За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
СРНА, 3.4.2017, Кад душа умре
Savo Štrbac: Rubrika „Kidnapоvani“
Baljci su poveliko krajinsko selo sa oko 600 duša, uglavnom Srba. Smješteno je u opštini Drniš, blizu ratom uspostavljene granice između Krajine i Hrvatske. Baljčani su život prilagođavali ratnim prilikama. Vojno sposobni muškarci već treću godinu brane Krajinu, dok nejač, žene i starci obrađuju polja i čuvaju stoku. Baljačka polja…
Глас Српске, 3.4.2017, Стравични злочини у Мркоњић Граду оковани неправдом
Бањалука – За злочин почињен над 181 српском жртвом 1995. године у Мркоњић Граду још нико није одговарао, иако је приликом ексхумације убијених у марту и априлу 1996. о злочинима сачињена обимна документација и уз доказе прослијеђена свим надлежним институцијама. Од отварања масовне гробнице у којој су биле жртве страдале…
КМ Новине, 3.4.2017, НОВИ САД: Отварање изложбе „Хероине у балканским и Првом светском рату“
У Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у среду 5. априла 2017. године, у 19 часова, поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата, биће отворена изложба под називом “ Хероине у балканским и Првом светском рату „. Аутори изложбе су Предраг Павловић и Алекса Зарев из Удружења ратних добровољаца…
СРНА, 2.4.2017, У Вишеграду се гради крст посвећен руским добровољцима
Вишеград – На брду Град у Вишеграду у четвртак, 6. априла, биће подигнут руски крст посвећен руским добровољцима, рекао је Срни предсједник Предсједништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић. „На дан руских добровољаца 12. априла планирано је откривање крста“, рекао је Васић. Васић је рекао да је крст висок пет и…