За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, 22.09.2016, Награда „Владимир Ћоровић“ академику Василију Крестићу
БЕОГРАД, 22. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Академик Василије Крестић рекао је да је за њега посебна част што му је Српско просвјетно културно друштво „Просвјета“ из Гацка додијелило награду за животно дјело „Владимир Ћоровић“, не само што награда носи име историчара коме се диви, већ што долази из Републике Српске. „То…
Срна, 21.9.2016, Изложба ратних фотографија „Искорјењивање Срба у БиХ 1992–1992“
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић отворио је вечерас у Културном центру Источно Ново Сарајево изложбу ратних фотографија под називом „Искорјењивање Срба у БиХ 1992-1995. година“, аутора Милоша Говедарице. „Вечерашња изложба показује сву трагичност протеклог рата, али одсликава и поруку мржње и невјероватне…
ДИЦ Веритас, 21.9.2016, Навршило се 25 година од покоља резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу (21.9.1991)
Припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Републике Хрватске зауставили су 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, два војна камиона у којима су се, из касарне “Мекушје” у касарну “Логориште”, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске…
Живим да бих сведочио о паклу хрватских логора, пржили су ме струјом, мокрили по мени
Борис СУБАШИЋ | 18. септембар 2016 | Вечерње новости Слободан Зуровац о књизи „Црна Лора“ и свим страхотама мучења Срба у последњем рату. У затвор ме послали они које сам звао на славу као пријатеље ЖИВИМ да бих сведочио о паклу усташких логора из деведесетих. Говори овако Слободан Зуровац који…
Срна, 17.9.2016, Данас је Свети свештеномученик Петар Дабробосански
Српска православна црква данас молитвено прославља Светог свештеномученика Петра Дабробосанског. Свештеномученик Петар (Зимоњић), митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године. Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903.…
Вечерње новости, 12. 9.2016, Преминула чекајући кости најдражих, страдалих у логорима муџахедина
Сахрањена Нада Матичић (62), симбол ратног страдања Возућана и Озренаца. Супруг Мирко и син Миодраг страдали у паклу логора муџахедина НА градском гробљу у Прњавору сахрањена је Нада Матичић (62), један од симбола страдања Возућана и Озренаца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, чији су супруг Мирко (1952) и син Миодраг (1975)…
Не заборављамо – Памтимо
Седмица.ме, 12. 2. 2018, Никола Жутић: Комунистички злочини у Теслином селу
Треба се подсјетити да нису све жртве страдале само у логорима Госпић (Јадовно, Паг) и Јасеновац, већ су бројни Срби од априлског рата 1941. страдавали по личким селима, на кућном прагу, у масовним сеоским ликвидацијама, бацани у поноре и јаме
Мане Пешут, рођен је у селу Јања Гора у општини Плашки. Као подофицир учествовао је у Априлском рату 1941; по капитулацији југослoвенске војске избјегао је хапшење, па је у околини Плашког организовао равногорске четничке одборе. Постао је и командант батаљона Динарске четничке дивизије. У љето 1943. партизански војни суд осуђује га на смрт по наређењ[...]
Политика, Танјуг, 3. 9. 2023, Годишњица победе Срба на Делиграду 1806. године
На данашњи дан 1806. године Карађорђеви устаници су на Делиграду потукли Турке.
На улазу у Ђуниски теснац, између Ражња и Алексинца, под командом вође Првог српског устанка Карађорђа, Срби су тада одбили напад бројчано надмоћних турских снага, одбацивши их ка Нишу.
Пошто се знало да се по наређењу Високе Порте, односно султана Селима III, припрема велика офанзива на устаничку Србију, Карађорђе је организовао, колико је био могуће, утврђивање праваца вероватних наступања турских трупа.
Тако је Јаков Ненадовић, како му је наложено, обезбеђивао вероватни правац надирања из Босне, а војво[...]
![РТС, 9. 4. 2022, Хероји Битке за Кошаре – Пакао Кошара [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13200-350x200-no.jpg)
РТС, 9. 4. 2022, Хероји Битке за Кошаре – Пакао Кошара [Видео]
Пре 23 годинe снаге ОВК, албанске војске и НАТО-а напале су рејон карауле Кошаре на југословенско-албанској граници. Напад је био силовит, изненадио је Војску Југославије, ОВК је заузела караулу, али није успела дубље да продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200. Подсећамо се текста који је настао на основу сведочења учесника Битке за Кошаре у емисији "Дозволите..." 2014. и 2016. године.
Око 1.500 припадника ОВК уз подршку албанске артиљерије, НАТО авијације и инструктора напало је рејон карауле Кошаре на фронту ши[...]
Политика, 5.5.2018, Човечни према побеђеном непријатељу
У Великом рату, а и пре њега, српска војска је према побеђеном непријатељу неретко исказивала витешко понашање и човечност. Наше војсковође су, како пише златиборски историчар Милисав Р. Ђенић, своју официрску част преносиле на своје ратнике захтевајући поштовање међународних правила о ратовању, што је довело да као народ будемо од противника поштовани, а од савезника цењени и вољени.
У прилог томе Ђенић најпре помиње 1885. годину, време најжешћих борби између Србије и Бугарске, када је по Европи прикупљана помоћ у лековима и санитетском материјалу за нашег противника. Конвоји су били спрем[...]
![СРНА, 21. 3. 2024, Промовисана књига Саше Димитријевића: Крвопад - поларно ходочашће [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19556-350x200-no.jpg)
СРНА, 21. 3. 2024, Промовисана књига Саше Димитријевића: Крвопад - поларно ходочашће [Мапа]
У Козарској Дубици промовисана је књига Саше Димитријевића, нишког новинара који годинама живи у Ослу, под називом "Крвопад - поларно ходочашће", која говори о прогнаницима из Краљевине Југославије на присилни рад у Норвешку од 1942. до 1945. године.
Tу су описане и фотографијама поткријепљене чињенице о концентрационим логорима из тог злог времена, те исписани подаци о свим страдалницима.
Мотив аутора да се одважи на рад на овој теми, да створи путоказ страдања српског народа у норвешкој хладноћи, био је приватне природе.
Димитријевић је новинарима синоћ у Народној библиотеци рекао д[...]
