Срба у пећини Волујак и притвору у Малишеву
Тужиоци специјалног суда у Хагу наставили су данас, исказом заштићеног сведока иза затворених врата, извођење доказа против бившег вође ОВК Хашима Тачија и саоптужених за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998-99. године.
Заједно са Тачијем, за злодела над Албанцима, Србима и Ромима у више од 40 притвора ОВК, оптужени су Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи. Сви су, током рата на Косову, били водећи чланови Главног штаба ОВК.
Сведок под шифром 3780 исказ даје на затвореној седници, што је највиши ниво заштите идентитета пред Специјализованим већима Косова, како се суд званично[...]
РТРС, СРНА, 8.8.2021, У Бијељини откривена биста генерала Михаиловића
У Бијељини је данас откривена и освештана спомен-биста генералу Драгољубу Михаиловићу на тргу који носи његово име и одата почаст овом начелнику Штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини и министру војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије у Другом свјетском рату.
Спомен-бисту је свечано открио генералов унук Војислав Михаиловић.
- Данас, 8. августа у Бијељини, имао сам част да откријем споменик моме деди, легендарном ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу. То је заиста један јунак који је први подигао барјак слободе у поробљеној Европи 1941. године - истакао је[...]
Спутњик, 15. 6. 2024, Ово нисмо учили: Када се Дара из Јасеновца обратила ђацима из Земуна уследио је шок
У времену прекрајања историје Земунска гимназија труди се да ђацима представи истину о дешавањима у Другом светском рату уз речи директних учесника. Потресно сведочанство Јелене Бухач Радојчић, оригиналне „Даре из Јасеновца“ било је више од часа историје, створило је нове везе. Млади желе даље да истражују најмрачнију страницу српске историје.
„Колико ви децо желите да вам причам, не бих волела да вас смарам“, упитала је у њиховом жаргону на почетку сусрета у препуној свечаној сали гимназије „Дара из Јасеновца“.
Кад се смех утишао, замолила је гимназијалце да минутом ћутања заједно одају пош[...]
![Искра, 10. 6. 2022, Да се не заборави страдање Срба Сребренице на Тројице 1943. године [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14099-350x200-no.jpg)
Искра, 10. 6. 2022, Да се не заборави страдање Срба Сребренице на Тројице 1943. године [Мапа]
Највећи покољи у сребреничком срезу спроведени су у љето 1943. године после тродневног заузећа Сребренице од стране партизана. Злочине над Србима предводио је усташки натпоручник Јосип Курелац. У тим походима нису поубијани сви преостали Срби у граду него и већина српског становништва у околним српским селима.
Сличан сценарио се десио и у последњем рату од 1992-1995. године када су сви преостали Срби у граду, у Сребреници убијени на најсвирепији начин од муслиманских снага Армије БиХ. Убијени су и медицинска сестра Рада и Зец и мајка Ива и Бато Стјепановић и сви Срби стари и немоћни који су[...]
058.ба, 9.4.2017, Сретен Митровић: Уз 75. годишњицу покоља у селима Милошевићи и Стари Брод
СЈЕЋАЊА МАРЕ ШАЛИЋ ЗА УЏБЕНИКЕ ИСТОРИЈЕ
РОГАТИЦА – Један догађај који се трајно урезао у 92 године живота старице Маре Пајић, удато Шалић, која живи у селу Закомо код Рогатице, збио се у прољеће ратне 1942. у селу Милошевићи у кањону Дрине низводно од Вишеграда, када је десетак хиљада до зуба наоружаних усташа злогласне „Црне легије“, заједно са њиховим „цвијећем“ бројном муслиманском милицијом под командом Јуре Францетића пред собом гонило непрегледне збјегове Срба од Сарајевско-романијске регије, Олова, Кладња, Хан-Пијеска, из Рогатице и Борика, Сјемећког поља, Горње и Доње Лијеске и друг[...]
