За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 25.12.2016, Старо сајмиште: Један музеј за све жртве
В. Црњански Спасојевић | 25. децембар 2016. Новости сазнају – Завршена радна верзија Закона о Старом сајмишту. Дефинисано и ко је починио геноцид над Јеврејима, Србима и Ромима. У логору убијено више од 18.000 људи, а кроз њега прошло близу 40.000 РАДИ испуњавања дужности трајног памћења и спомена праведних и…
СРНА, 3.12.2017, Владика Герасим: Тражићемо да нам предају кости светих мученика
Карловац – Његово преосвештенство владика горњокарловачки Герасим изјавио је Срни да није званично обавијештен о истраживању и прекопавању Шаранове јаме и других јама на Велебиту у које су усташе бацале побијене Србе, иако је надлежан за подручја гдје се оне налазе, али да ће тражити да кости жртава након ископавања…
Горњи Милановац.рс, 19.11.2016, Обележена годишњица мисије Халијард
На Галовића пољу, у Прањанима, обележена је годишњица Халијард мисије. Догађају су присуствовали амбасадор САД у Србији Кајл Скот, председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић и представници Војске Србије, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава. Обележавање годишњице започело је уз интонирање химни и полагање венаца на споменик. У Цркви је…
Вечерње новости, 17.11.2016, Сећање на логораше: Прекинуто ћутање о Шарвару
Књига о трагедији Срба у логорима Мађарске. Мађари знају детаље о Рацији, али не и о Србима логорашима. Око 10.000 Срба послато у три логора у Мађарској Ни данас, 75 година од интернирања Срба у мађарске логоре, није лако код наших северних суседа наћи рецензента за књигу која покушава да…
СРНА, 14. 11. 2016, Степинац не може бити светац јер је био основна полуга Холокауста
Надбискуп Алојзије Степинац може само формално постати светац, али не и стварно јер небројени документи свједоче да је био једна од основних полуга геноцида и Холокауста у Независној Држави Хрватској /НДХ/, поручено је на научном скупу у Београду. Повод за научни скуп о теми „Може ли Алојзије Степинац постати светац?“…
Вечерње новости, 13.11.2017, ЗАБОРАВЉЕНЕ СВЕТИЊЕ Палима за слободу Србије нико не пали свећу
Непоштовање према жртвама из Великог рата у две београдске ратничке некрополе. Воштанице не горе на Борачком гробљу без покојника у Великој Моштаници, ни у крипти бранилаца Београда ВЕЛИКА прича о жртвама које су положене за слободу Србије испричана је у две необичне београдске ратничке некрополе у којима су сахрањени српски…
Не заборављамо – Памтимо
Srbi.net, 12.10.2020, Помен за 243 српска цивила убијена 1942. године у селу Кукуњевац
Веће српске националне мањине Липика, Месни одбор Кукуњевац и УАБА Липик-Пакрац одржали комеморативни скуп за жртве усташког терора из октобра 1942. године.
Комеморација и помен за 243 српска цивила, које су 11. октобра 1942. године у селу Кукуњевац побиле усташке власти одржана је у недељу, 11. октобра. Учесници комеморације и помена окупили су се испред срушене цркве и у колони се упутили на место тог страшног злочина.
Делегације су положиле венце на обновљено постоље са именима и презименима свих страдалника, њих укупно 667.
Венце су положиле делегације Пожешко-славонске жупаније, [...]
Блиц, 15,16,17. 8. 2011, У подруму смрти нестало више од 800 Крагујевчана
После 66 година сакривања, отворена су врата злогласне крагујевачке Капислане. Иза зидина „Заставе“, а некадашњег Војнотехничког завода, репортери „Блица“ први су закорачили у катакомбе у којима је, током владавине различитих режима, мучено и стрељано више од 800 људи. Већину је, по пресуди преког суда, ликвидирала комунистичка власт после Другог светског рата. Међу жртвама које су убијене у овим мрачним подрумима има и четника али и партизана које су побили Немци пре ослобођења.
Тајна скривана од очију јавности 66 година
У подрум, испод сада напуштене старе зграде, силази се низ с[...]
![Полтика, Танјуг, 23.6.2017, Обележено 75 година од доласка наших интернираца у Норвешку [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p5638-350x200-no.jpg)
Полтика, Танјуг, 23.6.2017, Обележено 75 година од доласка наших интернираца у Норвешку [Мапа]
БОТН/НОВИ САД - У норвешкој општини Салтдал, у месту Ботн, где се налази највеће сабирно гробље у Северној Норвешкој, у част југословенским затвореницима интернираним током Другог светског рата у Норвешку, венце су на спомен плочу положили норвешки краљ Харалд V и амбасадорка Републике Србије у Норвешкој Сузана Бошковић-Продановић.
Венце су носили троје унука затвореника који је преживео логор у Норвешкој, Маја, Лука и Ива Димитријевић, уз традиционалну народну песму „Тамо далеко”, у извoђењу Јасмине Козић из Ниша, која данас живи у Норвешкој, саопштила је Скупштина АП Војводине.
Велики [...]
VERITAS, 30.04.2015, Povodom godišnjice stradanja Srba iz Zapadne Slavonije 1. i 2. maja 1995. godine (akcija „Bljesak“)
Prvog maja 1995. godine hrvatske oružane snage izvršile su agresiju na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu RSK, u vrijeme kada je ova oblast bila pod zaštitom UN (Sektor „Zapad“).
Protiv zapadnoslavonskih Srba (oko 15.000 žitelja sa oko 4.000 vojnika) krenulo je više od 16.000 pripadnika hrvatskih oružanih snaga.
Narod Zapadne Slavonije, pamteći stradanja Srba u Jasenovcu, zloglasnom ustaškom logoru iz Drugog svjetskog rata, i u Pakračkoj Poljani, takođe zloglasnom „novoustaškom“ logoru iz 1991. godine, krenuo je u egzodus spašavajući gole živote. Na putu prema “mostu spasa” do rijeke[...]
![Вести, 4.5.2015, Стрељање у Драгинцу 1941 – први масовни злочин немачке окупаторске војске над цивилима у Србији [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p4515-350x200-no.jpg)
Вести, 4.5.2015, Стрељање у Драгинцу 1941 – први масовни злочин немачке окупаторске војске над цивилима у Србији [Мапа]
Вермахт је током Другог светског рата оставио крвав траг у лозничком крају, а стрељање у Драгинцу 1941. први је масовни злочин немачке окупаторске војске над цивилима у Србији и претходио је масовним стрељањима у Крагујевцу и Краљеву у октобру исте године. О нехуманом поступању окупатора по нашој земљи сведочи изложба „Злочини Вермахта у Србији за време Другог светског рата“, аутора Мирољуба Филиповића, отворена до 13. маја у Музеју Јадра у Лозници.
Посетиоци могу видети фотографије, текстове и предмете о стравичним злочинима почињеним над цивилима у Крушевцу, Краљеву, Крагујевцу, Панчеву, [...]
