За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 20.10.2016, Поруке са српског зида плача
Крагујевац – Шта је музеј, установа која само нешто чува или и место сусретања људи који разговарају, коментаришу изложено и размењују утиске и ставове о виђеном? Историчар Марко Терзић ово питање сматра важним, али за њега оно није једино. Изложбом „Punctum saliens”, овај кустос Спомен-музеја „21. октобар” заправо покреће расправу…
СРНА, 19.10.2016, Крст на крижу: Несхватљиво ћутање Срба о злочинима усташа
НОВИ САД, 19. ОКТОБРА /СРНА/ – У Новом Саду промовисана je књига „Крст на крижу“, са поднасловом „Прилози за боље разумијевање српско-хрватских односа“, аутора Ратка Дмитровића, који каже да му је ћутање Срба о злочинима усташа, почињеним над њима, несхватљиво када су сви аргументи истине на српској страни. „Не постоји…
Večernje novosti, 18.10.2016, Savo Štrbac: Gospićka zona sumraka
U jesen 1991. u Gospiću su likvidirane najmanje 124 osobe srpske nacionalnosti. Likvidirani su uglavnom viđeniji Srbi (sudije, tužioci, direktori, novinari, policajci, penzioneri) „Situacija u Gospiću je napeta. Gradom vlada strah. Svakim danom se pronalaze novi leševi. Neslužbeno se barata brojkom od oko 100-150 likvidiranih osoba, većinom Srba, ali i…
СРНА, 18.10.2016, Институт: Подићи споменик дјечаку Слободану Стојановићу у Зворнику
БЕОГРАД, 18. ОКТОБРА /СРНА/ – Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку упутио је допис Борачкој организацији Републике Српске, предсједништву Борачке организације Зворник и Скупштини града, у којем тражи да се у том граду подигне споменик дјечаку Слободану Стојановићу кога су мучки убили муслимани у љето 1992. године. Директор…
Глас Српске, 16.10.2016, Прошло 25 година од убистава госпићких Срба
Београд – Документационо-информативни центар „Веритас“ подсјећа да се навршава 25 година од када су у јесен 1991. године хрватска војска и полиција у Госпићу и околним мјестима одводиле српске цивиле из њихових кућа и станова и убијале их на разне начине. Према подацима Веритаса, у јесен 1991. године убијено је…
Политика, 14.10.2016, Краљевчани одали пошту стрељанима октобра 1941.
Краљево – На Лагерском гробљу у Краљеву, потомци стрељаних, представници града Марибора, друштвених организација, удружења грађана положили су венце и запалили свеће над хумкама железничара, бравара, ковача, инжењера, лекара, сељака, тадашњих избеглица… које су октобра 1941. године, у знак одмазде, стрељали немачки нацисти. Претходило је одата почаст жртвама на…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 28. 4. 2024, Војвода Степа код Једрена осветио Мрњавчевиће: На данашњи дан - Преминуо војвода Степа Степановић
Брижљиво упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
- Највише се памте његове победе на Церу 1914. када је добио чин војводе и на Добром Пољу у пробоју Солунског фронта 1918. године, али победа над Турском војском код Једрена 1913. има већи симболички значај од свих других битака које је добио војвода Степа Степ[...]
РТРС, Срна, 16.9.2020, Пробој Солунског фронта - побједа за историју
Послије тродневне офанзиве, која је почела 15. септембра 1918. у раним јутарњим часовима, Прва и Друга српска армија пробиле су 17. септембра Солунски фронт, што је било одлучујуће за слом Централних сила у Првом свјетском рату.
Мјесец и по дана касије капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка.
Пробој Солуског фронта представља један од најважнијих догађаја у српској историји.
Српске снаге "пресјекле" су бугарску војску и присилиле Бугарску да 30. септембра 1918. положи оружје.
При томе, Срби су продирали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да ус[...]
ИН4С, 10. 9. 2023, На данашњи дан рођен патријарх српски Варнава (Росић)
На данашњи дан, 10. септембра 1880. године рођен је Патријарх српски Варнава. Патријарх српски Варнава рођен је у Пљевљима. Крштен је у цркви Манастира Света Тројица.
Основну школу завршио је у Пљевљима, а богословско-учитељску у Призрену 1899. године. Након шест година завршио је Духовну академију у Петрограду (Русија). За вријеме турске управе у Старој Србији, стекао је нарочите заслуге на буђењу и јачању српске националне свијести. По завршетку Балканских ратова и ослобођењу Јужне Србије, преузео је пуну управу над Велешко-дебарском епархијом. У Првом свјетском рату је морао да напусти Ј[...]
Глас Српске, СРНА, 20. 8. 2023, Обиљежене 32 године од убиства српских цивила у цапрашким селима на Банији
У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је, поводом 32 године од страдања српских цивила у цапрашким селима на Банији, служен помен за жртве и положени вијенци у оближњем парку на спомен-плочу са именима страдалих српских цивила.
Предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Милан Жунић изјавио је да су протеклих година удружења окупљена у Координацији покренула низ иницијатива да се у Београду подигне јединствен споменик свим српским страдалницима како би будући нараштаји сазнали о системском геноциду над Србима у 20. вијеку и о злочиначком кар[...]
![Печат, 11.7.2010, Миливоје ИВАНИШЕВИЋ Бетонирана истина о нашим стратиштима [Архива]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10661-350x200-no.jpg)
Печат, 11.7.2010, Миливоје ИВАНИШЕВИЋ Бетонирана истина о нашим стратиштима [Архива]
Разговорала Биљана Живковић
Директор Института за истраживања српских страдања у 20. веку, Миливоје Иванишевић за „Печат“ говори о Сребреници после 15 година, о рату у БиХ, о светским подвалама и домаћем удворништву
Жртве које су Срби у Босни и Херцеговини поднели током двадесетог века, у оба светска рата и у свим логорима, стравичне су – 1.389.720 људи, међу њима небројено много и жена и деце. Том броју треба додати и преко 32.000 убијених у току 1992-1995. године, чијим се убицама с поштовањем поклонио 11. јула председник Србије Борис Тадић, прихватајући тиме велику лаж да је „Србија о[...]
