За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
DIC Veritas, 29.10.2016, Godišnjica prisilne evakuacije Srba iz 26 sela Požeške kotline 29. oktobra 1991. godine
Tačno u podne, 29. oktobra 1991. godine, pripadnici civilne zaštite i policije počeli su sprovoditi Naredbu o evakuaciji svih mještana iz 26 sela, sa isključivo ili pretežno srpskim stanovništvom, smještenih u Požeškoj kotlini, podno Papuka i Psunja, koju je dan ranije donio Krizni štab opštine Slavonska Požega. Prema pisanoj naredbi,…
РТРС, 25.10.2016, „Казани јесу најмонструознији, али нису једини злочин над Србима“
Сарајевско Удружењe за друштвена истраживања и комуникацијe већ трећу годину подсјећа на јаму Казане и истину о само једном у низу злочина над Србима у Сарајеву. Уочи сутрашње годишњице убиства Мушана Топалавовића Цаца, којим је још 1993. сарајевско војно и политичко руководство жељело да се амнестира од злочина над Србима,…
РТРС, 24.10.2016, Сарајево: Капела Видовданских хероја пропада због немара кантоналних власти
Капела Видовданских хероја на православном гробљу Свети арханђели Гаврило и Махаило у Сарајеву, пропада због немара кантоналних власти. До сада нико није реаговао на апеле СПКД Просвјета за помоћ у обнови руинираног крова и захтјеве да се Видовданска капела и гробље врате Црквеној општини сарајевској. Капела Видовданских хероја чува…
СРНА, 24.10.2016, Душанка Илић: Нико нам више неће помоћи
Вилијам Вокер, бивши шеф посматрачке Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији, смијао се својевремено у лице породицама киднапованих Срба… Исто су доживјели и у Међународном црвеном крсту, канцеларијама КФОР-а и Унмика. ПРИШTИНА, 24. ОКTОБРА /СРНА/ – Душанка Илић, сестра Горана Живића из Липљана, који је киднапован 1998. године, не вјерује…
Никола Јоксимовић: Крагујевачка крвава бајка
Како је професорка француског спасла једно одељење крагујевачке гимназије да не буде упућено на стрељање. За Вермахт, крагујевачки масакр био је осветничка мисија према дивљачком балканском народу који треба „довести у ред“, а за Србију је један од угаоних каменова савремене историје. Генерал Франц Беме замрзео је Србију и Србе…
Глас Српске, 20.10.2016, Промовисана Хроника прогнаних Крајишника 4 Саве Штрпца
Београд – У Библиотеци града Београда вечерас је представљена четврта по реду „Хроника прогнаних Крајишника“ Саве Штрпца, незаобилазно штиво у проучавању српско-хрватских односа. „Хроника прогнаних Крајишника 4″ у издању Документационо-информационог центра „Веритас“ из Београда, састоји се из три цјелине, од којих су у првој Штрпчеви текстови објављени у „Политици“ и…
Не заборављамо – Памтимо
![Aleksinac.net, 9. 8. 2016, Зоран Стевановић: Битка на Шуматовцу [II] из Архиве – На данашњи дан](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21847-350x200-no.jpg)
Aleksinac.net, 9. 8. 2016, Зоран Стевановић: Битка на Шуматовцу [II] из Архиве – На данашњи дан
Поводом обележавања Битке на Шуматовцу, која се догодила 11. (23) августа 1876. објављујемо текст о овом догађају, значајном не само за Алексинац и Србију
Др Владан Ђорђевић, који је за време Шуматовачке битке, као члан штаба, био у Шуматовачком шанцу овако описује улогу наше артиљерије у одбијању турских јуриша, погибију капетана Живана Протића и одлазак штаба Моравске војске из Шуматовачког шанца:
"За време целе ове борбе на и пред Шуматовцем, све турске батерије од Буимира до Добрујевца, беху отвориле жестоку ватру по целој нашој алексиначкој позицији, да не допусте нашој позиционој арт[...]
UziceOnline, 2. 12. 2022, Камен у грађењу сећања - Драгинац - Трибина у свечаној сали Градске куће
У свечаној сали градске куће, 29. новембра са почетком у 18 часова, одржана је трибина под називом “Камен у грађењу сећања - Драгинац”. Пуковник Драган Крсмановић је младима, али и свим осталим присутним гостима, говори о потресном догађају из Другог светског рата.
Наиме 14. октобра 1941. у селима у долини реке Јадар (Драгинцу, Коренити, Великом Селу, Цикотама…) војска нацистичке Немачке је стрељала око 2.950 људи из Мачве и Поцераја.
У Драгинцу је на више места, у складу са заповешћу Адолфа Хитлера да се на окупираним подручјима за једног убијеног немачког војника стреља 100, а за рањен[...]
Banjaluka.com, Pressrs.ba, 30. 10. 2014, Крвави пир на Шибовима
Планинарски дом на Шибовима лежи на костима, а у непосредној околини овог локалитета 1945. године затрпано је од 800 до 1.000 војника Југословенске војске у отаџбини које су маљевима и ножевима побили комунисти!
Ово за Пресс каже Миодраг Ченић, који је као 16-годишњак одведен од куће да са осталим мјештанима затрпава масовне гробнице код планинарског дома. Ченић је окупљеним новинарима показао мјеста гдје се налазе дугачки ровови у којима су закопани побијени, а како каже, о побијенима није смјело ни да се прича, ни да се било коме показује да су ту закопани.
Убијани без пуцњаве
Према под[...]
РТРС, 30. 4. 2024, Гидеон Грајф: Оно што се догодило у Сребреници јула 1995. не може се дефинисати као геноцид. То је политички покушај да се историја прекроји
Гидеон Грајф, предсједник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у Сребреничкој регији у периоду 1992. до 1995. године рекао је да се оно што се догодило у Сребреници не може дефинисати као геноцид и да се са тим термином не може играти, те да би усвајање резолуције о Сребреници био покушај прекрајања историје.
- Ми, чланови Комисије осуђујемо ову иницијативу да се резолуција донесе у УН. То ће имати веома лош ефекат. И упозоравамо: немојте то радити. То је опасно. То је опасно. Људи прије свега заслужују, послије толико година крвопролића, да живе мирно, а управо то, како к[...]
Политика, 26.10.2020, Саво Штрбац: Чији је војник био Ненад Крстић
„Ако отворимо попис Музеја жртава геноцида са сједиштем у Крагујевцу,... или попис жртава Документационо информационог центра Веритас Саве Штрбца, под редним бројем 2858. пронаћи ћемо име Ненада Крстића“, пише на почетку текста „Срамота ЈНА коју српска страна и данас скрива, Србијански рочник пребјегао у хрватску војску с транспортером ЈНА“ недавно објављен на проусташком порталу директно.хр.
Текст потписује Тања Белобрајдић, иначе бивша супруга Томе Дуића, управника по злу чувеног ратног логора ’Лора‘ у Сплиту, у којем је и она мучила заробљене Србе и припаднике ЈНА, и ауторке награђиван[...]
