За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 5. 2. 2017, Заборављени поморски војвода
Илија Мише Гојковић био је један од ретких српских – како се то тада говорило – трупних официра који је стигао и до највишег ђенералског чина. По свршетку другог разреда Крушевачке гимназије, мали Илија са 16 година, 1870, ступио је у стајаћу војску Кнежевине Србије. Момак је био веома лако…
Прокупље на длану, 21.1.2017, Коста Војиновић херој Топличког устанка
Коста Војиновић се сматра вођом Топличког устанка и од првог до последњег дана сва дешавања су се везивала за њега и његову чету. Иако је Коста Пећанац био тај који је требало да води устанак, нестрпљив да сачека наређење тадашње српске владе, Војиновић је кренуо у устанак, који је захватио…
Политика, 19.1.2017, Академик Василије Крестић: Председница Хрватске не говори истину
Пре неколико дана Колинда Грабар-Китаровић изјавила је да „Хрватска никада није напала ниједан центиметар српске територије”, а изразила је сумњу да Србија посеже за њеним земљама („Политика”, 12. јануара). Такве изјаве, кад је реч о хрватским политичарима, нису нове, али оне не одговарају историјским чињеницама. Током више од једног столећа,…
СРНА, 18.1.2017, Штрбац: Хрватска слави четврт вијека етничког чишћења Срба
БЕОГРАД, 18. ЈАНУАРА /СРНА/ – Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оцијенио је да Хрватска ових дана није помпезно обиљежила само годишњицу своје независности, већ и четврт вијека етничког чишћења Срба који нису само прогнани него се покатоличују и похрваћују и на све начине, посебно оптужницама за ратне злочине, онемогућавају…
Глас Српске, СРНА, 12.1.2017, Крвави јануар у Славонији и у Драксенићу
Бањалука – Усташе из Подравске Слатине и других дијелова Славоније убиле су 13. и 14. јануара 1942. године 200 српских мушкараца из села Кометник и сусједног засеока Добрић, недалеко од Воћина. Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над цјелокупним становништвом неког села у Славонији, подсјећају из Удружења…
СРНА, 8.1.2017, Академик Василије Крестић: Ако буде слоге 9. јануар ће се вјечно славити
БЕОГРАД, 8. ЈАНУАРА /СРНА/ – Академик Василије Крестић изјавио је данас Срни да ће Дан Републике Српске, 9. јануар, уколико буде здраве памети и слоге, вјечно остати дан славља због стварања Републике Српске и проглашења њене државност. „Уколико буде здраве памети и слоге, Дан Републике Српске, 9. јануар вечно…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 6. 10. 2018, У Сиску обиљежен Дан сјећања на страдалу српску сирочад
У Сиску је данас обиљежен Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад током Другог свјетског рата у организацији Српског народног вијећа и Вијећа српске националне мањине у овом граду.
Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац рекао је за Срну да је важно сјећати се разлога због којих су ова дјеца страдала, идеологије и рамјера злочина који су чињени због државне идеје коју је заговарао усташки режим у вријеме Независне Државе Хрватске.
- С друге стране, то је прилика да се сјетимо оних који су ту дјецу, њих готово 7.000, од којих је свако четврто страдало, што од глади, хладн[...]
ДИЦ Веритас, Portal Novosti, 15.10.2024, Трпиња: Oбjeдињeнe жртвe
Tрилoгиja „Tрпињa извoри пoстojaњa“, aутoрa Ђoрђa Прoкићa, oбухвaтa нe сaмo имeнa стрaдaлих Tрпињaцa зa врeмe Првoг и Другoг свeтскoг рaтa, кao и тoкoм 90-их гoдинa, нeгo гoвoри o њихoвoм пoрeклу и прoфeсиjaмa
Прoмoциja књигe „Tрпињa извoри пoстojaњa“, 89-гoдишњeг aутoрa Ђoрђa Прoкићa, oдржaнa je 2. oктoбрa у Пaрoхиjскoм дoму у тoм мeсту. Рeч je o трeћeм издaњу књигe, кoja гoвoри o трпињским жртвaмa у 20. вeку.
Прeмa рeчимa aутoрa, кojи гoдинaмa живи у Aмeрици, пoслeдњим издaњeм кoмплeтирaнa je трилoгиja кoja нa 500 стрaницa oбухвaтa нe сaмo имeнa стрaдaлих Tрпињaцa зa врeмe Пр[...]
Вечерње новости, 22. 3. 2024, После 80 година почињу истраживања највећег губилишта у тадашњој окупираној Србији, у Јајинцима
ПРВИ пут, осамдесет година од ослобођења Београда и завршетка Другог светског рата, највећа масовна гробница на подручју тадашње окупиране Србије биће истражена. За данас је најављен почетак најсавременијих геофизичких (геомагнетних, геоелектричних и георадарских) истраживања у оквиру Спомен-подручја "Јајинци", у Београду.
Поред Музеја жртава геноцида, у истраживања су укључени стручњаци Центра за нове технологије "Виминацијум", који делује при Археолошком институту САНУ. Циљ је, кажу у Музеју, да се коначно утврде прецизне локације масовних гробница у оквиру овог највећег појединачног губи[...]
Nova.rs, Telegram.hr, 2. 8. 2021, Milorad Pupovac: Ko u Hrvatskoj uopšte zna kakav se jeziv zločin 1941. dogodio u Glini
Povodom 80. godišnjice pokolja u glinskoj crkvi, Milorad Pupovac napisao je za portal Telegram hronologiju negiranja zločina u Glini na mestu koje se danas zove Hrvatski dom. Tekst prenosimo u celosti.
Tekst preuzet sa portala Telegram.hr.
„Prije nekoliko dana poznati zagrebački izdavač Nenad Popović u intervju Novostima, u kojem govori o „maloj snazi“ koja je uhvatila intelektualce u Hrvatskoj, između ostalog je kazao: „Rado bih bio u PEN-u koji nešto upriličuje u bivšem Spomen-domu u Glini, spomen-domu zna se čega.“ Nakon Slavka Goldsteina i Predraga Matvejevića, koji su se povodom pre[...]
![РТС, Фонет, 29. 6. 2024, Државна церемонија поводом годишњице Брегалничке битке [Mапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21069-350x200-no.jpg)
РТС, Фонет, 29. 6. 2024, Државна церемонија поводом годишњице Брегалничке битке [Mапа]
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић предводио је државну церемонију полагања венаца и одавања највиших државних и војних почасти поводом обележавања 111. годишњице од Брегалничке битке на брду Каленица у Штипу, у Северној Македонији.
Немања Старовић је рекао да је Други балкански рат био колосални војни сукоб који је обликовао судбину Балканског полуострва, као и да је имао далекосежне последице за народ овог дела Европе, наводећи да је данашњи дан за нас значајан јер се обележава велика српска победа из Другог балканског рата.
"У овом важном тренутку[...]
