За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Печат, 26. 7. 2024, Божидар Зечевић: Видовдан на Дунаву
Поводом документарно-играног филма Драва се не предаје, „Застава филм“, Crater Studio, режија Никола Лоренцин, Србија 2024. Такозвана „култура сећања“ враћа се у наш друштвени живот, али некако споро, са огромним закашњењем и неким чудним оклевањем, о чему сведочи и случај филма коме посвећујемо ове стране. Али дух старог српског врховног… СНО Слобода, СРНА, 10. 08. 2024, Представљен 20. број Зборника о грађанском рату у Хрватској
– Радови групе еминентних аутора који додатно оснажују чињеницу да се у Хрватској деведесетих година прошлог вијека догодио класични грађански рат, а не „великосрпска агресија“ и „одбрамбени рат“, објављени су у најновијем, 20. Зборнику радова „Грађански рат у Хрватској /1991-1995/“, који је представљен 31. јула 2024. године у Београду, а…
Глас Српске, РТРС, СРНА, 26. 8. 2024, Нема правде за Србе из Книна: 29 година тишине на масакр у Гошићу – На данашњи дан
Ни 29 година од злочина у селу Гошић код Книна, гдје је убијено седам српских цивила просјечне старости 70 година, нико није кажњен, баш као ни за ликвидацију деветоро цивила у оближњим Вариводама, почињену након злочиначке хрватске војно-полицијске акције „Олуја“, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Из „Веритаса“ подсјећају да…
Срна, 25. 8. 2024, Обиљежене 83 године од усташког злочина над Србима у Трнопољу [Мапа]
У спомен-подручју Заједнице у Трнопољу данас су обиљежене 83 године од страдања 400 жртава усташког терора, цивилног становништва у љето 1941. године на једном од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату. У цркви Свете мученице Марине служена је литургија, а потом и парастос испред споменика усташким жртвама на…
Aleksinac.net, 9. 8. 2016, Зоран Стевановић: Битка на Шуматовцу [II] из Архиве – На данашњи дан
Поводом обележавања Битке на Шуматовцу, која се догодила 11. (23) августа 1876. објављујемо текст о овом догађају, значајном не само за Алексинац и Србију Др Владан Ђорђевић, који је за време Шуматовачке битке, као члан штаба, био у Шуматовачком шанцу овако описује улогу наше артиљерије у одбијању турских јуриша, погибију…
Косово Онлајн, ЈуроЊуз, Спутњик, Танјуг, 24. 8. 2024, Штрбац: Кад би сви ексхумирани били идентификовани, број несталих био би преполовљен
У БиХ, Хрватској и на Косову и Метохији постоји скоро 4.000 ексхумираних, а неидентификованих посмртних остатака несталих у ратном сукобу, изјавио је данас председник документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац и оценио да би бројка несталих, када би сви ексхумирани били идентификовани, била скоро преполовљена. „Имамо ексхумирано скоро 4.000 посмртних остатака…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 22.4.2016, У Млаки код Јасеновца служена литургија и помен жртвама усташког терора
На данашњи дан 1945. године извршен је пробој јасеновачких логораша. У храму Светог пророка Илије у селу Млака код Јасеновца, служена је литургија и помен жртвама страдалим у јасеновачким логорима.
Годишњица пробоја јасеновачких логораша, једна у Млаки, друга код јасеновачког Каменог цвијета. На једној страни Срби, на другој – државни врх Хрватске. Помену у Млаки, десетак километара од Јасеновца, служио је митрополит загребачки Порфирије, владика славонски Јован и умировљени владика Атанасије.
Литругији су присуствовали министри из Српске и Србије Дане Малешевић и Александар Вулин и пред[...]
РТВ Добој, СРНА, 17. 6. 2024, Служен помен за укопане на заборављеном српском гробљу
У Добоју је данас служен молитвени помен и парастос на православном гробљу, које је недавно откривено и очишћено и на којем су пронађени остаци споменика из 19. вијека, а претпоставља се да су ту масовне гробнице српских интернираца из добојског логора који је Аустроугарска основала 1915. године, што ће бити предмет истраживања, изјавио је протојер-ставрофор Мирко Николић.
Николић је рекао да још немају писани или усмени траг о томе када је посљедњи пут служен молитвени помен за укопане на овом гробљу које се простире на површини од око 2,5 дунума и које је поново враћено у посјед Српске пр[...]
Politika, 19. 5.2018, Savo Štrbac: Bili su samo deca
U trećoj dekadi aprila i prvoj polovini maja naš region, i ove kao i predhodnih godina, obeležavaju (i potresaju) komemoracije žrtvama Drugog svetskog rata, među kojima su najintrigantnije dve pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora: žrtvama ustaškog terora Koncentracionog logora Jasenovac i ubijenim ustašama u Blajburgu. Unazad nekoliko nedelja o ovim komemoracijama izgovoreno je i napisano mnogo riječi i izneseno mnogo stavova, često dijametralno suprostavljenih.
Baveći se popisom srpskih žrtava iz ratova devedesetih, naučio sam da se razmeri neke ratne tragedije procenjuju po broju strad[...]
Вести, 4. 9. 2023, Јадар је увек волео слободу
Док је нацистичка Немачка газила Европу, последњег дана августа 1941. године у Лозницу је стигла слобода захваљујући Веселину Мисити, потпуковнику Војске Краљевине Југославије, који је предводећи 300 устаника ослободио тадашњу лозничку варош не мирећи се са окупацијом. Том датуму, када је Лозница била прво веће ослобођено место на старом континенту и када су немачки војници показали белу заставу, у било је посвећено неколико догађаја.
Најпре је на градском гробљу служен помен Веселину Мисити, а онда су на његов споменик венце положили представници Војске Србије, Града Лознице, Центра за кул[...]
![Глас Српске, 7.2. 2024, Парастос поводом убиства 52 ученика: Какав то људски ум нареди да се побију дјеца [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18735-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 7.2. 2024, Парастос поводом убиства 52 ученика: Какав то људски ум нареди да се побију дјеца [Мапа]
У Основној школи Ђура Јакшић у бањалучком насељу Шарговац служен је парастос и одржан час поводом 82 године од страдања 52 ученика те школа, која су на мучки начин усташе убиле на данашњи дан 1942. године.
Голготу коју су прошли српски ђаци, приказана је кроз историјски час који су извели ученици ове школе послије служења парастоса.
Директор ОШ Ђура Јакшић Дарко Томић рекао је да су се окупили да одају почаст страдалим ученицима.
- Не могу себи све ове године да објасним какав је то људски ум који може да нареди да се побију дјеца - рекао је Томић.
Додао је да је част што све више [...]
