За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Борјановић Борислав: Пријава питање?
From: Nikola Blagojevi Date: 2016-12-27 10:56 GMT+01:00 Subject: Pitanje? Borjanović (Milorad) Borislav Ul. 21.11.2016. Društvo za podizanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u 20-om vijeku Beograd, Ul. Zmaj Jovina br. 15 Prijava Moj deda Dušan Borjanović rođen je u selu Sreflije, opština Bosanska Dubica (sada Kozarska Dubica) od oca Vida…
Олга Николић: Имена жртава
From: Olga Nikolic Date: 2016-12-26 10:32 GMT+01:00 Subject: Imena žrtava To: srpski.memorijal@gmail.com Poštovani, saznala sam za Vašu inicijativu da se prikupe imena srpskih žrtava stradalih u ratovima XX veka. Svim srcem podržavam inicijativu i nadam se da će Vam informacije koje imam biti od koristi. U mojoj užoj porodici postoje…
Експрес, 3. 1. 2017, УСТАШКЕ ПРЕТЊЕ Србима у Воћину: Проћи ћете као ’43.
Приликом освештења споменика жрвама усташког терора, у Воћину у Славонији пронађена је активирана бомба кашикара, испод које је била исписана претећа порука Србима. Кашикара је била постављена у положај из кога би се на најмање ваздушно померање скотрљала и активирала приликом пада међу учеснике Како ли ће ове године проћи…
ИН4С, 25.12. 2016, Ђорђе Бојанић: Меморијални центар свим српским жртвама
Срамно је да га одавно нисмо већ саградили. Угледајмо се на Јевреје који са посвећеношћу чувају од заборава своје жртве. Споменик жртвама геноцида, као симбол и опомена, требало би да подсећа на Јад Вашем у Јерусалиму. Једноставно, уколико се затре свест о жртвама уништава се то неопходно ткиво националне свести…
Intermagazin, 30. 12. 2016, Ратко Дмитровић: Човек који је спасао Павелића: Умро је из природних разлога 1983. у Сарајеву
Трст је деловао мирно и готово поспано тог поподнева, десетог септембра 1967. године. Нико у граду, па ни они којима је то био посао, није наслућивао да ће се тог дана догодити нешто што ће заталасати европску и америчку јавност, политичке и обавештајне структуре посебно. На узвишење изнад града, место… Миливоје Иванишевић: Нова здања за културу града
Недавана вест, објављена 23. октобра о. г. у вашем цењеном листу под насловом „Архитекте компонују Нови Београд за будућу филхармонију“, буди оптимизам и представља охрабрујућу, неочекивану, новост за културну јавност и грађане Београда. Деценијама се чекало да потребе културе дођу на дневни ред свакодневних животних преокупација српске државе и њеног…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 16. 3. 2024, Село јунак Великог рата добило спомен-собу
Због огромних цивилних жртава 1914. године и исказане храбрости, указом од 3. јуна 1934, краљ Александар Карађорђевић одликовао је Прњавор орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда.
Тако високо признање једином селу у Србији нестало је током немачке окупације у следећем рату, али је ових дана орден поново стигао у равну Мачву – у виду реплике, за чију су израду заслужни мештани. Прњавор је, такође, добио и спомен-собу, која ће убудуће чувати од заборава преко 1.300 страдалника из овог места и околине у оба светска рата.
На иницијативу мештанина Дејана Васића, чији су преци страдал[...]
Вечерње новости, 2. 10. 2023, ’Господе, допусти ми да се држим српски‘: Србима су после оба светска рата непријатељи одали почаст
Ребека Вест, енглеска књижевница, ауторка једног од најпохвалнијих путописа о Србима Црно јагње и сиви соко, записала је у Лондону, у пролеће 1941, током немачког бомбардовања:
- Док сам размишљала о могућој инвазији, или када би бомба пала у близини, често сам се молила: "Господе, допусти ми да се држим српски!"
Писмо извесног мајора Хелмута из Луфтвафеа, које је у пролеће 1941. послао рођаку у Хамбург, описује атмосферу у Београду после немачког бомбардовања и уласка окупатора.
Овај архивски документ открива да се врло брзо по окупацији појавио српски национални покрет отпора.
- [...]
Смрт 12 бањалучких беба – Породице преминулих беба још чекају правду
...Дванаест звјездица с неба пало је ноћас на ваш длан цијењени господине, Дванаест звјездица с неба пало је шта су скривиле цијењени господине...
Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, није дозволио да се достави спасоносни кисеоник...Нашим бебама нису дали да дишу и туга је данас још већа, каже Жељка Тубић из Приједора.
Приредила: Бранислава ВУКЕЛИЋ
БАЊАЛУКА, 19. МАЈА /СРНА/ - Двадесет и три године траје чекање на правду за смрт 12 беба, које су преминуле усљед недостатка кисеоника на Одјелу за интензивну његу породилишта у Бањалуци од 22. маја до 19. јуна[...]
Глас Српске, 9. 12. 2024, Боривоје Милошевић: Како је настала и дјеловала ’Млада Босна‘: Нараштај побуњених анђела
На тако далеко од бечког сјаја и богатства, суров полицијски режим одржавао је заостале феудалне односе у покрајинама у којима је тек сваки десети становник био писмен и у којој је број жандара вишеструко надмашивао број љекара и учитеља. Из бечке перспективе, цивилизација се завршавала на границама Босне и Херцеговине, која је сходно таквим мишљењима, припадала заосталом Оријенту.
Босна и Херцеговина је током аустроугарске управе прошла кроз дубоке друштвено-економске промјене које су, између осталог, биле видљиве и на пољу школства и просвјете. Школама је била намијењена функција важног чин[...]
![ATV, Срна, 7. 5. 2024, Алија Селимагић признао злочин над Србима у Кострешу, али три деценије нема ни оптужнице [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20463-350x200-no.jpg)
ATV, Срна, 7. 5. 2024, Алија Селимагић признао злочин над Србима у Кострешу, али три деценије нема ни оптужнице [Видео]
Пуне три деценије није подигнута оптужница за масакр Срба у селу Костреш у општини Дервенти за вријеме окупације Посавине 1992. године, иако је Алија Селимагић пред камером признао ове тешке злочине почињене заједно са осталим припадницима хрватско-муслиманских снага.
Селимагић је признао да је заклао Милана Митрића на гробљу и да су тада силоване Митрићеве малољетне кћерке и потом заклане.
Приликом упада у село заклано је 66 Срба.
Убијени су: четири члана породице Зорић, три члана породице Станић, по два члана породица Митрић, Гојковић, Ивић, Павић, Мишић и Ђурић, по један члан пород[...]
