За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Танјуг, РТВ, 13.10.2016, Годишњица злочина у Драгинцу
ДРАГИНАЦ – У месту Драгинац, код Лознице, данас ће се обележити 75 година од страдања скоро 3.000 цивила, које су немачки војници стрељали током Другог светског рата, саопштио је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Државну церемонију полагања венаца и одавања почасти, посвећену очувању достојанственог сећања на 2.950 цивила…
Политика, 10. 10. 2016, Филм о ресама на теписима може, о Дражи не може
ИНТЕРВЈУ: МИЛОСЛАВ САМАРЏИЋ, новинар и писац Српска емиграција откупила више од 12 сати документарне филмске грађе Националног архива САД у Вашингтону и предала је уреднику некадашњег часописа „Погледи” Милославу Самарџићу који се нада да ће његов документарац „Краљевина Југославија у Другом светском рату“, после пољске државне телевизије, откупити и…
СРНА, 8.10.2016, Служен парастос за око 2.000 убијених српских ратних сирочића
СИСАК, 8. ОКТОБРА /СРНА/ – На Дјечијем гробљу у Сиску служен је парастос поводом Дана сјећања на страдање око 2.000 српске ратне сирочади која су у том граду била заточена од августа 1942. до јануара 1943. године. Предсједник Градског Удружења логораша Другог свјетског рата Бањалука Добрила Кукољ изјавила је Срни…
ДИЦ „Веритас“, 7.10.2016, Промоција књиге Саве Штрбца „Хроника прогнаних Крајишника 4“
Прва промоција нове књиге Саве Штрбца „Хроника прогнаних Крајишника (4) – Записи из изгнаничког дома од јула 2015. до септембра 2016. године“, у издању ДИЦ „Веритас“ биће одржана у Читаоници Градске библиотеке Новог Сада у четвртак, 13. октобра 2016. године у 19.00 часова. На промоцији ће говорити: Милијана Балетић, Љубиша…
Глас Српске, 7.10.2016, Дачић: Изложба Истина о Јасеновцу у јануару у Њујорку
Београд – Министар спољних послова Србије Ивица Дачић најавио је да ће изложба „Истина о Јасеновцу“ бити отворена у Њујорку у јануару 2017. године, истичући да се свијету мора рећи истина о страдању Срба. „Ћутање о злочинима је злочин и друга виктимизација жртава“, рекао је Дачић на свечаности под називом…
СРНА, 7.10.2016, Нико није одговарао за страдања Срба западне Крајине
БАЊАЛУКА, 7. ОКТОБРА /СРНА/ – У Мркоњић Граду ће у понедјељак, 10. октобра, бити обиљежена 21 година од страдања Срба западне Крајине у акцијама хрватских и снага такозване Армије БиХ, када је протјерано око 120.000 лица и убијено 1.644 људи, а нико за то није процесуиран, рекао је министар рада…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 26. 1. 2013, Лужанин убијен по налогу КПЈ
Суд у Чачку рехабилитовао потпоручника Огњена Лужанина, јунака Априлског рата 1941. године. Није учествовао ни у каквом сукобу четника и партизана, убијен по наредби комесара КПЈ
ПОСЛЕ готово 70 година, решењем Вишег суда у Ваљеву рехабилитован је потпоручник Огњен Лужанин, авијатичар који је у кратком Априлском рату 1941. неустрашиво нападао колоне Трећег рајха. У септембру исте године, иако у међувремену није учествовао ни у каквом сукобу између четника и партизана, по наредби комунистичког комесара мучки је убијен с три метка у потиљак.
Кад је рат окончан, одлуком нових власти, постху[...]
![Националист.рс, 10. 10. 2023, ИСКОРИШЋЕН И ОДБАЧЕН: Србин Станко Опачић Ћаница – партизански командант који је осудио своје и завршио на Голом отоку [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17381-350x200-no.jpg)
Националист.рс, 10. 10. 2023, ИСКОРИШЋЕН И ОДБАЧЕН: Србин Станко Опачић Ћаница – партизански командант који је осудио своје и завршио на Голом отоку [из Архиве]
Данас се слуша надбискуп Фрањо Кухарић који каже да је у Јасеновцу побијено 40.000 људи, и то већином Хрвата. Све је ишло у правцу да се злочини геноцида прикрију
Станко Опачић Ћаница организатор је устанка на Кордуну, командант батаљона, члан Председништва ЗАВНОХ-а, члан Председништва АВНОЈ-а, Главног штаба Хрватске. Отворио је Прво заседање АВНОЈ-а, први проговорио о усташким злочинима на Кордуну, Банији и Лици. Био је министар у влади Хрватске и члан ЦК Југославије. Године 1950. оптужен је и ухапшен заједно са Радетом Жигићем и Душком Бркићем као ИБ-овац. Под истрагом и казном на Голом О[...]
Спутњик, 24. 9. 2024, Спутњик у луци Гувија – на месту где су српски ратници пронашли спас после албанске голготе
Полагањем венаца код Спомен плоче на плажи у луци Гувија, на месту где су се пре 108. година након албанске голготе искрцали српски војници, отпочеле су комеморативне свечаности поводом обележавања годишњице искрцавања српске војске на јонска оства Крф и Видо.
Делегацију Владе Србије предводи државни секретар Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић који је положио венац на спомен обележје.
Венце су положили и представници Министарства Одбране и Војске Србије, амбасаде Србије, града Крфа, удружења потомака учесника Првог светског рата и Друштва за неговање трад[...]
РТРС, 21.9.2021, Бољанић: Остала је капа да свједочи о пријатељству Срба и америчких пилота
У Бољанићу код Добоја прошле седмице обиљежено је 77 година од највеће акције спасавања савезничких авијатичара у окупираној Европи у Другом свјетском рату. Доносимо вам причу о капи америчког пилота која је тренутно једини материјални доказ тадашњих дешавања у овом озренском селу.
Капа је припадала Ђорђи Софренићу из Бољанића, који је у вријеме спасавања савезиничких пилота имао 10 година. Његов син Зоран капу је сачувао до данас.
- Један од пилота је покојном оцу поклонио пилотску капу у знак неке пажње и захвалности мјештанима Бољанића за учињено, за спасавање, за храну - прича Зоран [...]
Глас Српске, 14. 2. 2024, Злочин без казне, 31 година од стравичног злочина над Србима у Чајничу
На данашњи дан прије 31 године, припадници тзв. АРБиХ из Горажда, напали су незастићена села у општини Чајниче.
Тада су убијена 24 српска цивила, најмлађа жртва био је 13 годишњи Жељко Машић.
Напад је изведен с леђа, територије Црне Горе. Према ријечима преживјелих мјештана у злочину над Србима учествовали су и муслиманима из пљеваљских села у Црној Гори.
Ивана Тупеша имала је седам година, рањена је у обје ноге, пред очима су јој убијени двије баке и деда, с мајком је одведена у логора у Горажду што је чини најмлађим логорашем у Републици Српској.
Као и сви мјештани Чајнича разоча[...]
